U genima je zapisano koliko ćemo živeti

anchi22 · **•• 20:01 ••**

U svetu danas ima oko 450.000 stogodišnjaka, a procenjuje se da će ih do 2030. biti oko milion. Šta dovodi do dugovečnosti i može li se život produžiti, teme su kojima nauka odvajkada poklanja pažnju.

Naučnici sada tvrde da su po prvi put identifikovali zajedničke genetske mutacije kod osoba starijih od 100 godina koje bi mogle da budu ključ za otkrivanje načina da se izbegnu razaranja organizma usled starenja.

Kare Kristensen iz Danskog centra za istraživanje starenja ljudskog organizma kaže da se za stogodišnjake vezuje zdrav životni stil, balansirana ishrana i nezagađena životna okolina. Naučnici tome dodaju genetske predispozcije.

Naučnici Medicinskog koledža Albert Ajnštajn sa Univerziteta Ješiva u Njujorku proučavali su nekoliko stotina stogodišnjaka u SAD kako bi uspeli da hemijski "kopiraju" njihov genetski kod i stvore "pilulu za dug život".

"Ustanovili smo da su stogodišnjaci "obogaćeni" genima dugovečnosti i nastojimo da otkrijemo kako oni dejstvuju kako bismo lekovima uticali na genetiku", kaže Nir Barzilai sa ovog koledža.

Stručnjaci Instituta za tehnološka istraživanja u Pasadeni u Kaliforniji pokazali su da stogodišnjaci pet puta češće od drugih osoba imaju iste mutacije u svojim mitohrondrialnim DNK. Slična istraživanja su vršena i u Italiji i Velikoj Britaniji.

Mitohondrialni DNK, deo DNK lociranog u mitohondriji ili "energani" ćelija, nasleđujemo isključivo od majke. Mitohondrija "zarobljava" energiju koja je oslobođena oksidacijom metabolita i pretvora je u energiju.

Naučnici sada istražuju mogućnost da su u procesu genetske replikacije ovi molekuli manje oštećeni oksidacijomi da tako utiču na dugvečnost.

Da bi ustanovili da li je mutacija nasledna, lekari su ispitivali ćelije kože uzimane od istih ljudi u periodu od devet do 19 godina. Pokazalo se da su neke osobe mutacije gena dugvečnosti nasledile od majke, dok su ih druge stekle u toku života.

U najnovijoj britanskoj studiji je proučavano 500.000 genetskih varijanti iz celog ljudskog genoma i pokazalo se da ključnu ulogu imaju geni TERC, te da neke genetske varijante mogu da za tri do četri godine ubrzaju proces "biološkog starenja".

Britanski naučnici kažu da su otkrili gen koji je zaslužan za biološko starenje, smatrajući da postoje dve vrste starenja: hronološko, odnosno starenje u tradicionalnom smislu, a drugo je biološko gde se dešava da su kod nekih ljudi ćelije starije u odnosu na njihovo hronološko starenje.

"Postoje ozbiljni indikatori da je rizik od srčanih oboljenja i nekih oblika raka više povezan sa biološkim nego hronološkim starenjem", rekao je Nileš Samani, vođa istraživanja sa Univerziteta Leičester u Londonu.

To ukazuje da su neki ljudi genetski programirani da brže ostare od drugih, a taj proces može biti dodatno ubrzan pušenjem, konzumiranjem alkohola, gojaznošću i nedostatkom fizčke aktivnosti.

(Tanjug)

Alexns · **Tinkerbell's pixie dust**

lepo ja rekoH, sve je u genima osim.. Mr. Green