Uskršnji običaji u svetu

anchi22 · **•• 20:01 ••**

U Irskoj se na Vaskrs zakopavaju haringe, u Švajcarskoj se ljudi gađaju farbanim jajima, a u Poljskoj se polivaju vodom.

Na Vaskrs ljudi već vekovima učestvuju u procesijama, odlaze na misu i liturgiju i okupljaju se oko svečanog stola i jedu najfinija jela. Na radost dece, ali i odraslih, Vaskrs se proslavlja šarenim jajima, dekorativnim čokoladnim zečićima, pilićima i kokama. Ali, jedan od najvećih hrišćanskih praznika obiluje i mnogim drugim lepim, zanimljivim, a ponekad i bizarnim običajima.

U Nemačkoj se za Vaskrs domovi ukrašavaju granama ukrašenim obojenim jajima, a najmlađima se po dvorištima skrivaju korpe sa šarenim jajima i čokoladnim figuricama, prenosi "Press."

U Francuskoj, nakon što ponovo čuju crkvena zvona, koja se nisu oglašavala tri dana, ljudi uz grljenje i ljubljenje čestitaju Vaskrs, a deca po ceo dan stoje u krugu i „na ispadanje" u vazduh bacaju i hvataju jaja.

U Italiji se tradicionalno jede posebna vaskršnja "torta di pasketa", slani kolač s kuvanim jajima i spanaćem, a u Grčkoj vaskršnja čorbica od jagnjećih iznutrica, „magiritsa". U Grčkoj se jaja boje u crveno i mogu da se jedu tek od subote uveče.

U Austriji se u čast Vaskrsa na visoke drvene stubove postavljaju veliki venci od zelenila ukrašeni jabukama, pomorandžama i raznobojnim trakama. U Švedskoj u kojoj je boja Vaskrsa žuta, jaja ne donose zečevi nego pilići. Domovi se dekorišu ukrašenim brezovim grančicama i ukrasima od perja, a kako u to vreme još ništa ne cveta, i grmovi po vrtovima dobijaju šarene ukrase.
Irska može da se pohvali neobičnom vaskršnjom tradicijom, zakopavanjem haringi. Zakopavanjem haringi, koje su bile glavno jelo u doba posta, ljudi, a posebno mesari, označavaju njegov kraj i početak ponovnog uživanja u mesu i mesnim prerađevinama.

U Poljskoj je kraj posta tek kada se na vaskršnjoj jutarnjoj misi, primi blagoslov, a potom i na licu mesta, u crkvi, isprazni korpa napunjena hranom. U nekim delovima Poljske se na pobusani ponedeljak ljudi međusobno polivaju vodom.

U Finskoj se na Vaskrs, za sreću, međusobno udaraju po leđima svežnjem brezovih grančica, a deca izlaze na ulice i svim mogućim sredstvima lupaju i prave buku.

Sličan običaj vlada i u Velikoj Britaniji u kojoj se ljudi za sreću međusobno lupkaju „macama", dok se u Škotskoj na brežuljcima pale vaskršnje vatre. Inače, u Velikoj Britaniji deca dugo nisu znala za vaskršnje zečeve i jaja, jer su tamo za Vaskrs uobičajene vaskršnje šetnje i parade nalik na one karnevalske.

U Španiji se održavaju procesije u kojima učestvuju muškarci obučeni u kostime kostura, a na vaskršnju misu, mladići donose obične palmine grančice, a devojke one ukrašene poslasticama.

U Bugarskoj, najstarija žena u porodici prvim crveno obojenim jajetom po licu, za zdravlje i snagu, pomiluje decu u porodici, a ljudi posle liturgije bacaju svoje „pisanice" na zid crkve.
U Rumuniji se pre Vaskrsa tradicionalno čiste kuće i dvorišta i nabavlja nova odeća.

U Švajcarskoj ljudi uz čestitanje poklanjaju vaskršnju golubicu, „paloma di paskva", kolač sa sušenim voćem. U Bernu pak vlada običaj „Eiertutscha", odnosno na Vaskrs se ljudi svih generacija skupljaju na starom gradskom trgu i međusobno gađaju jajima.

U Australiji verenici na Vaskrs odlaze na obližnji potok ili reku kako bi zagrabili vodu i sačuvali je do dana venčanja na kojem će se njome međusobno poprskati, za sreću u braku.

(MONDO)