10 najuspešnijih špijunskih operacija

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dnevnik "Blic" napravio je listu 10 najuspešnijih špijunskih operacija u istoriji čovečanstva.

Na prvom mestu liste nalazi se škola šifrovanja u Blečli parku i slučaj iz 1940. godine. Naime, mašina za šifrovanje "Enigma" predstavljala je osnovu nemačke tajne komunikacije za vreme Drugog svetskog rata. Izgledi da šifru provali neko ko nije upoznat sa njenim sklopom bile su praktično zanemarljive, tako da su Nemci verovali da je to nemoguće. Dešifrantima iz britanske Državne škole šifrovanja i kodiranja, koja je bila smeštana na imanju Blečli park i okupljala najbrilijantnije britanske matematičare i intelektualce, u rešavanju zadatka je, međutim, išla na ruku i jedna greška u konstrukciji mašine, kao i greške nemačkih šifranata. Od 1940. oni su dešifrovali nemačke obaveštajne signale, koji su primani preko presretačkih telegrafskih stanica i pretakani u niz materijala pod šifrovanim imenom "Ultra", koje je Čerčil opisao kao tajno oružje kojim je dobijen rat.

Na drugom mestu liste je Ser Džordž Skovel i čitanje šiforvanih poruka iz 1812. godine. Skovel je bio prethodnik dešifranata iz 20. veka. Kao pripadnik Velingtonovog štaba za vreme Španskog rata za nezavisnost sa Francuzima, Skovel je bio odgovoran za presretanje i dešifrovanje neprijateljske komunikacije, koja se u to vreme obavljala šifrovanim porukama. U proleće 1811. Francuzi su, svesni da su im dotadašnje šifre provaljene, svoju šifru usavršili. Skovel je uspeo da je dešifruje u roku od dva dana. Krajem 1811. uveli su Veliku parisku šifru. Skovel se bacio na posao, te je do decembra 1812, kada je presretnuto pismo upućeno Napoleonu, bio u stanju da dešifruje i nju. Na taj način je Velingtonu obezbedio informacije od presudnog značaja za njegovu pobedu u junu 1813. Kasnije je dobio titulu viteza, postao je general i upravnik "Kraljevskog vojnog koledža" u Sendherstu.

Na trećem mestu su špijuni iz Kembridža i afera iz 1934. godine. Radi se o verovatno najsposobnijoj grupi špijuna koja je ikad radila za neku stranu obaveštajnu službu. Tridesetih godina ih je regrutovao Arnold Dojč iz OGPU, prethodnika sovjetskog KGB-a. Prvi među njima bio je Kim Filbi, koji je kasnije pristupio britanskoj MI6. Filbi je preporučio Donalda Meklina iz Forin ofisa i Gaja Bardžisa, koji je radio za Bi-Bi-Si (BBC), a kasnije za MI6. Bardžis je preporučio Entonija Blanta, koji je radio za drugu britansku službu MI5. Blant je preporučio Džona Kernkrosa iz Forin ofisa. Zajedničkim radom ova petorica su svojim sovjetskim nalogodavcima obezbedila priliv informacija iz samog srca britanske vlade.

Sobar Cicero i njegove akcije iz 1943. godine nalaze se na četvrtom mestu liste. Ilijaz Bazna (tajno ime Cicero), sobar britanskog ambasadora u Turskoj za vreme Drugog svetskog rata, fotografisao je njegova dokumenta i prodavao ih Nemcima, ali oni njegov materijal nisu iskoristili onoliko koliko su mogli. Kada je posle rata pokušao da potroši ono što je na taj način zaradio, Bazna je otkrio da su mu Nemci platili falsifikovanim novcem. U filmu "Operacija Cicero" ("5 Fingers"), snimljenom 1952. godine, Baznu je igrao Džejms Mejson.

Na petom mestu liste nalazi se žena koja je "operisala" davne 1666. godine. Afra Ben je bila književnica čiji su duh i sposobnosti privukli pažnju dvora Čarlsa II. Nakon izbijanja Drugog englesko-holandskog rata 1665. godine, Benova je regrutovana da kao politički špijun ode u Antverpen. Tamo je uspostavila i održavala brojne kontakte i u zemlju je redovno slala izveštaje, konkretno upozorivši unapred na operaciju Holanđana da brodovima krenu uzvodno uz Temzu i spale engleske brodove. Na nesreću, većina njenih informacija je zanemarena i nikada joj nije plaćeno. Pošto je u kraljevoj službi potrošila sav svoj novac, dopala je dužničkog zatvora. Po izlasku na slobodu, zgađena poslom u službi politike, izdržavala se pisanjem i postala je jedna od prvih engleskih profesionalnih književnica.

