Iz kriminala u svet poezije

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Za pesmu „Oče" Đorđe Vasiljević je dobio prvu nagradu na konkursu za literarno stvaralaštvo među zatvorenicima. Vasiljević robija zbog pljački

Đorđe Vasiljević Atila (28), poznat kao najinteligentniji zatvorenik u Srbiji jer ima koeficijent inteligencije 151, dobitnik je ovogodišnje književne nagrade za najbolju zatvorsku pesmu koju dodeljuje Kazneno-popravni zavod Valjevo.

Ovaj Beograđanin, koji u Novom Sadu služi poslednju četvrtinu kazne od devet godina zbog teških krađa, dobio je 10.000 dinara i knjigu za pesmu "Oče" u kojoj opisuje kako ga je maltretirao otac alkoholičar.

"Pesme sam počeo da pišem još u osnovnoj školi. Tada sam ih slao na konkurse i osvajao nagrade. Pisao sam pesme i kad sam zbog kriminala bio u stalnom bekstvu. Ovo je prvi konkurs na koji sam kao odrastao poslao pesmu, i to na predlog vaspitačice. Mojoj ćerki pišem pesme i priče, pokušavam tako da je edukujem kad sam joj već zbog svoje gluposti uskratio odrastanje uz oca", kaže Vasiljević za Press.

Đorđe je u kriminal ušao kao dečak, bio je u tri zatvora u Srbiji, ali i u Hrvatskoj, BiH i Evropi. Na devet godina zatvora osuđen je zbog 17 pljački pošta i radnji u Beogradu, ali i za još neka krivična dela.

"Odrastao sam u staroj beogradskoj porodici i imao sam divno detinjstvo do sedme godine. Tada mi je otac rekao da mi je majka umrla i umesto nje je doveo maćehu da živi sa nama. Otac je bio alkoholičar, imao je surove metode vaspitanja, koje je bilo sve samo ne vaspitavanje. U kriminal sam išao sa 13 i po godina. Ispostavilo se da me je otac slagao jer sam tada ponovo video majku, ali bilo je kasno. Imao sam pištolj i niko mi nije mogao ništa. Sreća je što nikad nisam probao alkohol ni drogu", priča Vasiljević.

Novcem od pljački živeo je na visokoj nozi, putovao po inostranstvu sve dok 2003. godine nije uhapšen i osuđen. Jednom je pobegao iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, ali je ubrzo uhapšen u Bijeljini. Prebačen je u Novi Sad i do kraja kazne ima još dve godine.

"Mnogo vremena provodim čitajući, ovde imaju lepu biblioteku. Zbog kriminala ni školu nisam završio, čak su policajci dolazili u gimnaziju da me hapse. Stalno sam bežao, a sad kad se probudim shvatam da ništa ne znam da radim osim da pišem. Osim pesama, pišem i prozu, u glavi imam tri nenapisane knjige. Kada na Internetu ukucate moje ime, videćete gomilu loših stvari, ali zato hoću da iza sebe ostavim nešto dobro", kaže Đorđe.

Đorđe se oženio dok je bio u zatvoru i sa suprugom ima ćerkicu, koja danas ima sedam godina i sa majkom živi na selu. Atila kaže da hoće ostatak života da posveti porodici.

"Vidim da joj nedostaje otac, ali znam da nit između nas nije prekinuta. Stalno dolazi u posete i jasno vidim koliko sam joj stvari uskratio zbog svoje gluposti i egoizma. Sad uviđam zašto ljudi napolju rade za 200 evra mesečno, a to sa 18 godina nisam shvatao", kaže Vasiljević.

Specijalista za sudske ekspertize u bolnici Centralnog zatvora Dragica Subotić, koja je nekoliko puta pregledala Đorđa Vasiljevića, kaže da je ovaj zatvorenik svoju inteligenciju ispoljio na destruktivan način. Kriminal je pravdao time da od poštenog rada ne može da se živi. Posle pljačke Vasiljević se ponašao kao Robin Hud, od opljačkanog novca polovinu je ostavljao u crkvi ili davao u dobrotvorne svrhe.

"Ovakvo Vasiljevićevo ponašanje je rezultat odrastanja u teškim uslovima. Bio je odličan đak u školi i mnogo je čitao, a otac ga je zbog toga tukao. Čitajući pesme koje je napisao, stekla sam utisak da iz svake od njih "izvire" poneka osobina njemu bliskih ljudi", kaže Subotićeva.

Pobednička pesma "Oče"

Oče ti koji si cepao moje pesme
oče ti koji si smatrao da sam greška
znaš li dok si me surovo učio šta se ne sme
koliko ti je ruka bila teška
Oče tebi koji mi uništi maštanja tolika
oče tebi koji si mi iz obesti radio svašta
oče tebi čija sam hvala Bogu samo likom slika
moje sazrelo srce možda prašta
Oče što si mi kamdžijom slamao duh i leđa
oče što si se smejao mojim suzama malim
znaj i danas me to vređa
al' više ne mrzim samo žalim
Budi ponosan na sebe oče
samo ti si u julu mogao da mi slediš srce i dah
i budi zahvalan mojim slabostima što me koče
jer ja danas ne osećam strah
I na kraju dok gledaš dno nove flaše
a ja te se retko setim s bolom
znaj više boli prokletstvo roda našeg
što unuče, sin i ti ne sedite za istim stolom

(MONDO)

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Ne znam šta reći na ovo sve, tjera na razmišljanje ... možda bi ovo i roditelji prvo trebali da pročitaju. Nijedno djete se ne rađa surovo ili zlo, to je makar samo moje razmišljanje. I nadam se da taj mladić sve ovo govori iz srca i da je uspio da sam sa sobom raščisti dugove i račune. Neka svoju kaznu odsluži, za to sam svakako, ali ako ima priliku da se okrene pravim životnim vrijednostima, to je upravo sad, neka se drži tog puta.

D@cha · Prijatelj foruma

Stvar porodice ili bar onoga sto mi mislimo da je porodica,ali ako se decko dozove pameti i ne vrati se starom poslu mislim da ce se pokazati kao pisac

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Dobra mu je poezija. Zaista!