Doktor za šljivovicu

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Profesor dr Ninoslav Nikićević, koji je jedini kod nas doktorirao na šljivi požegači, šljivovici i prepečenici, već 27 godina, kao član raznih komisija na domaćim i međunarodnim sajmovima, ocenjuje kvalitet rakija, nešto ređe i vina.

Vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu od pre par godina drži kurs obuke za proizvođače rakije, među kojima, tvrdi, nailazi na veliko neznanje.

Ruku na srce, nije im ni zameriti jer se država baš i ne trudi da ih edukuje.

Po proceni dr Nikićevića, u Srbiji ima jedva od 20 do 25 odsto proizvođača koji tradicionalno prave dobru rakiju.

Ostalima stalno mora da dokazuje da će pravi profesionalac uvek da prepozna prevaru kad, uz pomoć aditiva, preko noći proizvedu rakiju “staru” tri godine ili kad sa nekoliko kilograma kajsija i veštačkom aromom misle da dobiju kvalitetnu kajsijevaču.

Takođe im uvek podvlači da na ocenjivanje nikada ne treba da idu sa rakijom preko 45 v/v pošto jačina nije merilo kvaliteta, baš kao ni venac.

On je samo znak da je rakija jaka, ali i da je puna, da ima ekstrakta, pa može da bude i kisela, plesniva.

“Dobra rakija je ona koja ostavlja utisak da ste zagrizli voćku od koje je napravljena i koja greje u stomaku, a kad probate staru rakiju, imate utisak da ste ušli u crkvu”, objašnjava profesor.

“Tehnološki gledano, stara, lepa srpska šljivovica - mislim na one šljivovice likersko-balzamno-vanilinsko-kedarske - zatim konjaci, stari kalvadosi (jabukova rakija) i škotski malt viski su najsavršenija jaka pića u svetu”, dodao je.

Francuzi su pravi carevi, umetnici. Nije ni čudo kad je, recimo, “Martel” stariji od Napoleona Bonaparte.

Degustacija alkoholnih pića je izuzetno težak i odgovoran posao koji zahteva aktiviranje svih fajlova u mozgu, dugogodišnje iskustvo i stabilnu ličnost, kadru da se posle stalnih degustacija ne navuče na alkohol.

“Najveći deo gutljaja se ispljune posle probe”, kaže degustator.

“Čim promuljam piće u ustima, otprilike znam da li ću dati bronzu, srebro ili zlato. Progutam tek ako osetim da naginje velikoj zlatnoj medalji pošto tada mora da mi izađe i na nos. Interesantno je da mi rakijski ‘alkoholičari’ za ispiranje usta između uzoraka koristimo mleko, dok degustatori mleka i mlečnih proizvoda koriste - rakiju”, dodaje on.

Nikićević za sebe tvrdi da se u životu napio samo dva puta, još u studentskim danima, i to od - piva. A uz ručak ili večeru najviše voli da popije čašu dobrog vina, koje takođe degustira na sajmovima.

Tu je više umešao prste njegov deda po majci, rodom iz Vodica kod Šibenika, dok je očev otac iz okoline Valjeva. Savršena kombinacija!

Ipak, kako što rekosmo, na prvom mestu u životu dr Nikićevića je - film. Ta je strast, takoreći opsesija, nastala možda i prenatalno.

Prvog decembra 1952. godine njegovi roditelji otišli su da gledaju “Prohujalo sa vihorom”, a potom odmah iz bioskopa u - porodilište.

Moguće je, šale se neki njegovi prijatelji, da se tu već stvorila izvesna tajna veza između njega i filma, kome je, kako sam priznaje, predao i dušu i telo.

U kvizu kod pokojnog Nebojše Đukelića za dlaku nije ušao u finale, a u kvizu “Milioner” priskakao je u pomoć telefonom.

Kada bi imao 100.000 evra, dr Nikićević bi kupio neku kućicu na Halkidikiju, da ima stalni punjač baterija. Lud je za Grčkom, ali je ipak Pariz grad svih gradova, mnogo je praznih mesta ispod.

Profesor bi tamo voleo da ima kafanicu, makar i negde na periferiji, pa kalvados, pa dobra francuska vina, pa konjačić, piše "Blic".

(MONDO)