www.domaci.de Forum Indeks Home
Portal • Forum • Novi upisi • Pretraga • Link do nas • Domaći filmovi • Lista korisnika • Tim sajta • Proverite privatne poruke • Prijava • Registracija
Pravilnik • FAQ • Profil • Favorites • Galerija slika • Top lista • Download MP3 • MP3 razno • Spotovi • Noviteti 2013 • Muzički noviteti 2014

Napoleonski ratovi-1.Deo
Strana 1, 2, 3, 4, 5  sledeća
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Istorija sveta ~
::  
Autor Poruka
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pet Mar 23, 2007 6:03 pm    Naslov poruke: Napoleonski ratovi-1.Deo Na vrh strane Na dno strane

"Битке Наполеонских ратова"

Bitka kod Jene

Bitka kod Jene ( i Aueršteta ) odigrala se 14. oktobra 1806. zapadno od reke Sal u današnjoj Nemačkoj između vojske Napoleona i Fridrika Viljama III od Pruske. Napoleon je ostvario veliku pobedu nad pruskom vojskom i time je eliminisao Prusiju iz antifrancuskih koalicija sve do 1813.


Snage dve vojske

Dve armije su bile podeljene u različite delove. Napoleonov glavni deo vojske je bio u Jeni sastojao se od 4. korpusa, 5. korpusa, 6. korpusa, 7. korpusa i Miraove konjica, što je sve zajedno bilo 96.000 vojnika. Severno u blizini Aueršteta imao je Bernadotov 1. korpus od 20.000 vojnika i Davuov 3. korpus od 27.000 vojnika. Pruski kralj je imao 38.000 vojnika u Jeni pod komandom kneza Hoenloha i 55.000 u Auerštetu pod komandom vojvode od Brunsvika i 15.000 pod komandom generala Ruhela.

Pregled

Bitka je započela kad su se delovi Napoleonove glavne vojske sukobili sa Hoenlohovim snagama blizu Jene. Iako je u početku imao samo 48.000 vojnika Napoleon je iskoristio pažljivo planiran i fleksibilan raspored vojske, koji je omogućavao da brzo stvori nadmoćnost na jednom delu bitke, koja bi slamala neprijatelja. Prusi su bili spori da shvate i spori u reakciji. Pre nego što je pojačanje od 15.000 Ruhelovih vojnika moglo da stigne, već je Hoenlohova vojska bila poražena. Bila je to oštra bitka, a Napoleon je bio uveren da je to bio sukob sa glavninom pruske vojske. Severno u Auerštetu Davu i Bernadot su dobili naređenje da doću da pomognu Napoleonu. Davu je poslušao, a maršal Bernadot nije zbog nekih nepoznatih razloga. Pruska vojska od 55.000 vojnika je blokirala Davuov put prema jugu. Tu su bili pruski kralj, vojvoda od Brunsvika i feldmaršal Melendorf. Iako je Davuov 3. korpus imao duplo manje vojnika (27.000) odolevao je višestrukim napadima brojnijeg protivnika, pa je krenuo u kontranapad i naterao Pruse u beg.


Bitka kod Jene

Bitka kod Jene započela je slučajnim večernjim susretom francuske vojske maršala Lana i pruske vojske jačine 30.000 vojnika od generala Fridriha Hoenlohea. Maršal Žan Lan je odmah zatražio pojačanja, a kampovao je kraj neprijateljskih pozicija, Tokom noći su dolazile nove jedinice sve dok Francuzi nisu imali najmanje 50.000 vojnika i još vojske na putu.

Početni francuski korak je bio da potaknu Pruse na bitku na otvorenom terenu, gde bi brojčana nadmoć dolazila do izražaja. Hoenloh je zatražio da mu dođe 15.000 vojnika pod komandom generala Rihelove. Nadao se da će se održati dok mu ovi ne stignu. Maršal Mišel Nej je bio nestrpljiv i bez dogovora sa ostalima napao je Pruse. Gotovo je upropastio sve ono što je spremala francuska strana. Nijedna strana nije mogla da poveruje kakvu je glupost maršal Mišel Nej napravio jer je svoju vojsku doveo u opasnost da ga pregazi pruska konjica. Srećom su Lan i francuska konjica intervenisali i spasili maršala Neja.

Napoleon je u 13:00 naredio opšti napad i za dva sata iscrpljeni Prusi su pobegli sa bojnog polja spasavajući se sablji konjanika generala Mira. Napoleon je u Jeni izgubio 5.000 vojnika, a Prusi 25.000.

Bitka kod Aueršteta

Gidenova vojska pokrenula se prema Nauburgu pre 6:30. Do 7:00 pruska konjica i artiljerija je zaustavila napredovanje Francuza kraj Popela. Bila je velika magla, koja se upravo dizala dok su se približavali naselju. Kada je maršal Luj Davu postao svestamn pruske vojske naredio je Gidenovoj vojsci da se rasporede u Hasenhauzenu. Pruski komandant na bojnom polju bio je Šmetau i imao je naređenje da napreduje putem, koji je Davu trebao blokiratu na prelazu Kozen. Dok se se njegove snage raspoređivale za napad na Hasenhauzen general fon Bliher je stigao sa konjicom i rasporedio se na levo. Zajedno su napali Gidenovu vojsku i potisnuli je u Hasenhauzen.

Vartensleben je zajedno sa Vojvodom od Brunsvika stigao u 8:30. Vojvoda od Brunsvika je postavio pešadiju na levo krilo, a konjicu na desno. Ostatak francuske konjice stigao je u 9:00 i raspoređen je na Gidenovovo levo krilo. Frijant i artiljerija su stigli u 9:30 i pokretali su se u kvadratima na desnoj Gidenovoj strani. Napredak francuskih kvadrata potisnuo je fon Bliherovu konjicu. Pošto nije imao na raspolaganju nijednu drugu mogućnost ipak je naredio konjici da napadne. U isto vreme dve Vartenslebenova puka napali su Hasenhauzen. Sva tri pruska konjička puka su uništena u tom napadu, a pešadija je morala da se povlači. Kratko pre 10:00 vojvoda od Brunsvika je naredio opšti napad na Hasenhauzen. Vojvoda od Brunsvika je već pre 10:00 bio smrtno ranjen. Šmetau je takođe bio teško ranjen. Sa gubitkom dva komandanta, pruska komanda se raspala, a armiji je zapretila opasnost rasula.

Oko 10:30 stigla je fon Bliherova pešadija i pešadija od princa od Oranža. Kralj je odlučio da podeli snage od Oranža na dva dela i da pola rasporedi na svako krilo. Na francuskoj strani je stigla Moranova divizija da osigura Gidenovo levo krilo. Davu je u 11:00 naredio kontranapad. Razbio je Šmetauov centar do podne i prisilio ih na povlačenje do potoka Lisbah. Bliherova konjica je bila razbijema, pa je Vartensleben pokušavao da preraspodeli svoju vojsku. Prusi su shvatili da su izgubili bitku, pa je kralj naredio povlačenje.

Posledice

Napoleon u početku nije verovao da je Davuov jedan korpus pobedio glavninu pruske armije bez ikakve pomoći. Davu je postao vojvoda od Auerštata. Žan Batist Bernadot umalo nije smenjen jer nije učestvovao ni u jednoj od dve bitke. Na pruskoj strani vojvoda od Brunsvika je bio smrtno ranjen kod Auerštata. Sledećih nekoliko dana preostale pruska snage nisu mogle da pruže nikakav ozbiljniji otpor nemilosrdnoj poteri maršala Žoašena Mira. Savu je 25. oktobra odveo svoj iscrpljeni korpus u Berlin. Hoenloeova vojska se predala 28. oktobra, a Bliherova 7. novembra. Ostao je izolovani pruski otpor, ali Napoleon se morao okrenuti Rusiji kao glavnom neprijatelju. Prusija je izbačena iz rata protiv Napoleona.

Uticaji

Bitka je pokazala da su potrebne reforme i pruskoj državi i vojsci. Značajni pruski reformatori kao Gerhard fon Šarnhorst, Avgust fon Gnajzenau i Karl fon Klauzevic učestvovali su u toj bici. Njihove reforme su kasnije uspele da preobraze Prusiju u modernu državu. Prusija je kasnije postala vodeća sila kontinenta. Hegel je u doba bitke bio profesor na univerzitetu u Jeni i završavao je delo "Fenomenologija duha"



_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!


Poslednja prepravka: Charmed datum Sub Mar 24, 2007 9:51 pm; ukupno izmenjena 1 put
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pet Mar 23, 2007 6:08 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Bitka kod Fridlanda

Bitka kod Fridlanda odvijala se 14. juna 1807. na oko 43 kilometra od Kalinjingrada. Predstavljala je najveću bitku u ratu četvrte koalicije. Francuska vojska pod vođstvom Napoleona je posle 23 sata bitke ostvarila odlučnu pobedu nad ruskom vojskom pod vođstvom Levina fon Beningsena. Do kraja bitke Francuzi su ovladali bojnim poljem, a ruska vojska se haotično povlačila preko reke Ale. Pri prelasku reke udavilo se mnogo ruskih vojnika. Tom bitkom završen je Rat četvrte koalicije, a 7. jula 1807. Rusija i Francuska sklopile su Tilzitski mir. Fridland je današnji ruski grad Pravdinsk.

Rat treće koalicije završio se 1805. bitkom kod Austerlica. Austrija je bila poražena i izašla je iz koalicije. Prusija je 1806. ušla u rat kao glavna sila centralne Evrope.


Pruski pohod

Francusko-pruske tenzije su narasle nakon Austerlica. Napoleon je inzistirao da se Prusija pridruži ekonomskoj blokadi Velike Britanije, tzv. kontinentalnom sistemu. To je pogađalo pruske trgovce. Osim toga Napoleon je naredio napad na antinapoleonskoga knjižara. Napoleon je pokušavao da sklopi sporazum sa Britanijom nudeći joj Hanover, a to je naljutilo Prusiju. Prusija je 9. avgusta 1806. započela mobilizaciju. Ultimatum su postavili 26. avgusta zahtevajući da se francuska vojska vrati na desnu obalu Rajne do 8. oktobra ili će stupiti u rat.

