Preminuo Momo Kapor

anchi22 · **•• 20:01 ••**

U Beogradu, na Vojno-medicinskoj akademiji, danas je preminuo jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar Momčilo Momo Kapor.

To je Tanjugu potvrdila njegova porodica.

Rođen je u Sarajevu 1937 . godine, a odmah po zavrsetku Drugog svetskog rata sa porodicom se preselio u Beograd u kome je, uz povremena izbivanja širom sveta, ostao do kraja života i bio njegov svojevrsni hroničar.

Diplomirao je slikarstvo 1961 . godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovica . Od kako je 1975. godine objavio "Folirante" napisao je veliki broj romana i zbirki priča. Autor je i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova (Bademi s onu stranu smrti , Banket , Valter brani Sarajevo , Džoli džokej , Kraj vikenda).

Romani "Una" i "Knjiga žalbi" doživeli su ekranizaciju. Prevođen je na francuski , nemacki , poljski , ceški , bugarski , madarski , slovenacki i švedski jezik .

(Tanjug)

*Mayche* · **.:Lust Stained Despair:.**

Pokoj mu dusi Sad

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Ostavio je divna djela iza sebe, i njegove knjige su u meni uvijek izazivale jedan divan osjećaj vrijednosti. Počivaj u miru, majstore i književniče.

D@cha · Prijatelj foruma

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Na Novom groblju sahranjen Momo Kapor

Jedan od najpopularnijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar Momčilo Momo Kapor (1937-2010) sahranjen je danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u prisustvu velikog broja poštovalaca.

Došli su da ga isprate "obični" Beograđani o kojima je kao svojevrsni hroničar ovoga grada neprestano pisao, ali i njegova braća po peru i kičici i ličnosti iz javnog i kulturnog života grada, Srbije i Republi Srpske.

Među nima bili su Lubivoje Ršumović, Nikola Kusovac, Dušan Kovačević, Igor Mandić, Milorad Vučelić, Vuk Bojović, Rada Đuričin, Vojislav Koštunica, Radmila Hrustanović, Kornelije Kovač, Mirjana Bobić Mojsilović, Miloš Šobajić, Slobodan Rakitić, Adam Puslojić, Aleksandar Berček, Olja Becković...

Opelo je služio vladika Atanasije Rakita, koji je potom govrio o njegovom životnom putu, o odrastanju bez majke, o tome koliko je poštovao ljude, prijateljujući sa njima ne pitajući za veroispovest, ali da je svoju pravoslavnu veru i njene običaje, posebno krsnu slavu svetog Jovana uvek poštovao i slavio.

Opraštajući se od "sabrata i kuma", naš veliki pesnik, akademik Matija Bećković rekao je da je smrt Mome Kapora jedinstvena prilika da se vidi je li Beograd živ, ili nije.

"I već na njegovom ispraćaju uveravamo se da je još živ 011, i da najvrelijim suzama oplakuje svog omiljenog pisca i najvoljenijeg građanina. Od velike gospode koju je Beogradu podarila Hercegovina, Momo Kapor ostaje među najvećima kao i ponajveći Beograđanin među Beograđanima", rekao je Bećković.

Napisao je koliko jedno udruženje književnika i naslikao koliko cela likovna akademija, primetio je on.

"U višegodišnjoj bici sa opakom bolešću upisao se u znamenite hercegovačke junake, mirno gledajući smrti u oči. Više je mislio na svoju redovnu rubriku nego na svoju boljku, i kada mu se uzimao govor i slabio vid nije se odvajao od pribora za crtanje i pisaće mašine”, podsetio je Bećković.

Do poslednjeg daha, kako je primetio, zamajavao je smrt.

Podsetio je, takođe, da je Kapor svojevremeno zapisao da ga istorija nikada nije zanimala i da "njegovo porodično stablo ne ide dalje od njegovih đonova".

"Pa ipak, kada je došlo stani pani i bio primoran da bira samo jedno, ovaj najgradskiji i najmoderniji pisac čiji su đonovi držali korak sa vremenom, ni za blago i slavu celog sveta nije dao ni svoj rodolsov, ni zemljani pod svoje kuće u Mirilovićima", rekao je Bećković.

Momo Kapor, dodao je, bio je od onih ljudi koji ne mogu da ostare i ostao je mladić i u 73. godini.

"Smrt je odnela ono što je njeno. Dokopala mu se tela, ali njegovom delu nije naudila nego ga učinila još vidljivijim i neponovljivijim nego što je bilo", rekao je Bećković kome je Kapor u amanet ostavio da se skupu obrati na njegovoj sahrani.

Pre sahrane u svečanoj Sali Skupštine Beograda održan je komemorativni skup.

