 ::  |
| Autor |
Poruka |
anchi22
•• 20:01 ••
 |
Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53463
|
|
 Skadarska ulica u Beogradu stvorila je mnoge legende, a jedna od njih je i bivša prvakinja Narodnog pozorišta.
Jedna od legendi Beograda s kraja 19. i početka 20. veka bila je Augusta - Vela Nigrinova, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu, čiju su dominaciju scenom mnogi dovodili u vezu sa njenom ženstvenošću i klasičnom lepotom, ali i dostojanstvenom pojavom i sugestivnim tumačenjem uloga.
Vela je rođena u Ljubljani četrnaestog novembra 1862. godine, po ocu Čehinja, po majci Nemica. Ime je dobila po ocu Avgustu, koji je radio na železnici.
Njeni biografi kažu da je bila predodrećena za veliku glumicu, za divu, još u ranoj mladosti.
Sa nepunih četrnaest godina nastupila je u glavnoj ulozi u jednoj predstavi Slovenačkog dramskog društva i odmah pokazala izuzetan prirodni glumački dar.
"Prema nagovoru Davorina Jenka, potonjeg kompozitora srpske himne 'Bože, pravde' Vela Nigrinova dolazi u beogradsko Narodno pozorište i prvi put nastupa 21. oktobra 1882. godine. Ta njena prva pojava u Beogradu, u predstavi 'Debora', pretvorila se u pravi umetnički događaj", kaže književnik Radiša Dragićević.
Vela Nigrinova je u nacionalnom teatru ostvarila veliki broj zapaženih uloga: Julije, Nore, Ofelije, Margaret Gotje, Eboli, Esmeralde, Meri Stjuart, Mona Vane, Debore, Safo...
Ukupno četiri stotine dramskih uloga. Impozantna brojka i za naše vreme.
"Istina, u početku je Vela imala niz problema, jer je teško učila srpski jezik. Osim u srpskoj prestonici, ona je nastupala i na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Oduševljeni deo ženske publike, kao znak zahvalnosti, Veli Nigrinovoj podario je narukvicu od zlata i brilijanata. Gostovala je i u Zagrebu, Sofiji, Ljubljani... Iz Praga, iz domovine njenog oca, stigao je poziv za angažman u Češkom narodnom pozorištu. Vela je odbila ponudu, izjavivši da je Srbija njena 'najdraža domovina'. Ipak je u Pragu igrala u predstavi 'Dama s kamelijama' i pozdravljena ovacijama zadovoljne publike", objašnjava Dragićević.
Augusta Nigrinova (u Beogradu i Srbiji nazivaju je Augustinom) živela je sa Davorinom Jenkom, koji je od nje bio stariji dvadeset sedam godina. Brzo se i u potpunosti uklopila u tadašnju beogradsku sredinu i prihvatila njen duh i mentalitet. Odmah je postala jedna od najviđenijih gošći u Skadarliji.
U ovoj glasovitoj beogradskoj četvrti najpre se družila sa tadašnjim boemima: upravnikom Narodnog pozorišta Perom Dobrinovićem, rediteljem tog pozorišta Aleksom Bačvanskim, muzičarom Tošom Andrejevićem, te sa glumcima Ilijom Stanojevićem, Svetislavom Dinulovićem, Miloradom Gavrilovićem, Tošom Jovanovićem i Dobricom Milutinovićem, a bila je pozivana i među dvorske dame kraljice Natalije Obrenović.
"Vela Nigrinova je, zbog svoje neobične lepote i izuzetne pojave, izazivala nemir u muškim srcima gde god bi se pojavila. Poznato je da su zbog nje i dva ondašnja ministra izašla na dvoboj", priča Radiša Dragićević.
Ipak, najlepša priča o opčinjenosti Velinom lepotom vezana je za knjižnjevnika Janka Veselinovića.
Ono što je do sada poznato, Vela stasitom Mačvaninu za to nije posredno davala nikakvog povoda, niti je odgovarala na njegove ljubavne signale.
Zbog nje je Janko napisao čuven pozorišni komad "Đido" i ulogu Ljubice namenio baš njoj. Janko je čak u prvom činu ovoga komada oblačio mačvansku nošnju i u horu pevao da bi Velin nastup bio još uspešniji.
Skadarska ulica u Beogradu bila je svedok velike Jankove ljubavi. U prestonici srpskog boemluka Janko je, zbog Vele Nigrinove - svog velikog neprebola, bančio po kafanama do poslednje pare, a potom, opijen ljubavlju prema glumici i skadarlijskim vinom, poput klošara spavao na skadarlijskim klupama.
Novogodišnje bančenje naših savremenika u Skadarskoj ulici od podneva 13. januara do ranih jutarnjih časova 17. januara nije, dakle, nov izum. To je, po svemu sudeći, uspostavio Janko Veselinović, na razmeđi dva veka - da bi utolio svoju žeđ prema Veli Nigrinovoj.
Ta skadarlijska boemština naplatila je veliku cenu i Janku i Veli. On je umro 1905. godine i počiva u samom kraju glogovačkog groblja, u svojoj rodnoj Mačvi.
Pored njega počivaju i ostali njegovi Veselinovići - i njegova supruga Jovanka, rodom iz posavotamnavskog sela Svileuve, gde je Janko, pre odlaska u Beograd i njegovu Skadarsku ulicu, bio učitelj i predsednik opštine.
Iza Jovanke i Janka ostala je njihova kćerka Persida, koja se kasnije udala za sveštenika Dragutina Tufegdžića. Imala je kuću u Badovincima. I njen sin Janko bio je pesnik.
Augustina - Vela Nigrinova poslednji put je nastupila na beogradskoj pozorišnoj sceni 28. maja 1908. godine, tumačeći lik carice Teodore. Umrla je 31. decembra iste godine. Na večni počinak ispratile su je hiljade Beograđana.
Davorin Jenko prodao je njihovu kuću u Beogradu i vratio se u rodnu Sloveniju. Umro je šest godina kasnije.
Jedna ulica u Beogradu nosi ime Auguste - Vele Nigrinove, neprebola stasitog mačvanskog književnika.
(MONDO)
|
|
|
| |
|
 |
D@cha
Prijatelj foruma
 |
Godine: 91
Datum registracije: 02 Apr 2007
Poruke: 4657
Mesto: 13 krug pakla
|
|
Sva sreca pa me pozoriste ne zanima-nisam bas toliko kulturan
|
|
|
| |
|
|
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