Fizičar Klaus Fuks, na šestom mestu, smatra se odgovornim za odavanje američkih tajni SSSR-u. Godine 1949. Sovjetski Savez je izvršio prvu probu atomske bombe, što je izazvalo šok među vladama na Zapadu. Bio je to veliki uspeh za Ruse, ali i početak jedne nove, opasnije faze hladnog rata. Otprilike u isto vreme, na osnovu dešifrovanih sovjetskih obaveštajnih poruka je otkriveno da su planovi za prvu američku atomsku bombu procureli krajem Drugog svetskog rata, preko britanskih naučnika. Istraga je ukazivala na nekoliko mogućih izdajnika, a tokom ispitivanja je Klaus Fuks, fizičar koji je u SAD radio na "Projektu Menhetn", priznao da je Sovjetima odao sve informacije koje je imao o bombi. Fuks je bio nemački komunista koji je u Britaniju stigao pre izbijanja rata, a britansko državljanstvo je dobio da bi mogao da radi na strogo poverljivim projektima.

Pukovnik Oleg Penkovski, drži sedmo mesto liste, a vinovnik je afere iz 1962. godine. Penkovski je bio oficir sovjetske obaveštajne službe (GRU). Svoje usluge je najpre ponudio Amerikancima (1960), ali ga je CIA odbila. MI 6 je poverovao u autentičnost njegove ponude, a on mu je zauzvrat obezbedio detalje o sovjetskim raketama i sistemima navođenja, koji su otkrili da Sovjeti nisu uznapredovali onoliko koliko je Zapad mislio. Njegove informacije su se pokazale kao presudne prilikom smirivanja raketne krize na Kubi. Neko ga je izdao, pa je uhapšen u oktobru 1962, nakon čega je pogubljen. Njegov čovek za vezu, britanski biznismen Grevin Vajn, takođe je uhapšen, da bi kasnije bio oslobođen prilikom razmene špijuna.

Agent koji je sahranio Mariju Stjuart nalazi se na 8. mestu. Glavni špijun britanske kraljice Elizabete I Frensis Volsingem izaziva divljenje svojim strpljenjem i profesionalnom veštinom, koji su mu omogućili i njegov najveći špijunski uspeh. Elizabeta je odbijala da Mariju Stjuart, kraljicu Škotske, osudi bez dokaza o zaveri, te je Volsingem Stjuartovoj poslao svog agenta, koji se predstavio kao prijatelj katolik i predložio joj tajni sistem komunikacije, preko poruka skrivenih u buradima za pivo. Kasnije je ovaj sistem iskoristio da bi dobio njen pristanak za zaveru Antonija Bebingtona za invaziju uz podršku Španije. Bebington je uhapšen i mučen do smrti, a Elizabeta je pristala da Marija Stjuart bude pogubljena.

Dvosturka špijunaža "drži" deveto mesto. Poruke koje su dešifrovane u Blečli parku blagovremeno su upozorile MI5 da su u Britaniju poslati nemački špijuni, tako da je većina njih lako pronađena i uhapšena, ili pogubljena. MI5 je došao na ideju da bi korisnije bilo ako zarobljene špijune ubedi da se vrate svom dotadašnjem životu i da rade za Britance, obmanjujući nemačku obaveštajnu službu, te je tako započeo sistem dvostruke prevare, koji je nacistima doneo redovan priliv dezinformacija. Do proleća 1942. postalo je jasno da MI5 kontroliše sve nemačke agente koji rade u Britaniji i da su Nemci uspešno obmanuti netačnim izveštajima. Ovi agenti su poslali lažne informacije o položaju raketa "V1" i "V2", što je dovelo do promene planova, i odigrali su presudnu ulogu u obmanjivanju Hitlera kada je reč o lokacija iskrcavanje u Normandiji.

Najsvežiji slučaj dobrih špijunskih operacija na listi zauzima 10. mesto, a glavni akter je Oleg Gordijevski. Oficir KGB Gordijevski postao je najvažniji britanski agent u poznoj fazi hladnog rata. Njegovo hapšenje omogućilo je upozorenje na aktivnosti agenta MI5 koji je slao tajna dokumenta Sovjetskoj ambasadi. Godine 1983, kada su sovjetski lideri pogrešno protumačili vojnu vežbu NATO saveza kao pripremu za nuklearni udar, upozorenje koje je Gordijevski uputio Zapadu omogućilo je da se situacija smiri.
Konačno je postao sumnjiv pa je pozvan da se vrati u Moskvu, gde su ga ispitivali pod dejstvom droga, pre nego što mu je pošlo za rukom da pobegne preko finske granice.

(MONDO)