Svi bi da budu Dorćolci

jecika_84 · ^Everyday Is Viggo day^

Nesporno je da je ovaj kraj grada dobio ime po raskrsnici današnjih ulica Cara Dušana, Kralja Petra i Dubrovačke, ali rasprava o njegovim granicama može postati toliko žučna da se čini da će Dorćolci zaista raskrstiti jedni sa drugima i besno se razići na četiri strane sveta.

Vojskovođe Vasa Čarapić i Uzun Mirko Apostolović zaratili su sa carom Dušanom želeći da mu otmu presto.

Već komplikovan bratoubilački rat postao je potpunom pometnjom kada se umešala strana sila, francuska vojska, koju je despot Stefan Lazarević, koristeći se konfuzijom, ubrzo napao sa boka. Istorijski nemoguć, ovaj sukob prethodnih dana postao je beogradska stvarnost.

Pokušaj "Blica“ da odredi granice Dorćola zavadio je stare i nove, "gornje“ i "donje“, jalijske, zerečke i "prave“ Dorćolce.

Konsenzus o Dorćolu završava se upravo na raskršću. Nesporno je da je ovaj kraj grada dobio ime po raskrsnici današnjih ulica Cara Dušana, Kralja Petra i Dubrovačke, ali rasprava o njegovim granicama može postati toliko žučna da se čini da će Dorćolci zaista raskrstiti jedni sa drugima i besno se razići na četiri strane sveta.

"Granice istorijskog Dorćola su jasne. Bio je omeđen Ulicom cara Dušana (pod Austrijancima zvanom Di lange gase, „Duga ulica“), Dunavom, spoljnim zidovima Kalemegdanske tvrđave i varoškim zidom koji je išao duž današnje Francuske ulice", optimistički odlučno kaže za Blic Marko Bogdanović, istoričar umetnosti i predavač radionice o Dorćolu koja je održavana u kulturnom centru „Reks“.

Istorijske granice koje je ocrtao Marko Bogdanović svakako su zasnovane na čvrstim argumentima, ali o donjoj, Dunavu, ima i drugačijih mišljenja.

"Zerek, Dorćol i Jalija, delovi turske varoši, prostirali su se od Uzun Mirkove i Vasine ulice do Dunava… Posebno je zanimljiva bila Jalija, naseljeni deo od Vidinskog sokaka do Dunava - pisao je u poznatoj brošuri „Beograd koga više nema“ Milenko Todorović, ostavljajući tako današnji Dunavski kej i njegovu okolinu van granica Dorćola.

Bogdanović, ipak, nudi rešenje koje omogućuje Dorćolcima sa Dunava, koji svakako spadaju u "najzagriženije“, da i dalje polažu pravo na to slavno ime.

"Nekada se Dunav pružao sve do Kule Nebojša. To je bila plavna površina, ali je danas kej i prirodno je stoga da i njega smatramo Dorćolom", kaže Bogdanović.

Nesuglasice oko istorijskog prostiranja Dorćola tek su čarka spram "totalnog rata“ koji Dorćolci i "Dorćolci“ vode oko njegove današnje teritorije.

U ovom sukobu sporna je svaka granica. Možda najžustrija bitka plamti oko Zereka, dela Beograda koji se pruža od ulice Cara Dušana do Vasine i Uzun Mirkove. Blaziranim građanskim porodicama Gospodar Jevremove i Gospodar Jovanove iz dvadesetih i tridesetih godina 20. veka nikada ne bi palo na pamet da se svrstaju uz dorćolski "plebs“.

Neki današnji stanovnici tih i okolnih ulica, pogotovo mlađi, ne bi nikad pristali da budu bilo šta drugo. Nisu retki ni "nesumnjivi“, "ispodpružni“ Dorćolci koji gaje ogromne teritorijalne pretenzije.

"Iako su neke granice jasne, ne mogu uvek da budu povučene precizno. Donja granica je svakako Dunav, a desna Ulica Tadeuša Košćuškog, mada bismo mogli možda da računamo i Kalemegdan. Gornje granice su Vasina i Uzun Mirkova ulica", smatra etnolog Petar Alempijević, iako mu ovakva teritorijalna ekspanzija nije potrebna jer živi tek stotinak metara ispod već pominjanog raskršća.

Predanje kaže da su na toj raskrsnici Turci kažnjavali lopove čerečeći ih. Većina današnjih žitelja kraja ispod Bajlonijeve pijace rado bi primenila tu kaznu na svakog ko posumnja u njihov dorćolski status. Oni smatraju da leva granica Dorćola ne sme biti Francuska ulica, već Bulevar despota Stefana. Pa ipak, istorija im ne ide u prilog.

"U 18. veku, kada je regulisana današnja Ulica cara Dušana i kada je izgrađen zid duž Francuske ulice, na delu oko današnje Bajlonijeve pijace nije bilo gotovo ničega, tek pokoja kuća, deo naselja, možda. Zato istorijski Dorćol ne može da obuhvata i to područje - nemilosrdan je istoričar Marko Bogdanović.

Ipak, kao i u slučaju Dunavskog keja, Bogdanović nudi slamku spasa i ovim dorćolskim kandidatima.

"Mislim da je legitimno da se današnji pojam Dorćola proširi, pogotovo na deo grada ispod Bajlonijeve pijace. To je arhitektonski izuzetan sklop, veoma očuvan, koji sada kada zidina više nema zaista čini celinu sa istorijskim Dorćolom", spasava još jednu garnituru nepomirljivih Dorćolaca Bogdanović.

Ovaj zaključak oberučke prihvata i etnolog Petar Alempijević.

"Ono što se nekad smatralo Dorćolom ne mora da bude presudno. Granice se menjaju sa ljudima. Nekada je Beograd bio do Železničke stanice, a sada je do Mladenovca", zaključio je Alempijević.

(Blic/MONDO)