Napoleonova strategija rata sa Prusima svodila se na to da uništi pruske armije pre nego što stigne ruska vojska. Oko 180.000 francuskih vojnika je 2. oktobra 1806. prešlo Frankenvald. Kretali su se u bataljonima oblika kvadrata, da bi sprečili napaa sa bilo koje strane. Francuzi su 14. oktobra 1806. ostvarili veliku pobedu u bici kod Jene i Auerštata. Posle francuske pobede usledilo je ganjanje poraženoga neprijatelja. Prusi su imali 25.000 ubijenih ili ranjenih, 140.000 zarobljenih vojnika i 2.000 zarobljenih topova. Malo je pruskih jedinica uspelo da prebegne u Poljsku. Ogromna većina pruske armije je bila izgubljena. Rusija je ostala da se sama suoči sa Francuskom. Do 18. novembra 1806. francuske snage pod komandom Luja Nikole Davua bile su na pola puta do Varšave, vojska pod komandom Pjera Ožeroa bila je blizu Bromberga (Bidogošća).

Ejlau

Kada je francuska vojska stigla u Poljsku dočekani su kao oslobodioci. Ruski general Beningsen se bojao da će biti odsečen od Buksgevdenove armije, pa je zbog toga napustio Varšavu i povukao se na desnu stranu Visle. Francuska vojska je 28. novembra 1806. pod vođstvom generala Mira ušla u Varšavu. Francuzi su sledili Ruse, koji su se povlačili. Značajna bitka se razvila oko Poltuska 26. decembra. Bitka je bila neodlučna, ali Beningsen je pisao caru da je pobedio 60.000 Francuza. Kao rezultat Beningsen je postavljen za komandanta ruske armije u Poljskoj. Tada je maršal Mišel Nej raširio svoje snage da bi osigurao snabdevanje hranom. Beningsen je uočio da je to dobra prilika za napad na izolovani francuski korpus. Međutim odustao je od tih planova, kada je shvatio da Napoleon manevrira ne bi li uhvatio njegovu vojsku u zamku. Rusi su se povukli prema Alenštajnu, a kasnije prema Ejlau. Rusi su se 7. februara 1807. borili sa Sultovim korpusom za Ejlau. Na bojnom polju u bici kod Ejlaua 8. februara 1807. bilo je 44.500 Francuza protiv 67.000 Rusa. Napoleon se nadao da će zadržati dovoljno dugo Beningsenovu armiju, da bi vojska maršala Neja i Luja Nikole Davua opkolila Ruse. Razvila se oštra bitka na jakom snežnom nevremenu. Francuzi su bili u problemima, sve dok masivni konjički napad od 10.700 konjanika u 80 eskadrona nije oslobodio pritisak na centar. Dolazak Nikole Davua označio je da može započeti napad na rusko levo krilo. Ali taj napad je sprečio iznenadni dolazak Prusa, koji su zajedno sa Rusima uspeli potisnuti Francuze. Maršal Nej je došao prekasno, a Beningsen se povukao. Žrtve te neodlučne bitke bile su jako visoke na obe strane. Stradalo je oko 25.000 vojnika na svakoj strani.

Bitka

Ruske snage su pod generalom Dimitrijem Golicinom rasterale francuske konjičke straže sa Fridlanda 13. juna 1807. Glavnina Beningsenove armije počela je preko noći da zauzima grad. Napoleonova vojska se kretala prema Fridlandu, ali bila je raspršena na različitim putevima kretanja. Prva faza sukoba je bila bitka od situacije do situacije. Korpus maršala Lana prvi se sukobio sa Rusima u Sirtlak šumi i ispred Postenena (2:30-3:00 ujutro 14. februara). Obe strane su koristile konjicu da pokriju formacije linija bitke, a u trci suparničkih eskadrona oko kontrole Hajnrihsdorfa pobedili su Francuzi pod Emanuelom Grušijem.

U međuvremenu Žan Lan se borio da zadrži Beningsena. Napoleon se bojao da Rusi nameravaju da izbegnu bitku, ali do 6:00 ujutro Beningsen je imao 50.000 vojnika preko reke i spremali su se za bitku. Ruska pešadija je bila organizovana u dve linije sa artiljerijom i protezala se između Hajnrihsdorf-Fridland druma i gornjih krivina reke. Iza desnoga krila od pešadije konjica i kozaci su protezali liniju do šume severoistočno od Hajnrihsdorfa. Manje jedinice kozaka su prodrle i do Švonaua. Levo krilo je isto imalo nešto konjice, a iza reke Ale bile su baterije. Teška i neodlučna bitka se razvijala u Sortlak šumi između Rusa i nešto Laneovih vojnika.

Glavnina Mortijeovoga korpusa pojavila se na Hajnrihsdorfu i potisnuli su kozake iz Švonaua. Do podneva kada je Napoleon stigao 40.000 Francuza je bilo na sceni bitke. Napoleonove zapovesti su bile kratke:

* Nejov korpus je trebao da zauzme poziciju između Postlinena i Sortlak šume
* Žan Lane je trebao da zatvara sa svoje leve strane
* da se formira centar
* Mortije na levo krilo
* 1. korpus i carska garda su stavljeni u rezervu iza Postenena

Konjica je skupljena na Hajnriuhsdorfu. Glavni napad je trebalo izvršiti na rusko levo krilo. za koje je Napoleon primetio da se nalazi u uskom jeziku između reke i Postenen vodenice. Tri konjičke divizije je dodao u opštu rezervu.

Za vreme prethodnih operacija obe armije su imale još uvek velike jedinice prema Kenigsdorfu. Popodne je Napoleon potrošio na uvođenja novopristigle vojske u bojni poredak. Raspoređivanje je bilo pokrivano artiljerijskom vatrom. Sve je bilo spremno oko 17:00, a Maršal Nej je pod zaštitom artiljerijske vatre brzo zauzeo Sortlak šumu. Napad je nastavljen prema reci Ale. Jedna od Nejevih divizija je potisnula deo ruskoga levoga krila u reku kod Sortlaka. Usledio je konjički napad na tu francusku diviziju, ali napad je odbijen pomoću francuskih dragona.

Ubrzo su Rusi bili nabijeni u krivinama reke Ale, pa su postali laka meta za Nejevu artiljeriju. Nejev napad je došao do zastoja. Beningsenova rezervna konjica je napala i potisnula Francuze, koji su se povukli u neredu. Izgledalo je da će blizina noći sprečiti odlučan uspeh. Međutim Francuzi su imali prednost u mobilnosti. Pešadijska divizija Dipona je brzo napredovala kroz Postenen. Konjička divizija je odbacila ruske eskadrone u zagušenje na obali reke, pa je konačno artiljerija generala Senarmona došla na dovoljno blisko odstojanje. Bio je to prvi primer teške artiljerijske pripreme u modernom ratu, pa su ruske linije kolapsirale za nekoliko minuta. Nejova iscrpljena pešadija je progonila razbijenu vojsku ruskoga levoga krila u ulice Fridlanda. Za to vreme Žan Lane i Mortije su zadržavali ruski centar i desno krilo , a artiljerijom su im nanjeli teške gubitke. Kada su videli Fridland u plamenu, dva maršala Lane i Mortije su započeli pešadijski napad. Sveže francuske snage su se približile bojištu. Dipon se istakao i po drugi put prelaskom kod vodenice i napadajući levo krilo ruskoga centra. Otpor je bio žestok, ali Francuzi su Ruse potiskivali unatrag i bitka je brzo posle toga završila.

Rusi su imali jako mnogo gubitaka prilikom bega preko reke. Mnogo vojnika se udavilo. Severno desno krilo još uvek nije bilo razbijeno, a vojska se povukla sa Alenburg druma. Francuska konjica levoga krila imala je zapoved da progoni, ali ostali su neaktivni zbog nekoga razloga. Francuzi su imali 8.000 žrtava, a Rusi oko 20.000

Rezultati

Posle poraza u bici kod Fridlanda ruski car Aleksandar I Romanov je bio prinuđen da traži mir. Usledili su pregovori, koji su doveli do Tilzitskoga mira 7. jula 1807. Francuska i Rusija su postali saveznici. Sa Prusijom je sklopljen poseban sporazum dva dana nakon Tilzitskoga mira. Prusija je bila ponižena, izgubila je sve teritorije zapadno od Labe. Rusija je morala predati Francuskoj sve posede koje je zauzela u Jadranskome moru i Jonska ostrva. Rusija je dobila pravo da zauzme Finsku, ali morala je prihvatiti kontinentalni sistem blokade Velike Britanije.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pet Mar 23, 2007 6:15 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Bitka kod Vaterloa

Bitka kod Vaterloa je bila poslednja Napoleonova bitka. Na Vaterlou se 18. juna 1815. borio i izgubio protiv vojske Sedme koalicije, kojom su komandovali vojvoda od Velingtona i Gebhard fon Bliher. Napoleon je nakon povratka sa Elbe ponovo postao car Francuske za vreme perioda Napoleonovih sto dana. Snage ostatka Evrope ujedinile su se protiv Francuske u Sedmu koaliciju oko Velike Britanije, Prusije i Rusije. Bitka se odigrala u Belgiji, 2 km od Vaterloa i 12 km od Brisela.


Šest dana pre nego što je Napoleon došao do Pariza, na Bečkom kongresu je 13. marta 1815. bio proglašen pobunjenikom, a 17. marta 1815. četiri velike sile Velika Britanija, Prusija, Rusija i Austrija su se međusobno obavezale da će prikupiti 150.000 vojnika da bi svrgnuli Napoleona. Napoleon nije uspeo u pokušajima da uveri nekoga od članova Sedme koalicije da odustane od koalicije. Zbog toga je smatrao da je njegova jedina šansa ako prvi napadne, pre nego što koalicija sakupi svu vojsku. Kad bi južno od Brisela uništio koalicijske snage, pre nego što dobiju pojačanja, tada bi Britance mogao da vrati na more, a Prusiju izbaci iz rata.
Napoleon je podelio svoju vojsku na levo krilo pod komandom Mišela Neja, desno krilo pod komandom maršala Grušija i rezervu, kojom je komandovao on lično. kada su prešli granicu sa Belgijom, Francuzi su izgurali koalicijske predstraže i Napoleon je osigurao centralnu poziciju na raskrsnici između Velingtonove savezničke vojske na severozapadu i Bliherove pruske vojske na severoistoku. Iako su članovi koalicije bili dobro informisani o Napoleonovim kretnjama i obnavljanju neprijateljstava, Velington nije reagovao sve do 15. juna. Napoleon je Pruse smatrao najvećom pretnjom, pa se okrenuo najpre protiv njih, napadajući njihove predstražu u Tuenu blizu Šarlroa, zatim je napredovao kroz Šarlroa. To veče Napoleonovi izviđači su došli do Katre Bra. Citenova zaštitnica zadržala je Napoleonovo napredovanje, što je dalo fon Bliheru mogućnost da sakupi snage na Sombrefu, koji je ranije odabrao kao dobru obrambenu tačku. Napoleon je posla maršala Neja da osigura raskršće puteva u Katr Bra, prema kojem je Velington u žurbi koncentrovao svoju rasštrkanu armiju. Kada je Nej osigurao Katr Bra, okrenuo se istočno i ojačao Napoleona.