Posle odavanja pošte preminulom umetniku, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je, kao domaćin skupa, izjavio saučešće porodici Moma Kapora u ime Beograđana koje je umetnik ovekovečio u svojim knjigama, na slikama, u feljtonima i novinskim člancima.

"Beograd je za Momu, koji je bio svetski putnik, bio centar sveta a svojim stvaralaštvom je proslavio i ovekovečio njegov duh, kafane, pijace, male i velike žitelje, slave, a Adu je 'otkrio' pre više od pola veka", kazao je Đilas i dodao da je "Kapor putujući svetom u svakome gradu tražio neki kutak koji će da mu liči na Beograd".

Akademik Dobrica Ćosić je, opraštajući se od Kapora, rekao da je on bio umetnik "koji je svojim svestranim darom duhovno, estetski, životno, uticao na sve generacije rođene u drugoj polovini 20. veka".

"Nema jugoslovenske devojke kojoj nije bila drugarica Ana Mome Kapora niti mladića kome 'Provincijalci' i 'Foliranti' nisu bile knjiga koje su ih učile da postanu Beograđani, nema čitača knjiga na srpskom jeziku koji nije pročitao roman, priču, feljton Kapora o beogradskoj svakodnevnici, napornom miru i poslednjem ratu", podsetio je Ćosić.

On je kazao da "nije bilo ničeg živog i zanimljivog u Beogradu i svetu po kome je Kapor putovao a da nije čarobnjačkom lakoćom i masjtorskom pripovedačkom veštionom ispričao i opisao".

Konstatujući da u Srbiji postoje za sada samo dva grada koji imaju svoje pisce: Vranje - Boru, a Beograd - Momu, Ćosić je rekao da je Kapor bio "graditelj Beograda koji se preselio u njegove knjige i slike... On je lirski nostalgičar za Beogradom koga više nema".

Odajući mu priznanje da je svojom "pitomom dobrotom u surovim danima blokade i bosanskog rata darovao ljude vedrinom i nadom", Ćosić je zaključio da u njegovom dobu, od pisaca, jedino su ljudi Desanku Maksimović i Branka Ćopića voleli kako su voleli Momu Kapora.

Slikar Miloš Šobajić je izrazio nevericu što govori na ispraćaju Mome Kapora jer "on je bio sam život" i evocirao je uspomene na njihovo višedecenijsko druženje tokom koga je on očekivao od Moma da mu priča o svojim novim literarnim poduhvatima a ovaj je tražio da mu Šobajić prenosi vesti o umetnosti iz sveta i da mu oceni ono što je naslikao.

Kapor će se, za Šobajića, večito šetati Beogradom kroz gomile nacrtanih kuća, bašta i splavova, a vidi ga i kako dolazi da pogleda spomenik koji će mu njegovi sugrađani jednom podići.

Pesnik i zemljak Rajko Petrov Nogo obratio se u ime Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, čiji su obojica članovi, govoredći sa beskrajno puno topline i nežnosti o Kaporovim korenima, majci koja ga je svojim telom spasila da ne pogine prilikom aprilsakog bombardovanja Sarajeva 1941. kada je imao smao četiri godine, o ocu, tvrdom Hercegovcu koji mu nije pokazivao za života koliko ga voli i koliko se diči njime, ali je iza njega ostala velika kolekcija tekstova o njegovom sinu kao piscu i slikaru.

Nogo je u svom bliskom prijatelju koga je smatrao bratom prepoznao večitu glad za ljubavlju koja im je obojici ostala kao deci podignutoj bez majke.

Odgovarajući onima koji su ga mrtvog optužili da je bio na strani ratnih zločinaca, Nogo im je poručio da se "od kako je sveta i veka ratovalo, a pisci su o tome pisali, posebno ako im u ratu ucestvuje rodbina, odlazili su da svedoče iz prve ruke".

Momo je iz rata, kako je precizirao Nogo, izvukao pouku da je njegov život beznačajan u odnosu na epske razmere patnje naroda uz koji je ostao kada je bio oklevetan.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Veselin Simonović se oprostio u ime redakcije čiji je bio najčitaniji i najomiljeniji saradnik i koji je ovom nedeljniku ostao veran od šezdesetih do smrti.

On je istakao da su tekstovi koje je Kapor napisao za NIN čitava knjiga eseja o vremenu u kome smo živeli i ostaju kao svedočanstva o našim naravima, vrlinama i manama.

Na komomorativnom skupu Kaporova prijateljica, dramska umetnica Rada Đuričin, izgovorila je jedan monolog iz predstave "011" kojom je obišla svet, pročitani su odlomci iz nekih Kaporovih tekstova, puštena je pesma njegovog druga Arsena Dedića koji je bio jedan od više stotina ličnosti koje su oputile saučešće njegovoj porodici.

(Tanjug)