Da niste zaboravili da pomerite sat?

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Letnje računanje vremena završilo se protekle noći. Jutros u 03.00 sata trebalo je da kazaljke časovnika pomerite jedan sat unazad, na 02.00.

Od sutra će svitati jedan sat ranije, ali će ranije i padati mrak.

Letnje računanje vremena u severnoj Americi trajaće sedmicu duže, do 7. novembra.

U Evropi letnje računanje počinje poslednjeg vikenda u martu i traje do poslednjeg vikenda u oktobru.

U Srbiji je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima u SRJ su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pre četiri godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

Prvi predlog za uvođenje letnjeg računanja vremena izneo je Novozelanđanin Džordž Hadson 1895. godine Velingtonskom filozofskom društvu. Hadson je bio entomolog, pasioniari sakupljač insekata, a radio je po smenama i želelo je da što više iskoristi slobodno vreme posle posla. Zbog toga je došao na ideju da se sat dnevnog svetla leti iz ranog jutra "prebaci" na veče.

Sličnu ideju izneo je i britanski preduzimač Vilijam Vilet 1905. godine i nju je zdušno podržavao poslanik Robert Pirs, koji je 1908. podneo predlog zakona, ali ga parlament nije razmatrao.

Letnje računanje prvi su uveli Nemačka, Austrougarska i njihovi saveznici u Prvom svetskom ratu, 1916. godine, radi uštede uglja u ratno vreme. Do 1918. godine isto su učinile i ostale evropske zemlje, Rusija, odnosno SSSR, i SAD.

Danas letnje računanje vremena koriste SAD i Kanada (sa izuzetkom nekoliko država (Arizona, Havaji i Saskačevan), nekoliko karipskih država, Evropa, bliskoistočne zemlje, Egipat i Maroko na severnoj hemisferi.

Na južnoj hemisferi, gde je letnje računanje vremena počelo krajem septembra ili početkom oktobra, uvode ga Čile, Paragvaj, Urugvaj, delovi Brazila, Namibija i pojedine teritorije Australije.

Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena obrnut je u odnosu na severnu.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.

Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.

Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Međutim, Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.

(agencije/MONDO)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Pomeranje kazaljki nije zdravo?

Da li ste kazaljke na časovnicima pomerili za jedan sat unazad? Kako se sada osećate? Stručnjaci kažu da prelazak sa letnjeg na zimsko vreme, i obrnuto, baš i nije zdravo.

Letnje računanje vremena završeno je u nedelju, 31. oktobra, u tri časa, kada smo kazaljke na časovnicima pomerili za jedan sat unazad.

Prolećno i jesenje pomeranje kazaljki na časovnicima za jedan sat unapred, odnosno unazad, utiče na učestalost srčanih udara, kažu švedski stručnjaci sa Instituta Karolinska.

Njihovo istraživanje pokazuje da u prva tri dana posle prolećne promene vremena (kad se noćni odmor smanjuje za jedan sat) ima više infarkta nego ostalim danima tokom godine. S druge strane, kod jesenje promene vremena (kad se noćni odmor produžava za sat) broj infarkta se smanjuje.

"Naši podaci ukazuju na to da bi osetljivim ljudima činilo dobro da izbegavaju iznenadne promene svog biološkog ritma", kaže dr Imre Janski.

Primećeno je, takođe, da su na ove promene osetljivije žene - kod njih se učestalost infarkta kod prolećne promene vremena povećava više nego kod muškaraca. Osim toga, kod muškaraca se pri jesenjoj promeni vremena učestalost infarkta smanjuje više nego kod žena.

Efekat promene dnevne satnice veći je kod mlađih ljudi, nego kod onih starijih od 65 godina. Pretpostavlja se da je to zato što su mlađi ograničeniji poslovnim rasporedom, dok je dnevni raspored starijih fleksibilniji.

Naučnici kažu i da pomeranje kazaljki čini da se osećamo umornije.

Mnogi ljudi koriste pomeranje sata unazad da ugrabe sat duže za spavanje. Ali čak i tako male promene mogu da poremete rutinu u spavanju i da izazovu semisomniju, tj. iscrpljenost izazvanu nedovoljnim odmorom, kaže britanski stručnjak za spavanje dr Nil Stenli.

On procenjuje da je ljudima potrebno najmanje tri dana da se potpuno prilagode ovoj promeni. Ljudi se osećaju odmorni i relaksirani kada se ujutru probude nakon dodatnog sata provedenog u krevetu, ali je telu neophodno bar 72 sata da se navikne. Dr Stenli kaže da bismo osećali manje umora ako bismo se "izduvali" pred spavanje.

"Baš kao što se zagrevamo pred vežbanje, tako je telu neophodno opuštanje pred spavanje kako bismo lakše podneli ovu promenu", zaključuje ovaj doktor za spavanje.

U svetu, više od 1,5 milijardi ljudi živi u zemljama koje pribegavaju promeni dnevne satnice, u cilju većeg iskorišćenja dnevnog svetla i uštede energije.

(MONDO)