Kada je 16. juna maršal Nej vratio do Katr Bra zatekao je tu malo savezničkih snaga. Pošto je od ranije znao za veštinu vojvode od Velingtona da prikriva svoju pravu snagu, Nej je precenio snage koje su se nalazile na Katr Bra. Iako je imao mnogo više vojnika maršal Nej se oprezno borio, pa nije uspeo da zauzme raskršće. Vojvoda od Velingtona je popodne lično preuzeo komandu nad snagama na raskršću Katr Bra. Ta pozicija se tokom dana ojačavala savezničkim snagama, dok nisu konačno imali dovoljno snaga da napreduju i izvrše napad na Francuze.

Napoleon je u međuvremenu sa rezervom i desnim krilom armije pobedio Pruse pod komandom generala Blihera u bici kod Linjija 16. juna 1815. Pruski centar je popustio pod teškim francuskim napadom, ali krila su se održavala. Da je tada Nej došao u pomoć kako je bilo planirano, Prusi bi bili delomično okruženi sa zapada uleteli bi u veliko uništenje begom na istok. Pruski poraz kod Linjija učinio je Velingtonovu poziciju na Katr Bra neobranjivom, pa se on 17. juna povukao na sever. Međutim Velingtonova kontrola nad Katr Bra omogućila je Pruse da se vrate i da podrže Velingtona blizu njihove linije odstupanja. To Napoleonu nikako nije odgovaralo. Napoleonova strategija je bila da veliku koalicijsku vojsku razbija u male delove, koje on može napadati jedne po jedne.

Prusi su se povukli prema Vavru. Komandant pruskog štaba Avgust fon Gnajzenau planirao je da sakuplja prusku vojsku u Tiliju, odakle je mogao pomagati Velingtonu. Međutim izgubio je kontrolu, jer se dep vojske povukao prema Rajni. Većinu je ipak skupio u Vavru. Tu je fon Gnajzenau odlučio da u zoru krene prema Velingtonovom levom krilu sa 1., 2. i 4. korpusom. Četvrti korpus pod zapovedništvom generala Bilova fon Denevica nije bio prisutan, kad su bili poraženi od Napoleona. Stigli su u noći između 17. i 18. juna kao pojačanje. Treći korpus je predstavljao zaštitnicu.

Velington je proveo 17. jun vraćajući se na prethodni obrambeni položaj na brdu Sent Žan, niskoj izbočini južno od Vaterloa. Levo krilo francuske vojske pod komandom Neja ga je sledilo. Napoleon se pridružio Neju sa većinom rezervi, koje su porazile Pruse u Linjiju. Napoleon je generalu Grušu izdao 17. juna neodređene komande da sa 30.000 vojnika proganja Pruse. To je doprinelo kasnijem porazu. Komande je izdao ujutro 17. juna, a Gruš je sa proganjanjem započeo kasno toga dana, kada Prusi više nisu bili nagažovani. Izgubljeno je bilo dragoceno vreme da se odredi gde je glavnina pruske vojske, tako da je bilo kasno da se spreče Prusi da dođu do Vavra. A od Vavra su Prusi mogli pomagati Velingtona. Sa desnim krilom armije Severa 18. juna došlo je do sukoba sa Prusima kod Vavra.

Bojni poredak

U bici je sudelovalo 71.947 francuskih vojnika. Saveznici iz Britanije, Brunsvika, Hanovera, Nasaua i Nizozemske imali su 67.661 vojnika. Od 26 pešadijskih brogada u Velingtonovoj vojsci bilo je 9 britanskih brigada. Od 12 konjičkih brigada 7 je bilo britanskih. U bici su sudelovala 2 i po korpusa pruske vojske. Napadali su francusko desno krilo. Do 18:00 u bici je sudelovalo 48.000 pruskih vojnika. Dve brigade napale su Lobau u 16:30, a 2. korpus i delovi 1. korpusa su se uključili u 18:00.

Bitka

Na desnoj strani Vaterloa je "dvorac" Igomon, koji nije predstavljao neku ozbiljnu vojnu utvrdu. Odatle se protezala izbočina u smeru zapad-istok do sela Papelat na krajnje levoj strani. I Igomon i Papelot su bili utvrđeni, pa su sigurno ušvršćivali Velingtonova krila. Papelot je osim toga kontrolisala put prema Vavru, odakle je trebalo stići prusko pojačanje. Izbočinu je presecao drum u smeru sever-jug prema Briselu. Na zapadnoj strani toga druma ispred Velingtonove linije bila je farma La Haj Sent, gde je Velington smestio 350 pešadinaca. Na suprotnoj strani druma bio je pesak, koji je predstavljao zaštitu za jednu jedinicu strelaca.

Velington je zauzeo dobar bojni poredak. Bilo koji napad na Velingtonovu desnu stranu suočavao bi se sa Igomonom. Bilo koji napad na centar znači da će se napadač suočavati sa vatrom sa La Haj Sent i sa peska. Bilo koji napad na levu stranu značio bi borbe kroz ulice Papelota. Osim toga Velington je po običaju dobro prikrio pravu snagu svoje vojske. Napoleon je odbacio mogućnost da izmanevriče Velingtona sa toga povoljnog položaja, jer kako vreme prolazi mogu doći i Prusi. Zbog toga se odlučio za plan da napravi napad, kojim bi odvukao Velingtonovu pažnju od pravog cilja. Napoleon je smatrao da će napad na Igomon odvući Velingtonove rezerve u tom pravcu, pa će moći napasti levi Velingtonov centar punom snagom. Napoleon se nadao da će tim napadom probiti Velingtonove oslabljene linije i time oterati Velingtona od Prusa, a Prusi bi se posle toga našli zaglavljeni između Napoleona i Grošija.
Bitka je započela odvačećim napadom na Igomon u 10:00. Uspeh Napoleonova plana je zavisio od toga koliko će Velington povući rezervi na ugroženo desno krilo. Žerom Bonaparta je predvodio napad na Igomon. Velington je stvarno povukao većinu rezervi na desno krilo. Međutim napad na Igomon razvio se u celodnevnu bitku, u koju je ulazilo sve više francuskih vojnika. Zbog toga je to imalo suprotan efekat od nameravanog.

Glavni napad, koji bi počinjao opasnom francuskom poljskom artiljerijom kasnio je satima dok god se tlo od prethodnog pljuska nije dovoljno osušilo da bi izdržalo težinu artiljerije. Osim toga blato je sprečavalo i pešadiju i konjicu. Kada je francuska artiljerija započela paljbu oko 11:35 , očekivani efekt artiljerije je izostao zbog mekog tla, koje je apsorbovalo udar mnogih artiljerijskih zrna. Osim toga Velingtonova taktika je umanjila broj vrednih meta. Oko 13:30 Napoleon je dobio informacije da Prusi napreduju prema njegovoj desnoj strani. Zbog toga je naredio maršalu Neju da pošalje pešadiju pod komandom Derlona prema Velingtonovom levom centru istočno od La Haj Sent. Derlon je imao 4 divizije od 18.000 vojnika. Derlon se već sukobljavao sa Velingtonom ranije u Španiji i znao je za njegovu taktiku masivnog korištenja kratkodosežnih mušketi protiv pešadije. Derlon je zbog toga odlučio da ne napada u uobičajenom francuskom rasporedu, nego bataljon po bataljon, jedan iza drugoga. Divizija koja je bila na krajnje levoj strani upustila se u sukobe sa braniocima na La Hej Sent. Desna se upustila u borbe kroz Papelot. Preostale dve divizije pod komandom generala Donzeloa i Markonjea su napale nizozemsku 1. brigadu i uspele je nakon artiljerijske paljbe i borbe brzo istinuti sa izbočine. Iza njih je bila divizija od 7.000 vojnika pod komandom generala Tomasa Piktona. Divizija je imala i veterane iz rata u Španiji. Usledio je sukob Piktonove divizije od 7.000 vojnika protiv 9.000 francuskih vojnika. Došlo je do razmene vatre, borbe izbliza i prsa o prsa. Izgledalo je da će Piktonovi vojnici izgubiti.

Britanska konjica

U tom ključnom trenutku pojavila se britanska teška konjica , koja se dotad nije videla iza izbočine. Predvodio ih je lord Uksbridž, glavni saveznički komadant konjice. Oko 3.000 konjanika je napalo Derlonovu pešadiju, koja je dotad bila raspoređena za borbu mušketama. Derlonova pešadija nije imala ni vremena ni prostora da formira obrambene kvadrate. Konjica je razbila dve regimente oklopnika, dve divizije Donzeloa i Markonjea , tako da su u kasnijoj bici jako malo učestvovali. Britanska teška konjica je krenula dalje u napad, umesto da se grupiše. Konjica je nastavila sa napadima i pri tome je posekla dosta artiljeraca. Međutim konjička formacija je bila u tom trenutku u neredu, pa ih je napala francuska konjica i nanela im teške gubitke. Gubici su tada bili oko četvrt ukupnih snaga. Tokom cele bitke gubici su bili 45% ukupnog broja. Taj događaj je britansku konjicu jako mnogo koštao. Iako su jako skupo platili u kasnijem delu bitke su uspevali da kreću u kontranapade protiv kombinovanih napada francuske pešadije i konjice.

Pojava Prusa i Nejov konjički napad na centar

Prusi su se počeli pojavljivati na bojnom polju. Napoleon je poslao rezervu, Lobauov 6. korpus i dve konjičke divizije, sve zajedno 15.000 vojnika, da ih zadrži. Tako je Napoleon potrošio sve pešadijske rezervne snage, osim garde. Ostao je da se obračuna sa Velingtonom sa manjim brojem vojnika.

