Zašto je hrana u avionu bljutava?

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Nije problem u kuvarima, nego nam na velikim visinama "oslabe" čula mirisa i ukusa.

Ispitivanja nemačkih naučnika su pokazala da razlog što je hrana u avionima neukusna nije u načinu spremanja, nego zato što je produktivnosti receptora ukusa i mirisa na velikim visinama drugačija.

Receptori ukusa na visini od 10.000 metara registruju mnogu "dosadniji", neutralniji ukus nego na zemlji, pa kuvari vazdušnih kompanija iz iskustva znaju da hranu za putnike moraju znatno više da začine, prenosi "Dojče vele".

Azijska hrana, u koju ide mnogo soja-sosa i začina, popularna je među putnicima. A ljuta hrana, čini se, u visini gubi svoju ljutinu.

Andrea Burdak, hemičarka na Fraunhoferovom institutu kod Minhena, kazala je da je razlog jednostavan.

"Čovek u letilici u krvi ima takozvanu hipoksiju, stanje smanjene količine kiseonika u ćelijama i tkivu što dovodi do smanjene produktivnosti receptora. Osim toga, kako bi mirisi došli do mirisnih receptora prvo moraju proći kroz nosnu sluznicu, odnosno u njoj se moraju razgraditi, a u slučaju niskog pritiska oni se znatno teže razgrađuju", rekao je on.

Na Fraunhoferovom institutu učesnici u testiranju hrane na visini su u posebnoj izgrađenoj kabini Airbusa A380 u kojoj je moguće postići vazdušnu visinu i do 12.000 metara, pri čemu se postiže pritisak kao na 2.200 metara nadmorske visine.

A kako bi ceo test uistinu i bio autentičan, test-putnici čuju i zvukove leta i celu atmosferu kao pri pravom letu.

Testirane su arome gumenih bombona, koje su ispitanici probali i "na zemlji" i "u vazduhu".

Pod niskim pritiskom koncentracija aroma je povećana deset puta kako bi je putnici uopšte osetili. Zatim se servira piletina sa dva sosa: jedan namijenjen za "zemlju", drugi za "vazduh".

Zaključak je da kisele i gorke arome putnici znatno bolje osete, a ukus soli i šećera smanjuje se za 30 posto u vazduhu.

Umanjena sposobnost receptora važnu ulogu igra i kod vina. Teška vina dobila su bolju ocenu u avionu od lakih, koja su brzo dobila prekiseo ukus.

Rešena je i zagonetka popularnosti soka od paradajza među putnicima: zbog svojih gorkih aroma, koje u vazduhu imaju voćni i hladan ukus, sok od paradajza na velikoj visini postaje super piće, dok na zemlji i nije toliko popularan. Dodatan razlog zbog kojeg ga aviokompanije nude je to što gorke arome soka od paradajza kod putnika izazivaju glad, što je unosno za same kompanije.

(Tanjug)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Zašto je sok od paradajza hit u avionima

Zašto ljudi toliko naručuju sok od paradajza kada su u avionu? Na to pitanje su poslednjih meseci pokušavali da odgovore istraživači Fraunhofer instituta iz Holckirhena kod Minhena. I našli su razloge.

Kako je moguće da samo ketering Lufthanze u avionima posluži 1,7 miliona litara soka od paradajza svake godine? Naučnici se nisu zadovoljili odgovorom samo na to pitanje - hteli su da otkriju koliko nam se menja ukus za hranu i piće dok letimo.

Za sada naučnici znaju da se na približno deset kilometara visine vlažnost vazduha u avionu smanjuje za nekih 15 odsto, a niži pritisak svu tečnost u telu potiskuje na gore. Takođe, kada je manja vlažnost vazduha i grlo se brže suši što izaziva žeđ.

Sve ovo zajedno ima još jedan efekat koji bi mogao da bude i odgovor na pitanje sa početka teksta. Naime, u opisanim uslovima receptori ukusa i mirisa sporije i teže šalju signale do mozga.

"To je kao prehlada. Kada ste prehlađeni nosna sluznica se uvećava i slabije registrujete mirise i ukuse“, kaže za "Dojče vele" Florijan Majer koji predvodi tim istraživača.

Majer i njegov tim obavljaju ispitivanja u komori sa niskim pritiskom sagrađenoj oko jednog dela Erbasa A310.

"Ovde imamo temperaturu od 20 stepeni, vlažnost vazduha od 10 do 15 odsto i dobru ventilaciju - to su sve uslovi tipični za let putničkim avionom“, objašnjava Majer. "Posebno je važno što smo smanjili pritisak na 750 do 800 milibara, dok je na nivou mora pritisak iznad 950 milibara.“

U putničkoj test kabini su i test putnici - ne lutke, nego ljudi. Sedišta vibriraju, buka je ista kao u pravom avionu, a ljudi, pomalo slinavi, kao kod pravog leta, razgledaju menije i lupaju glavu šta da naruče za jelo i piće.

Istraživači su već otkrili da hrana u avionu mora biti jače začinjena nego ona na zemlji.

"Začinjena hrana poput kineske ili indijske je uvek tražena, dok će recimo u ribu sa belim sosom morati da se doda još začina kako bi se pojačao ukus“, priča Majer.

Lufthanzini dobavljači hrane su, na osnovu ovih testova, već ubacili više soli u lepinje i kifle.

Začini otkrivaju i zašto je sok od paradajza toliko tražen - on, naime, ima prilično soli i bibera u sebi. "Ukus soka od paradajza se menja sa pritiskom. Pretpostavimo da ljudi probaju ovaj sok na zemlji i nisu zadovoljni ukusom - ako probaju isti sok u vazduhu, na sniženom pritisku, daće mu bolje ocene“, kaže Majer.

Ispitivanja koja on i njegovi saradnici sprovode nisu nimalo jeftina. Zato je samo nekoliko svetskih kompanija plaćalo za ovakve eksperimente. Niskotarifne kompanije koji služe samo sendviče i čokoladice nisu zainteresovane za slične poduhvate. To je upravo šansa za kompanije poput Lufthanze da ponude nešto više.

"Imate prevoznike kao Singapur ili Lufthanzu koji zaista mnogo pažnje posvećuju obrocima i kuhinji. Nije u pitanju samo poslovna klasa u avionima, već i ekonomska. Jer detalji mogu imati ogroman uticaj na lojalnost mušterija, na njihovo zadovoljstvo i volju da ponovo lete istom kompanijom makar platili kartu i malo više", kaže Henri Hartevelt, analitičar putovanja iz San Franciska.

(MONDO)