Nema više odlaganja polaska u školu

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Osnovne škole imaju obavezu da sve do početka školske godine, do 1. septembra, upisuju decu u prvi razred, iako je zvaničan rok za upis prvaka završen 31. maja, a odlaganje škole, uz potvrdu, više neće biti moguće.

"Srbija želi što veći obuhvat dece koja idu u školu, ali podaci govore da oko pet odsto dece ne upiše prvi prazred, a kasnije od onih koji su upisani, njih šest do sedam procenata "otpadne", jer ne završi osnovnu školu", rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Želimir Popov.

Prema zakonu, sva deca rođena od 1. marta 2003. do 1. marta 2004. godine, moraju da se upišu u školu, odnosno to su mališani koji će 1. septembra, imati 6,5 do 7,5 godina.

Odredba o polasku dece u školu sa 6,5 godina važi još od 2003. godine, podsetio je Popov, smatrajući da je pogrešno protumačen zakon prema kome je stvoreno uverenje da se može odložiti upis dece u prvi razred.

Takvo odlaganje nije moguće, rekao je on dodajući da ne važe potvrde o nespremnosti deteta za školu koje izdaju psiholozi, jer, kako je rekao, nemaju osnovu u zakonu. Potvrde u stvari treba samo da posluže učiteljima kako bi bolje upoznali dete koje će učiti.

Popov je podsetio i da deca mlađa od 6,5 godina, mogu biti upisana u školu, ali samo ako to psiholog, odnosno školska komisija potvrdi i naveo da je moguć i upis u specijalne škole za decu sa posebnim potrebama, uz mišljenje lekara, pedijatra i dozvolu, odnosno pristanak roditelja.

"Sva druga deca se upisuju u prvi razred, a učitelji, psiholozi i pedagozi u školi prate njihov razvoj i utvrđuju da li je nekom detetu potrebna dodatna obrazovna, zdravstvena ili socijalna podrška", dodao je Popov.

Takođe, komisije pri opštinama sastavljene od učitelja, psihologa i pedagoga i uz saradnju sa roditeljima utvrđuju da li je detetu potrebna dodatna podrška.

Bliže uslove za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku, sastav i način rada komisije, propisuju sporazumno ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove socijalne politike i ministar prosvete.

Za upis dece u školu potreban je izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o prebivalištu, lekarsko uverenje i uverenje da je dete završilo obavezni predškolski pripremni program, a ove godine se očekuje oko 80.000 đaka prvaka.

Zakon predviđa prekršajnu kaznu za roditelje koji ne upišu dete u osnovnu školu i to od 5.000 do 25.000 dinara.

Predstavnici sindikata obrazovanja, učitelji i psiholozi, međutim, ističu da će teret uključivanja dece koja nisu spremna za školu, kao i polazak dece sa posebnim potebama u redovne škole, biti prebačen na učitelje, nepripremljene za taj posao.

Učitelji smatraju da će kvalitet nastave opasti, jer nisu spremni da sprovode individualni obrazovni plan za takvu decu.

Problem je i nepripremljenost učionica i zgrada za prijem učenika sa posebnim potrebama, kao i nedostatak stručnih uputstava, smatraju sindikati.

Vrtić je bolja škola

"Emotivno i socijalno nezrela deca nisu spremna za školu i ne može učionica da bude bolje mesto za njihovo sazrevanje, od vrtića ili bilo kog drugog mesta gde mogu nastaviti sa igrom. Njihov koeficijent inteligencije je ispod proseka i polazak u školu može samo dodatno da ih poremeti", kaže za "Večernje novosti" školski psiholog Gordana Trkulja.

On objašjava da je deci teško samo da zapamte imena devet predmeta koliko ih ima u prvom razredu, a kamoli još i koje su im knjige i sveske potrebne.

"Strah od neuspeha i odbojnost prema učenju su samo neke od posledica koje ih tokom školovanja mogu zadesiti, ukoliko nezreli uđu u učionice. Takvi mališani nisu sigurni u školi, zaplaču kada im roditelji nisu u blizini, nervozni su."

Sazrevanje deteta je, smatra psiholog Vera Rajović, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, najbolje produžiti kroz predškolski pripremni program. Stalno vraćanje dece u vrtić sve dok emotivno ne sazru, ističe ona, dobra je metoda.

"Na Zapadu je to najčešća mera podrške mališanima koji su nespremni za polazak u školu. To je i ideja Ministarstva - uvođenje individualnog obrazovnog plana, pomoću koga će se prvacima pružiti posebna podrška u oblastima u kojima zaostaju. To, međutim, može da ima i kontraefekat, pa da dete kasnije izgubi motivaciju za učenjem", kaže Rajovićeva.

Priče roditelja da nisu znali da njihovo dete treba da pođe u školu, ovog puta neće proći, jer je njihova građanska dužnost da budu obavešteni, ističu u Ministarstvu prosvete. Iako im niko ne šalje obaveštenje na kućnu adresu, oni bi morali da se informišu putem sredstava javnog informisanja.

Zbog novonastale situacije najviše negoduju roditelji dece rođene u periodu od Nove godine do 1. marta, smatrajući da po godištu njihovi naslednici ne bi trebalo da sednu u školske klupe.

"Kada smo bili na testiranju u školi psiholog nam je rekao da je dete nezrelo, ali kada smo došli u vrtić sa potvrdom i molbom da se on ponovo upiše u predškolsko, odbili su nas", kaže Aleksandar Vasiljević, roditelj. "Sada nas ubeđuju da mora da krene na časove, a mi smo spremni da platimo i kaznu, ali da isteramo do kraja."

U Ministarstvu prosvete su, međutim, odlučni i tvrde da će ovakvi roditelji ne samo platiti kaznu, već će dete morati u školu.

Poslednjih godina se posle testiranja psihologa u proseku "odbijalo“ od dva do tri odsto predškolaca zbog nezrelosti ili neke organske bolesti, tvrde direktori nekoliko škola sa kojima smo u utorak kontaktirali. To, smatraju oni, nije visok postotak i ne može da poremeti školski sistem.

(MONDO)