U tom trenutku maršal Nej je primetio očito povlačenje iz Velingtonova centra. To je bilo iznošenje ranjenih iz prethodnih okršaja, a Mišel Nej|Nej je to pogrešno protumačio kao početak povlačenja. Nej nije imao rezervne pešadije na raspolaganju, jer je ili napadala Igomon ili je branila francusku desnu stranu. Zbog toga odlučuje da prodre u centar samo teškom konjicom. Konjica se penjala uz strminu protiv pešadije, koja ih je čekala. Napadi konjice su više puta odbijeni čvstim pešadijskim kvadratima i artiljerijskom vatrom. Usledili su odlučni kontranapadi lake konjice i nizozemske teške konjice. Posle niza neuspešnih napada francuska konjica je bila iscrpljena.

Borbe sa Prusima za Plansenoa

Mišel Nej je posle toga organizovao napad na La Haj Sent, koju je osvojio nakon što je tu nemačka legija ostala bez municije. Mišel Nej|Nej je posle toga premestio artiljeriju prema savezničkom centru i počeo uništavati savezničke pešadijske kvadrate. Da su imali rezervne pešadije Francuzi bi se probili kroz Velingtonov centar. Prusi su počeli potiskivati Lobauove snage iz Plansenoa, koji je bio iza francuske desne strane. Napoleon je na to poslao Mladu Gardu od 10 bataljona da bi vratio Pruse. Mlada Garda je posle teških borbi vratila Plansenoa, ali je posle kontranapada ponovo je izgubila. Napoleon na to šalje dva bataljona Stare garde, koji posle teške borbe bajonetama ponovo zauzimaju Plansenoa. Ponovo su Prusi, pod zapovedništvom fon Bilova i Pirha napali Plansenoa. Prusa je bilo 30.000, a Francuza 20.000. Stara garda i druga vojska zadržavali su oko sat vremena masivni pruski kontranapad, pa su bili ponovo izbačeni iz Plansenoa. Franuzi su imali stravične gubitke. Naprimer jedna jedinica mlade garde imala je 92% gubitaka.

Imperijalna garda napada Velingtonov centar

Velingtonov centar je bio izložen posle francuskog zauzimanja La Haj Sant. Napoleon je uključio svoju zadnju rezervu, dotad nepobedivu Imperijalnu gardu. Oko 3.000 gardista je prošlo kroz savezničku vatru i porazili su savezničku prvu liniju. U međuvremenu na bojno polje su konačno došli delovi Citenovog 1. pruskog armijskog korpusa, pa su olakšali pritisak na Velingtonovo levo krilo. Velington je posle toga mogao da ojača svoj razbijeni centar. Francuski gardijski napad se nastavljao i situacija je postala kritična za Velingtonovu vojsku. Nizozemska artiljerija je pokušala zaustaviti napredovanje francuske garde.

Na zapadu je 1.500 britanskih gardista ležalo štiteći se od artiljerijske vatre. Oni su iznenadili Imperijalnu gardu kad su ustali i zapucali. Zadali su Imperijalnoj gardi težak udarac. Francuzka lovačka pešadija se rasporedila da odgovori na vatru, ali posle 10 minuta borbe malobrojniji Francuzi su se pokolebali. Usledila je borba bajonetama, a u pomoć je došao svež bataljon francuske lovačke pešadije. Britanska garda se tada počela povlačiti, ali ni Francuzi nisu napredovali zbog vatre sa strane.


Povlačenje Imperijalne garde izaziva paniku

Ostaci Imperijalne garde povukli su se razbijeno i haotično. Panika se raširila francuskim redovima, da se garda povlači i da se svako spasi kako može. Vojvoda od Velingtona je procenio da je povlačenje garde trenutak kad treba napasti. Signalizovao je napad na Francuze. Saveznička pešadija je bila granatirana celi dan, a sad je pojurila na Francuze, koji su se počeli povlačiti. Posle neuspelog napada na saveznički centar Imperijalna garda sakupila se i pregrupisala južno od La Haj Sent. Ostala su samo tri ili četiri bataljona garde. Napadi brigade Frederika Adama i delova 5. brigade izazvali su daljnju konfuziju kod garde. Oni koji su ostali u polupovezanim jedinicama povukli su se borbom prema L Bel Alijans.

Plansenoa pada, a Francuzi se svuda povlače

Kasno popodne stizali su mnogo veći delovi Citenovog 1. korpusa u područje severno od La Haj Seint. To je omogućilo Velingtonu da ojača svoj centar na vreme pre Napoleonovog napada i da tako odbije taj opasni napad. Kada je francuska garda proterana iz Velingtonovog centra pruski 1. korpus se probijao kroz francuski centar. Do 7:30 francuske linije su zakrivljene u obliku potkovice. Centar je bio u La Haj Seint, a krajevi potkovice u Igomonu na levo i Plansenoi na desno. Francuzi su ponovo zauzeli pozicije u La Haju i Papelotu. Fon Hofmanova 24. regimenta ih je odatle izbacila. Počele su i borbe za izbočinu duž Papelote. Zajedno sa drugim jedinicama i odatle su izbacili Francuze. Diritova divizija se raspadala pod napadima, a onda je konjica pruskog 1. korpusa počela prolaziti kroz rupu. Pod pretnjom masivnog konjičkog napada su se povukli, pa je 1. pruski korpus zauzeo Briselski drum, jedinu francusku odstupnicu.

Prusi su započeli veliki treći napad na Plansenoa, sa tri brigade. Svaka pruska brigada imala je 9 bataljona i bila je otprilike veličine francuske divizije. Plansenoa je branila francuska garda i druge jedinice. Uspeli su izbaciti Francuze odatle. Pruski 4. korpus je napredovao dalje, a svuda su se Francuzi povlačili. Francuski i centar u oba krila se se raspadali.


Teški poraz

Francuski front se raspadao pod opštim napadom savezničke i pruske vojske posle pada Plansenoa. Zadnja jedinica koja je pružala združen otpor bila su dva bataljona Stare garde na mestu La Bel Alijans. To je bila lična Napoleonova garda. Napoleon se još jedno vreme nadao da ako se oni tu održe da će se francuska vojska ponovo skupiti. Ali povlačenje se pretvorilo u uništenje. Garda je formirala dva kvadrata kao zaštitu od napada vodećih delova savezničke konjice. Garda se borila dok se Napoleon nije uverio da se mora povući. Oba kvadrata su se povlačila u dobrom rasporedu nailazeći na francusku vojsku, koja je bila razbijena i gde više nije bilo jedinica. Saveznička konjica je do 23:00 ganjala Francuze, koji su bežali. Prusi su pod komandom generala fon Gnajzenaua nastavili poteru i po noći.


Zaključak

Velington i fon Bliher su se sreli oko 21:00, a to je označilo kraj bitke. Saveznici su imali 15.000 mrtvih ili ranjenih, a Prusi 7.000. Napoleon je imao 25.000 mrtvih ili ranjenih i 8.000 zarobljenih. Napoleon je bio svrgnut i jedno vreme je bio u begu, pre nego što se predao Britancima. Navodno je napoleon pokušao da pobegne u Severnu Aameriku. Bio je zatočen na Svetoj Heleni, gde je i umro 1821.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pet Mar 23, 2007 6:20 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Bitka kod Vagrama

Bitka kod Vagrama je bitka između francuske i austrijske vojske, koja se odigrala 5. jula-6. jula 1809. kraj Vagrama blizu Beča. Napoleon je komandovao francuskom vojskom i pobedom nad austrijskom vojskom okončan je rat pete koalicije. U bici je učestvovalo preko 300.000 vojnika, ali artiljerija je bila glavni faktor bitke.


Posle strateškog poraza u bici kod Ašperna Napoleon je ojačao glavnu armiju. Bavarska divizija pod komandom generala Vrede je došla kao pojačanje. Osim toga snabdevanje je skladištio na ostrvu Lobau severno od Beča. Ogist Marmon, knez Ežen i Jozef Ponijatovski su na svim frontovima pravili probleme austrijskoj vojsci. U Tirolu je izbila pobuna pod vodstvom Andreasa Hofera, tako da Napoleon nije mogao računati na dodatnu bavarsku vojsku. U isto vreme Velika Britanija se pripremala za invaziju severne Evrope, tako da Napoleon nije mogao očekivati pojačanje iz Francuske. Napoleon je pozvao svoju armiju iz Italije pod komandom kneza Ežena d Boarnea i Etjena MekDonalda i ta vojska je stigla na vreme pre početka bitke. Napoleon se pripremio za sledeći okršaj sa austrijskom vojskom pod komandom nadvojvode Karla.

Bitka

Do dana bitke ostrvo Lobau je bilo veliko Napoleonovo skladište i Napoleon je bio spreman na pokret. Napoleon je preko mostova započeo prelazak ostrva sa 190.000 vojnika. Na drugoj strani nadvojvoda Karlo je manevrisao sa 140.000 austrijskih vojnika na uzvisinama Rusbaha. Načelnik Napoleonova štaba maršal Luj Bertje je davao naređenja različitim korpusima i greškom je dodelio isti most dvama korpusima. Time je izazvao kašnjenje u prelasku. Ipak korpusi Luja Davua, Andrea Masene i Nikole Udinoa uspeli su preći. Pridružili su im se maršal Bernadot i Saksonci. Napoleon je 5. jula započeo sa raspoređivanjem vojske blizu Ašperna i Eslinga. Osuli su veliku artiljerijsku paljbu oko ta dva grada za vreme raspoređaivanja francuske vojske. Do podneva celo područje oko dva grada bilo je u francuskim rukama. Kasno popodne francuska vojska je formirala polukrug. Andre Masena je bio krajnje levo. U centru su bili maršal Bernadot i Ežen d Boarnea. Nikola Udino i Luj Davu su bili na desnom krilu. Pre sumraka Napoleon je naredio konačni napad, da bi odlučio bitku u jednom danu pre nego što Austrijancima stignu rezervne snage. Napad MekDonaldove vojske bio je slabo koordinisan , pa nije uspeo usled jake austrijske vatre.

Sledeće jutro Austrijanci su prvi izveli napad na francusko desno krilo. Taj napad je bio izveden da bi se zavarale francuske rezervne snage i navukle na taj deo bojnoga polja. Pravi napad je bio planiran na francusku levu stranu oko sela Aderkla, gde su Austrijanci uspeli potisnuti Bernadotove Saksonce. Da bi suzbio austrijski napad Napoleon je stvorio veliku bateriju od 112 topova, koji su pljuštali po austrijskim formacijama u napredovanju. Masenin korpus je pozvan da stabilizira Saksonsku liniju. Uz saradnju sa konjicom uspeli su da se drže linije reke. U međuvremenu na francuskoj desnoj strani Francuzi su bili uspešniji, pa su Nikola Udino i Luj Davu napredovali.
Odlučujući napad cele bitke protiv austrijskog centra u napredovanju izveo je general MekDonald. Etjen MekDonald je zbog toga dobio maršalsku palicu. Vojska generala MekDonalda formirala je klin od 8.000 vojnika i posle teške bitke na udaljenosti bajoneta probili su se kroz austrijski centar, razbili austrijsku armiju na dva dela i dobili bitku. Nadvojvoda Karlo je tražio pojačanje od svoga brata, ali pomoć od 13.000 vojnika stigla je sledeće jutro posle bitke, kada je bilo prekasno. Pet dana posle bitke nadvojvoda Karlo prihvatio je neizbežno i molio je za mir. Posle te bitke MekDonald, Nikloa Udino i Marmon postali su maršali.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pet Mar 23, 2007 6:23 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Bitka kod Lajpciga

Bitka kod Lajpciga ili Bitka naroda (16. oktobar -19. oktobar 1813. ) predstavljala je bitku u kojoj je Napoleon doživeo najodlučniji poraz u Napoleonskim ratovima. Bitka naroda odvijala se na nemačkom tlu i uključivala je nemačku vojsku na obe strane. Veliki deo Napoleonove vojske dolazio je od Rajnske konfederacije. Smatra se najvećom bitkom pre Prvog svetskog rata, jer je u bici sudelovalo preko 500.000 vojnika. Posle te bitke Napoleon je bio prisiljen da se povuče u Francusku.


Posle Napoleonovog katastrofalnog pohoda u Rusiji i njegovih poraza u ratu u Španiji, stvorena je nova koalicija protiv Napoleona. Šesta koalicija je obuhvatala Veliku Britaniju, Rusiju, Španiju, Portugal, Prusiju, Austriju, Švedsku i neke manje nemačke državice. Koalicija je mogla ukupno da skupi preko milion vojnika. Do bitke kod Lajpciga ukupne savezničke snage istočno od Rajne bile su preko milion vojnika. Napoleon je imao samo nekoliko stotina hiljada vojnika.

Napoleon je učvršćivao prisutnost u Nemačkoj pobeđujući u dve teške bitke, u bici kod Licena 2. maja 1813. i bici kod Baucena 20.-21. maja 1813. U obe bitke Napoleon je pobedio rusko-prusku vojsku. Obe pobede dovele su do kratkog primirja. Koaliciona vojska je bila pod komandom Gebharda fon Blihera, prestolonaslednika Karla XIV od Švedske i Karla fon Švarcenberga. Kaolicijske snage su sledile strategiju zacrtanu trahenburškim planom, po kome treba izbegavati sukob sa Napoleonom, a tražiti sukobe sa njegovim maršalima. Na taj način su pobedili kod Grosberena, Kulma, Kacbaha i Denevica.

Maršal Nikola Udino nije uspeo da osvoji Berlin sa vojskom od 120.000 vojnika, pa je Napoleon bio prinuđen da se povuče zapadno zbog opasnosti sa severa. Prešao je Labu krajem septembra i organizovao je svoje snage oko Lajpciga da bi zaštitio linije snabdevanja i da se sretne sa saveznicima. Napoleon je rasporedio vojsku oko Lajpciga, ali koncentrisao je snage od Tauha do Šteterica, gde je postavio i komandu. Prusi su nastupali od Vartenburga, Austrijanci i Rusi od Drezdena, a Šveđani sa severa. Ukupno Napoleon je imao 190.000 vojnika na raspolaganju, a saveznici su imali 330.000 vojnika. Obe strane su imale značajnu artiljeriju. Ukupno je bilo preko 2.500 komada artiljerijskog oružja na bojnom polju.


Bitka

Bitka je započela 16. oktobra 1813. napadom 78.000 savezničkih vojnika sa juga i 54.000 sa severa. Napoleon je većinu svoje vojske držao prema jugu. Saveznička ofanziva je postigla jako malo i ubrzo su bili vraćeni na polazne položaje. Međutim brojčano slabija Napoleonova vojska nije mogla da probije savezničke linije, tako da se to pretvorilo u tešku bitku, u kojoj nijedan strana ne ostvaruje bitnu prednost.

Sledećega dana vojske su učestvovale samo u manjim obračunima. Za to vreme stizalo je pojačanje i vojska se organizovala. Francuzima je stiglo samo 14.000 dodatnih vojnika, a saveznicima 145.000 novih vojnika, pa je to jako ojačalo savezničku vojsku. Saveznici su 18. oktobra započeli opšti napad sa svih strana. Za vreme devet sati teške borbe obe strane su imale veliki broj žrtava. Samo je hrabrost francuske vojske spasila Francuze od proboja njihove linije. Francuzi su lagano bili potiskivani prema Lajpcigu. Napoleon je shvatio da je izgubio bitku, pa je noću 18. na 19. oktobar počeo da povlači većinu vojske preko Elstera. Povalčenje se dobro odvijalo sve dok nije slučajno srušen jedini most početkom popodneva. Francuska zaštitnica je tako ostala u opasnosti da je uhvate saveznici ili da se udave u reci pokušavajuči je preplivati.

Posledice

Ukupne žrtve nisu poznate, ali procene se kreću od 80.000 do 110.000 ubijenih ili ranjenih na obe strane. Među žrtvama je bio i francuski maršal Jožef Ponijatovski.

Napoleon je posle bitke bio prisiljen da se sa svojom vojskom povuče u Francusku. Bitkom kod Lajpciga nemačke države su bile oslobođene i završilo se prisustvo Napoleonove vojske istočno od Rajne. U Francuskoj se Napoleon borio u nizu bitaka protiv saveznika, koji su nastupali prema Parizu. Napoleon nije više mogao da skupi više od 70.000 vojnika protiv preko pola miliona saveznika. Saveznici su 30. marta 1814. ušli u Pariz. Napoleon je abdicirao 6. aprila 1814. Izgnan je bio na Elbu, a u Francuskoj je restaurirana Burbonska dinastija.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pet Mar 23, 2007 6:26 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Bitka kod piramida

Bitka kod piramida je bitka između francuske vojske u Egiptu i Mameluka. Bitka se odigrala 21. jula 1798. kraj piramida. Francusku vojsku je predvodio Napoleon. Francuska vojska je odlučno pobedila višestruko brojniju mamelučku vojsku. Napoleon je u toj bici upotrebio veliku taktičku inovaciju, masivni divizijski kvadrat.


Napoleon je nameravao da ugrozi glavnog neprijatelja Veliku Britaniju, ugrožavajući britansku poziciju u Indiji invazijom Egipta. Egipat je tada bio provincija Otomanskog carstva. Direktorat se složio sa Napoleonovim planom, jer im je odgovaralo da Napoleon nije u Francuskoj. Napoleon je najpre 9. juna 1798. zauzeo Maltu ,koja je dotad bila u posedu Jovanovaca. Napoleonova vojska se iskrcala u Aleksandriji 1. jula 1798. Posle zauzimanja Aleksandrije francuska vojska je marširala prema Kairu. Kod piramida kraj Kaira sačekala ih je mnogo veća mamelučka vojska.


Brojno stanje

Mameluci su bili vladari Egipta. Napoleon je direktno ugrožavao glavni grad Egipta i prisilio je Mameluke na odlučnu bitku. Mamelučku vojsku su predvodili Murad beg i Ibrahim beg. Imali su moćnu i jako razvijenu konjicu. Francuza je bilo 25.000, a Mameluci su imali 50.000 do 75.000 vojnika. Murad beg je raspolagao sa 10.000 konjanika. Pratila ih je arapska konjica i 24.000 janjičara. Napoleon je imao jako malo konjice.

Bitka

Napoleon je shvatio da je konjica najvredniji deo mamelučke vojske. Francuzi su imali jako malo konjice. Mameluka je bilo dva do tri puta više od Francuza. Zbog toga je Napoleon morao preći u defanzivu. Smislio je taktičku inovaciju. Organizirao je vojsku u kvadrate sa velikom šupljinom unutra. U centar svake šupljinu je postavio artiljeriju , tovar i konjicu. Napade mamelučke konjice je uspešno odbijao artiljerijskom paljbom iz svakoga kvadrata, koji bi bio napadnut. Mamelučka konjica je stradala u svakom novom napadu i nisu uspevali da razbiju disciplinovanu francusku vojsku u taktičkom poretku masivnih kvadrata. Pošto se umorila mamelučka konjica i nakon nekoliko napada nije uspevala da razbije Napoleonove kvadrate, francuska vojska je krenula u veliki napad na egipatski logor u selu Embebe. Razbila je dezorganiziranu egipatsku pešadiju i naterala je u beg.

Rezultat

Tom bitkom Napoleon je osvojio Kairo i Donji Egipat. Kada je mamelučka vojska u Kairu čula za poraz njihove legendarne konjice pobegli su do Sirije da se reorganiziraju. Tom bitkom završilo je 700 godina mamelučke vlasti nad Egiptom. Admiral Horejšio Nelson je deset dana nakon te bitke potopio većinu francuske flote u bici na Nilu, poznatoj kao bitka kod Abukira.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pet Mar 23, 2007 6:34 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Bitka kod Trafalgara

Bitka kod Trafalgara je bila najznačajnija pomorska bitka Napoleonskih ratova. Odvijala se između britanske i francuske mornarice 21. oktobra 1805. i bila je deo rata treće koalicije protiv Napoleona. Britanska pobeda u bici kod Trafalgara potvrdila je pomorsku superiornost, koju je Velika Britanija uspostavila u 18. veku. Britanska flota od 27 brodova uništila je združenu francusku i špansku flotu od 33 broda zapadno od rta Trafalgar u jugozapadnoj Španiji. Rt Trafalgar se nalazio između Gibraltara i Kadiza. Francuzi i Španci su izgubili 22 broda, a Britanci nijedan. Britanski komandant admiral Horejšio Nelson poginuo je pri kraju bitke i postao je najveći britanski pomorski heroj.


Francuska je 1805. bila dominantna vojna sila na evropskom kontinentu, a britanska mornarica je kontrolisala mora. Za vreme rata Britanija je uspostavila pomorsku blokadu Francuske i sprečavala francusku trgovinu i sprečavala punu mobilizaciju francuske mornarice. Francuzi su nekoliko puta uspevali da izbegnu britansku blokadu, ali nisu bili sposobni da Britaniji nanesu veći poraz. Britanija je vrlo lako svuda napadala francuske interese. Kada je Treća koalicija objavila rat Francuskoj , Napoleon je odlučio da izvrši invaziju Britanije. Da bi to postigao morao se osigurati da mu britanska mornarica ne može sprečiti invazionu flotilu, a to je značilo da je trebao da kontroliše La Manš.

Glavna francuska flota je bila u Brestu u Bretanji i u Tulonu na Mediteranu. Druge atlantske luke imale su samo manje eskadrile. Pošto je Španija bila francuski saveznik moglo se računati na špansku flotu u Kadizu i Ferolu. Britanija je imala iskusne i dobro uvežbane mornaričke oficire. Za razliku od toga većina najboljih francuskih oficira bila je ili ubijena ili smenjena za vreme francuske revolucije. Viceadmiral Pjer Vilnev je bio najkompetentniji oficir za komandovanje Napoleonovom mediteranskom flotom. Napoleonov pomorski plan 1805. je bio da se francuska i španska flota iz Mediterana i Kadiza probiju kroz blokadu i da se kombinuju u Karibima. Po povratku bi pomogli floti iz Bresta da razbiju blokadu La Manša. Francuska flota bi kontrolom La Manša omogućila invaziju Britanije.

Zapadna Indija

Admiral Nelson je početkom 1805. komandovao blokadom Tulona. Nelson je držao labavu blokadu nadajući se da će izvući francusku flotu iz Tulona i uvući je u veliku bitku. Vilnevova flota je uspešno izbegavala Nelsonovu posle oluje. Dok je Nelson tražio francusku flotu po Mediteranu, Vilnev je prošao kroz Gibraltar, sastao se sa španskom flotom i krenuli su kako su nameravali prema Zapadnoj Indiji (Karibima). Kad je Nelson shvatio da je francuska flota pobegla u Atlantik krenuo je za njom.

Kadiz

Vilnev se iz Zapadne Indije vratio u Evropu nameravajući da razbije blokadu Bresta. Tokom bitke kod rta Finistera bila su zarobljena dva španska broda od strane eskadre viceadmirala Roberta Koldera. Zbog toga je Vilenev odustao od plana deblokade Bresta i odjedrio do Ferola. Napoleonovi planovi invazije Engleske zavisili su od toga da li ima dovoljno brodova kraj Bulonj sir mer. Vilnev je imao 32 broda, viceadmiral Gantom je imao 21 brod u Brestu i zajedno sa još 5 brodova ukupno su trebali imati 58 brodova spremnih za invaziju. Vilnev je pre isplovljavanja iz Ferola 10. avgusta dobio striktno Napoleonovo naređenje da krene severno prema Brestu. Vilnev je bio zabrinut da Britanci posmatraju njegovo kretanje, pa je zbog toga 11. avgusta krenuo južno prema Kadizu. Francuska invaziona vojska je čekala mornaricu. Pošto se Vilnev nije pojavio do 26. avgusta tri francuska invaziona korpusa su krenula prema Nemačkoj, gde će biti potpuno angažovani. U avgustu se i Nelson vratio kući posle dve godine službe na moru. Ostao je u Engleskoj 25 dana. U Engleskoj se saznalo 2. septembra da su kombinovana španska i francuska flota u Kadizu. Nelson je morao da čeka do 15. septembra dok njegov brod Viktori nije bio spreman. Vilijam Kornvolis je 15. avgusta doneo sudbonosnu odluku da odvoji 20 brodova iz flote, koja je štitila Lamanš i da ih uputi južno protiv neprijateljske flote u Kadizu. Ostavio je kanal Lamanš sa samo 11 brodova. Onih 20 brodova će činiti jezgro flote, koja će se boriti kod Trafalgara. Flota je najpre bila pod komandom viceadmirala Koldera. Nelson je došao tek 29. septembra i preuzeo komandu. Britanska flota je koristila fregate, kojima je stalno osmatrala luku u Kadizu, a glavna flota je bila neprimećena oko 80 kilometara zapadno od obale. Nelson se nadao da će izvući francusko-špansku flotu

Situacija sa snabdevanjem

Nelsonova flota je bila loše snabdevena. Pet brodova je 2. oktobra poslano u Gibraltar po snabdevanje. Ti brodovi su kasnije upotrebljeni u Mediteranu za zaštitu konvoja, a Nelson je očekivao da se ti brodovi vrate. Stizali su drugi brodovi, tako da je flota 15. oktobra bila u punom sastavu. U međuvremenu, francuska flota u Kadizu je takođe imala velikih problema sa snabdevanjem. Osim toga, brodovima je nedostajalo mornara. To nisu bili jedini problemi francuske i španske flote. Brodovi su godinama bili blokirani u lukama sa samo kratkim izlascima. Francuskoj floti je nedostajalo iskustva. Imali su jako malo iskusnih mornara. Većina posade se morala učiti mornarskom zanatu tokom kratkih uzlazaka na otvoreno more. Snabdevanje francuske flote u Kadizu poboljšano je u oktobru, ali Vilnev je oklevao da napusti luku, kad je čuo za dolazak Nelsona. Kapetani francuskih brodova su glasali da ostanu u luci. Napoleon je 14. septembra zapovedio francuskoj i španskoj floti da napusti Kadiz pri prvoj povoljnoj prilici, da im se u Kartaheni pridruži sedam španskih brodoava, da iskrcaju vojsku u Napulju i da se odlučmo bore ako se sretnu sa britanskim brodovima.


Nelsonov ratni plan

Tokom blokade francuske flote u Španiji Nelson je u oktobru dao instrukcije svojim kapetanima, kako da se bore. Ključna princip je bio da poredak za vreme plovidbe ostane i bojni poredak kad se vidi neprijatelj, da se ne troš vreme na formiranje precizne linije, da se napad izvodi pomoću dve grupe brodova. Jednu grupu je trebao predvoditi Katbert Kolingvud. Ta grupa je trebala da se baci na neprijateljsku pozadinu. Drugu grupu brodova će predvoditi Nelson i zadatak će biti da centar i prethodnica ne pomažu odsečene brodove. Nelson je svojim kapetanima ostavio slobodu, koja je zavisila od okolnosti. Vodeće pravilo je trebalo biti da se treba odseći neprijateljska pozadina i da se treba tu koncentrisati nadmoćna sila.

Plan je imao tri važne prednosti. Dopuštao je britanskoj floti da se približi francusko-španskoj floti što je moguće brže i time se smanjuje šansa francuske flote da izbegne bitku. Planom je omogućeno da se razbije bojni poredak neprijateljske flote i da se započnu indivualne borbe broda sa brodom. Nelson je znao da ima bolju i iskusniju posadu, brže topove i viši borbeni moral. Znao je da neprijatelj ne može da nadoknadi te bitne prednosti britanske flote. Osim toga namera je da koncentriše veću količinu brodova u neprijateljskjoj pozadini. Brodovima, koji se budu nalazili napred trebati će vremena da se okrenu i dođu u pomoć. Glavni nedostatak plana je bio od velike topovske vatre na vodeće britanske brodove, dok se budu priližavali. Nelson je bio svestan da su artiljerci na francuskim i španskim brosvima slabo obučeni, tako da će loše gađati. Nelsonov plan je predstavljao otklon od uobičajene taktike, po kojoj se manevrima približava neprijateljskim brodovima u jednoj liniji, a da se zatim krene u bitku u paralelnim linijama.


Bitka

Pjer Vilnev je 18. oktobra dobio pismo, u kojem saznaje da je u Madrid stigao viceadmiral Fransoa Rosili, koji će od njega preuzeti komandu nad flotom. u isto vreme daobio je informaciju da je šest britanskih brodova stiglo u Gibltar. Vilnev je odlučio da krene u bitku pre nego što bude smenjen, odnosno pre nego njegov naslednik dođe u Kadiz.

Odlazak

Vreme je usporilo odlazak flote. Vilnev je imao plan da formira 4 eskadrile, od kojih bi svaki imao francuskih i španskih brodova. Kapetani su s oklevanjem napuštali Kadiz, jer su prethodno glasali da ostanu u Kadizu. Kapetani nisu baš sledili Vilnevove komande, pa flota nije izašla u nekoj posebnoj formaciji. Vilnev je celi 20. oktobar organizovao flotu i krenuo je u tri kolone. Flota se pripremila za bitku i tokom noći su formirali jednu liniju. Sledećeg dana uočili su Nelsonovu flotu od 27 brodova van linije, Vilnev je ponovo organizovao svoju flotu u tri kolone, ali je promenio mišljenje i naredio jednu liniju. Kao rezultat imao je nejednaku formaciju, malo raširenu. U 5:40 ujutro britanska flota je bila 34 kilometra severozapadno od rta Trafalgar, a francusko-španska flota se nalazila između njih i rta. U 6 sati Nelson je naredio da se priprene za bitku. Vilnev je u 8 sati naredio da se flota okrene za Kadiz. To je obrnulo raspored francuske linije, a vetar je potpomogao neredu, jer bi i iskusnije posade imale problema sa manevriranjem u ispravan poredak. Tek nakon sat i po uspostavljen je Vilneov poredak, koji je još uvek bio nepravilan. Vilnev je bio svestan da britanska flota neće napasti na staromodan način, kad se prilazilo paralelnom linijom i gde bi obračun započinjao spreda prema nazad. Znao je da će se koncentrisati na jedan deo njegove linije. Osim toga bio je svestan i neiskustva posluge i oficira da se mogu manevrima suprostaviti neprijateljskoj nameri. Do 11 sati Vilnev je mogao videti celu Nelsonovu flotu u dve paralelne kolone. Dvema flotama je trebao još sat vremena da doću jedna do druge. Vilnev se trudio da formira liniju, jer su se njegovi brodovi nalazili u nepravilnoj formaciji. Francusko-španska flota je bila oko 8 km dugačka kad se Nelson približavao. Nelson je imao 17.000 mornara i 2.148 topova, a Francuzi i Španci 30.000 mornara i 2.568 topova. Osim toga Nelson je imao i šest brodova manje od neprijatelja.


Okršaj

Bitka se najviše odvijala po Nelsonovom planu. Nelson je u 11:45 poslao čuveni signal zastavicom "Engleska očekuje da svaki čovek obavi svoju dužnost." Nelson je zahtevao da se pošalje signal "Engleska ima poverenje da će svaki čovek obaviti svoju dužnost". Pošto jedne reči nije bilo u knjizi signala poruka je izmenjena. Flota se približavala Vilenevu u dve kolone. Kolonu prema vetru je predvodio Nelson na brodu Viktori, a Katbert Kolingvud je predvodio drugu kolonu na brodu Rojal Suveren od 100 topova. Nelson je predvodio svoju kolonu brodova prema prednjem delu francusko-španske flote, pa se okrenuo prema pravoj tački napada. Kolingvud je lagano promenio smer svoje kolone brodova. Pošto je bilo malo vetra brodovi su se kretali jako sporo, pa su vodeći britanski brodovi bili gotovo sat vremena pod vatrom nekoliko neprijateljskih brodova. U podne Vilnev je poslao signal da se napadne neprijatelj. Britanski zastavni brod Rojal Suveren je prvi došao do francuske flote, pa je bio pod vatrom sa 4 broda pre nego što je došap do zastavnog broda Santa Ana pod komandom admirala Alave, na koga je ispalio razarajuću salvu sa strane. Drugi britanski brod u Kolingvudovoj koloni Belejsl ušao je u obračun sa četiri francuska broda i ostao je potpuno bez jarbola. Nije više mogao da manevrira, nije mogao da manevrira, a jedra su pokrila baterije. Brod je ipak plovio 45 minuta dok nije došao sledeći britanski brod da ga spasi.
Nelsonov zastavni brod Viktori je 40 minuta bio pod vatrom sa 4 neprijateljska broda. Bilo je mnogo promašaja. Ipak bilo je mnogo ranjene posade. Viktori nije mogao da odgovara na vatru. U 12:45 Viktori se probio u neprijateljsku liniju između Vilnevovog zastavnog broda Bikantor i Redutabl. Brod Viktori je prišao Bikantoru i ispalio je na njega razornu salvu postrance. Tada su ubili i ranili mnoge kraj topova. Vilnev se posle toga spremao za pokušaj preotimanja i ukrcavanja na brod, ali nije se to desilo. Viktori je napao brod Redutabl , koji je imao 74 topa. Nelson je ostavio da se sledeća tri britanska broda obračunaju sa brodom admirala Vileneva.

Posadu Redutabla sačinjavalo je mnogo pešadije i spremali su se da se prebace na Nelsonov brod Viktori i da ga zarobe. Metak sa Redotabla pogodio je Nelsona u levo rame, prošao kroz telo i zaustavio se na kičmi. Nelson je uzviknuo "Konačno sam uspeo, ja sam mrtav". Odneli su ga ispod palube, gde je umro u 16:30. Ta bitka po kojoj je postao legendaran završila je u korist Britanaca. Viktori je prekinula paljbu, a tobdžije su pozvane na palubu da se bore i da odbiju pokušaj zauzimanja broda. Međutim tobdžije su odbijene francuskom paljbom. Kad su se Francuzi spremali za osvajanje Viktorija, drugi britanski brod Temeren približio se Redutablu i paljbom iz topova po izloženom delu francuskog broda Redutabla izazvao je mnogo žrtava. Kapetan francuskog broda Redutabla Žan Lika je u 13:55 predao brod sa samo 99 sposobnih mornara od 643. Ostali su bili teško ranjeni. Viktori i Temperen su izolovali francuski brod Bikantor. Santisma Trinidad je isto tako bio izolovan pa se predao nakon tri sata. Kako je sve više britanskih brodova ulazilo u bitku, tako su nadvladavali brodove francuskog centra i pozadine. Francuska prethodnica je uspela pobeći. Britanci su zauzeli 22 broda francusko-španske flote, a nisu izgubili nijedan. Dok je Nelson umirao naredio je posadi da se usidri, jer se očekivalo nevreme. Tokom oluje teško oštećeni brodovi su potonuli ili su bili oduvani do obale.


Rezultati

Samo 11 brodova se vratilo u Kadiz, a od toga je samo 5 bilo u plovnom stanju. Dva dana kasnije su pokušali da preotmu od Engleza deo brodova, uspeli su da preotmu dva broda. Preostali francuski brodovi ostali su u Kadizu do 1808, kada je Napoleon izvršio invaziju Španije. Tada su Španci zauzeli francuske brodove i stavili ih na neprijateljsku stranu. Viktori je otišao do Gibraltara na popravak, a posle toga se zaputio u Englesku. Mnogo ranjenih mornara lečeno je u bolnici u Gibraltaru. Francuski viceadmiral Vilnev je bio zarobljen i odveden u Englesku. Kada je oslobođen vratio se u Pariz. Nađen je u hotelskoj sobi sa šest uboda kuhinjskim nožem u prsa. Rečeno je da je izvršio samoubojstvo.

Bitka kod Trafalgara bila je isti dan kada i bitka kod Ulma. Napoleon nije nekoliko nedelja znao za ishod bitke. Samo dva mesca kasnije Napoleon je pobedio u velikoj bici kod Austerlica. Tom odlučnom pobedom nad Austrijom i Rusijom okončan je Rat treće koalicije. Prusija se nije priključivala koaliciji. Ipak Francuska nije mogla da pobedi Britaniju na moru, tako da je Napoleon proglasio kontinentalnu blokadu, kao pokušaj da spreči trgovinu Britanije sa evropskim kontinentom.


Posledice

Posle te bitke britanska mornarica se više nije ozbiljnije sukobljavala sa francuskom flotom. Napoleon je i pre bitke odustao od planova invazije Britanije. Nelson je postao britanski najveći pomorski heroj. Postao je inspiracija za britansku mornaricu. Nelsonu su se podizali spomenici u britanskim gradovima. Londonski čuveni Trafalgarski trg imenovan je po toj bici, a na trgu se nalazi Nelsonov kip na visokom stupu. Zanimljivo je da su generacije francuske dece učile da se bitka kod Trafalgara završila neodlučeno i da je u njoj poginuo britanski admiral.

Razlika izmeću žrtava jedne i druge strane nije bila samo posledica Nelsonove taktike, nego razlike bojne gotovosti dve flote. Nelsonovu flotu su činili brodovi, koji su sudelovali u mnogim obračunima tokom blokade. Francusku flotu su uglavnom činili brodovi za snabdevanje vojske.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Pet Mar 23, 2007 6:38 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Bitka kod Ulma

Bitka kod Ulma je bitka Napoleonskih ratova, Odvijala se 16. oktobra do 19. oktobra 1805. blizu Ulma u Virtembergu. Bitka je predstavljala veliku Napoleonovu pobedu. Rezultovala je porazom i uništenjem cele austrijske armije. Bitka kod Ulma predstavlja jedan od najboljih primera u vojnoj istoriji pobede ostvarene strateškim zaokretnim manevrom.


Napoleon dolazi da pomogne Bavarskoj

Velika Britanija, Austrijsko carstvo, Švedska i Rusija stvorili su 1805. treću koaliciju protiv Napoleona. Kada je Bavarska prešla na stranu Napoleona, Austrijanci su odlučili da izvrše preventivnu invaziju Bavarske. Austrijanci su sa 72.000 vojnika pod komandom austrijskog generala Karla Maka fon Lajberiha napali Bavarsku. Bavarska vojska je bila Napoleonov saveznik i bila je prisiljena da se povlači i iz Minhena. Francuzi su kao Bavarski saveznici došli da pomognu. Austrijski saveznik Rusija je kasnio zbog nesporazuma oko datuma. Jedni su koristili gregorijanski, a drugi julijanski kalendar. Ruska vojska pod komandom Kutuzovom kretala se iz Poljske da pomogne Austrijancima protiv Francuza.

Napoleonov strateški manevar

Napoleon je imao 177.000 vojnika u Bulonju, spremnih za invaziju Engleske. Pošto nisu dočekali ostatak francuske flote potreban za prelaz La Manša, oni su 27. avgusta krenuli prema Nemačkoj i do 24. septembra su već bili u poziciji da se suprostave austrijskoj armiji oko Ulma. Karl Mak fon Lajberih je 7. oktobra uočio da Napoleon planira da zaobiđe njegovo desno krilo, da bi odsekao austrijsku vojsku od Rusa, koji su se kretali prema Beču. General Mak je zbog toga promenio pozicije, ali Francuzi su nastavili sa manevrom i krenuli još dalje i prešli Dunav kod Nojburga. Našli su se austrijskoj vojsci iza leđa.

Bitka kod Elhingena

Opet su se Austrijanci našli u opasnosti okruženja. General Mak se nastojao izvući iz nepovoljne pozicije, u koju je došao zbog zaokretnih Napoleonovih manevara. General Mak je zato pokušao preći Dunav kod Gincburga, ali sukobio se sa francuskim 6. korpusom 14. oktobra u bici kod Elhingena. Austrijanci su izgubili 2.000 vojnika i vratili su se u Ulm.

Bitka kod Ulma

Do 16. oktobra Napoleon je zaokružio celu Makovu armiju u Ulmu, pa se general Mak predao tri dana kasnije sa 30.000 vojnika, 18 generala i 65 topova. Oko 20.000 je pobeglo. Oko 10.000 je ubijeno ili ranjeno. U bici je ubijeno ili ranjeno oko 6.000 francuskih vojnika. Prilikom predaje general Mak je predao mač Napoleonu i predstavio se kao "nesretni general Mak". Napoleon mu je odgovorio "predajem natrag nesretnom generalu mač i slobodu, zajedno sa pozdravima za tvoga cara". Austrijski car nije bio zadovoljan Makovim učinkom, pa je general Mak pred vojnim sudom dobio dve godine zatvora.

(Izvor Wikipedija)
PS:Nastavice se

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Sub Mar 24, 2007 9:31 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

"Вазалне Наполеонове државе"


Batavijska Republika

Batavijska Republika je vazalna država Francuske, a postojala je od 1795. do 1806. Obuhvatala je Holandiju kao republiku stvorenu prema uzoru na francusku republiku.


Francuska armija isterala kralja

Proglašena je 19. januara 1795., dan nakon što je Vilem V od Oranža pobegao u Englesku posle invazije francuske revolucionarne armije. Francuska revolucionarna armija je našla u Holandiji dovoljno saveznika. Osam godina pre toga događaja u Holandiji je bio mali građanski rat u kome su oranžisti pobedili zahvaljujući pomoći pruskog kralja. Mnogi revolucionari su tada pobegli u Francusku i vratili su se sa francuskom vojskom spremni da ostvare svoje ideale.

Miroljubiva revolucija

Za razliku od Francuske, revolucija u Holandiji je izvedena relativno miroljubivo. Zemlja je dva veka bila republika i imala je ograničeno plemstvo. Giljotina se nije koristila. Stara republika je bila zasnovana na feudalnim institucijama. Proces donošenja odluka je bio jako spor i regioni su imali pravo da blokiraju proglašenje zakona. Batavijska republika je bila centralizovana unitarna država, a ne slaba konfederacija nezavisnih regiona. Jevreji, luterani i katolici su dobili jednaka prava. Donesen je ključan zakon o pravima čoveka i građanina. Prvi službeni standard izgovora holandskog jezika izdan je 1804.
Nova republika je uzela ime Batavijska, prema nemačkom plemenu Batavijcima, koji su živeli u Holandiji u rimsko vreme i koje se romantički smatralo precima holandske nacije. Za razliku od Francuske nova republika nije imala vladavinu terorom ili diktaturu. Promene su se izvodile izvana kada je na vlast došao Napoleon. Napoleon je 1805. postavio oštroumnog političara Šimelpeninka kao predsednika republike da bi ojačao izvršnu vlast. Napoleon je 1806. prisilio Šimelpeninka na ostavku.Tada je Napoleonov brat Luj Bonaparta postao kralj Kraljevine Holandije.

Državni udari

Jedini znak političke nestabilnosti bila su tri državna udara. Prvi je bio 1798. kada su unitarističke demokrate bile nezadovoljne sporošću demokratskih reformi. Nakon nekoliko meseci bio je drugi državni udar, kojim je završena diktatura unitarista. Nacionalna skupština, koja je bila sazvana 1796. bila je podeljena borbama različitih frakcija. Treći državni udar bio je 1801., kada je jedan Francuz, koga je podržavao Napoleon izveo konzervativni državni udar i poništio je sve promene nakon udara iz 1798. Batavijska vlada je bila popularnija u narodu od prica od Oranža. To je postalo očito za vreme britansko-ruske invazije 1799.


Propast trgovine i gubitak kolonija

Batavijska Republika, kao francuska vazalna država, bila je francuski saveznik u ratovima sa Velikom Britanijom. Zbog toga je Holandija izgubila većinu Holandskog kolonijalnog carstva, a holandska flota je bila poražena u bici kod Kamperdauna 1797. Propast holandske trgovine izazvala je seriju ekonomskih kriza. Tek u drugoj polovini 19. veka će se Holandija vratiti na stanje nekadašnjeg bogatstva.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Sub Mar 24, 2007 9:38 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Varšavsko vojvodstvo


Varšavsko vojvodstvo je poljska država, koju je osnovao 1807. Napoleon Bonaparta. Po Tilzitskom miru iz 1807. Varšavsko vojvodstvo je nastalo od poljskih delova Prusije. Vojvodstvo je bilo u personalnoj uniji sa kraljem Fridrikom Augustom I od Saksonije. Nakon Napoleonove invazije Rusije vojvodstvo je okupirala pruska i ruska vojska do 1815. Po odluci Bečkog kongresa 1815. vojvodstvo je podeljeno između Rusije i Prusije.


Stvaranje vojvodstva

Pre formiranja vojvodstva izbila je pobuna protiv regrutovanja 1806., tako da je vojvodstvo već bilo dobrim delom oslobođeno narodnom pobunom. Napoleon Bonaparta je službeno stvorio Varšavsko vojvodstvo tek po Tilzitskom miru iz 1807. Varšavsko vojvodstvo je nastalo od poljskih delova Prusije. Poljski republikanci u zemlji i Poljaci u dijaspori su otvoreno podržavali Napoleona kao jedinu nadu za obnavljanje poljskoga suvereniteta, koji je bio izgubljen nakon Podele Poljske u kasnom 18. veku. Iako nije formirana kao država, nego kao vojvodstvo stvorila je nade u obnovu suverenosti. Novoformirana država je bila foramalno nezavisno vojvodstvo u savezu sa Francuskom i u personalnoj uniji sa Saksonijom.
Vojvodstvo se nikako nije razvilo kao nezavisna država, nego je vlast Fridrika Augusta bila najviše povezana sa francuskim potrebama. Najznačajnija osoba u vojvodstvu je bio francuski ambasador. U ratu sa Austrijom 1809. austrijska vojska je ušla u Varšavu, ali posle toga poljska vojska zauzela Krakov, Lavov i mnogo teritorije, koju je ranije Austrija okupirala prilikom podele Poljske.

Vojvodstvo je najpre imalo 2,6 miliona stanovnika i 104.000 km², a posle 1809. 4, 3 miliona stanovnika i 155.000 km².

Ekonomija

Vojska vojvodstva je bila potpuno pod francuskom kontrolom preko ministra rata Jozefa Ponijatovskoga, koji je bio i francuski maršal. Vojvodstvo je bilo jako značajno za Napoleona kao izvor vojske. U početku je bilo 40.000 vojnika, a 1810. 100.000. Tokom Napoleonove invazije na Rusiju sakupljeno je 200.000 vojnika. Crpljenje resursa i nasilno regrutovanje izazvali su ekonomske probleme. Francuska je vojvodstvu nametnula i pruske dugove, tako da se pojavila inflacija i preveliko oporezivanje.

Napoleonova invazija Rusije

Poljaci su od Napoleona očekivali da dobiju status kraljevine, a i da će posle pohoda na Rusiju dobiti velike teritorije Velikog vojvodstva Litvanije. Posle Napoleonovog povlačenja iz Rusije većinu poljskih teritorija je zauzela Rusija 1813. Ostatak je zauzela Prusija. Ruski car Aleksandar I Romanov je stvorio privremenu vladu vojvodstva da bi vladao preko svojih generala.

Bečki kongres i četvrta podela Poljske

Na Bečkom kongresu 1815. su bile prisutne mnoge evropske države i vladari, ali odluke su donosile velike sile. Zbog toga je bilo neminovno da Poljska ponovo bude podeljena između Rusije, Prusije i Austrije. Najveći deo Varšavskog vojvodstva ostao je u Rusiji pod nazivom Kongresna Poljska u personalnoj uniji sa Rusijom, Kongresna Poljska je imala autonomiju do 1831., kada je anektirana Rusiji.

Od Krakova je stvoren Slobodni grad Krakov pod zaštitom moćnih suseda. Grad je Austrija anektirala 1846.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Sub Mar 24, 2007 9:41 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Kraljevina Vestfalija

Kraljevina Vestfalija je istorijska država, koja je postojala od 1807. do 1813. na delovima današnje Nemačke. Iako je formalno bila nezavisna, u stvarnosti je bila vazalna država od Francuske. Kraljevstvom je vladao Napoleonov brat Žerom Bonaparta. Nazvana je Vestfalija, ali ima jako malo zajedničkog sa tim područjem.

Kraljevstvo Vestfalija je osnovano 1807. posle Tilzitskog mira, kada su poraženoj Pruskoj oduzete mnoge teritorije. Osnovana je spajanjem teritorija otetih Pruskoj ( među njima bivša kneževina Hanover ) sa vojvodstvom Brunsvik-Linenberg i kneževinom Hesen. Uključivala je i grad Magdeburg. Glavni grad je bio Kasel. Država je bila članica Rajnske konfederacije.

Zamišljena je kao Napoleonova država, koja treba da služi kao model drugima. Imala je napisan ustav, a sprovedene su brojne socijalne reforme, uključujući ukidanje kmetstva i prava na slobodu poduzetništva. Uveden je Napolenov zakonik. Uveden je metrički sistem za mere i utege. Uspostavljena je cenzura. Značajno opterećenje za novo kraljevstvo je bio zahtev da snabdeva vojsku i daje finansijsku podršku Napoleonskim ratovima. Veliki deo Vestfalske vojske nestao je za vreme invazije Rusije 1812. Vestfalska garda je herojski, ali neuspešno napadala u bici kod Borodina. U septembru 1813. kozaci iz Rusije su opkolili Kasel. Pobedili su Francuze i zauzeli grad. Do 1. oktobra 1813. Rusi su zauzeli celo Vestfalsko kraljevstvo, ali tri dana posle toga vratio se Žerom Bonaparta i povratio je Kasel. Kozaci su ponovo opsedali grad. Kada je Napoleon izgubio u bici kod Lajpciga 19. oktobra 1813. Rusi su ukinuli Vestfalsko kraljevstvo kao državu i vratili su status kvo iz 1806.


Grb

Grb označava teritorije unutar Vestfalskog kraljevstva. Prva četvrt sa srebrenim konjem označava Vestfaliju, drga četvrt sa lavom predstavlja Hesen sa delovima, treća četvrt su teritorije oko Magdenburga, a četvrta predstavlja kombinaciju Brunsvika, Lineburga, Dipholca. Okolo je štit i kruna Vestfalije . Iznad je Napoleonova zvezda.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Sub Mar 24, 2007 9:42 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Kraljevina Holandija

Kraljevinu Holandiju 1806. - 1810. (Koninkrijk Holland na holandskom, Royaume de Hollande na francuskom) je stvorio Napoleon Bonaparta kao vazalno kraljevstvo za svog trećeg brata, Luja Bonapartu, kako bi bolje kontrolisao Nizozemsku. Ime Holandija, koje je pripadalo samo jednoj nizozemskoj provinciji, uzeto je za ime cele države. Luj nije ispunio Napoleonova očekivanja - pokušao je da opslužuje nizozemske interese, umesto interesa svog brata, pa je kraljevina ukinuta 1810. godine kada je Francuska anektirala Nizozemsku sve do 1813. Kraljevina Holandija je pokrivala površinu sadašnje Holandije, izuzev Limburga i delova Zelanda, koje su bile francuske teritorije. Istočna Frizija (koja se sada nalazi u Nemačkoj) je takođe bila deo kraljevstva.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Prikaz poruka:   
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Istorija sveta ~ -> Napoleonski ratovi-1.Deo Vreme je podešeno za GMT + 1 sat
Strana 1, 2, 3, 4, 5  sledeća
Strana 1 od 5

 
Pređite u:  
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma





- Burek Forum - Doček Nove 2018. godine - Venčanja, svadbe - Proslave - TipoTravel - Kuda večeras -

Bookmark to: Twitter Bookmark to: Facebook Bookmark to: Digg Bookmark to: Del.icio.us Bookmark to: StumbleUpon