 ::  |
| Autor |
Poruka |
anchi22
•• 20:01 ••
 |
Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53463
|
|
 Od Tokija do Beograda ima oko 9.300 kilometra, a toliko poslovni partneri Milenka Miškovića, najpoznatijeg skupljača perja u Banatu - što je titula koja automatski važi u celoj Srbiji - pređu svaki put kad im zatreba guščje perje.
"Nigde bliže Tokiju nema tako dobrog perja kao što je ono u Jaši. Džabe onolika Kina, nije to ono perje koje Japanci traže", kaže on.
Skupljanjem perja on se bavi od svoje četvrte godine, recimo. Deda mu je radio taj posao, pa otac...
"Prvo smo išli biciklom. Pa na motoru. A kad smo došli do auta, to je bilo i-ha", kaže.
Danas ima svoju firmu, otkupljuje i prerađuje perje, i izvozi ga u pomenuti Japan, Austriju, Nemačku, Češku...
Donedavno proizvodio je jastuke, jorgane i jakne, ali je prestao, jer ne može da naplati prodato, ni preko suda.
U zadnjem dvorištu lepe dvospratne porodične kuće u centru Jaše Tomića, Milenko je podigao zgrade u kojima se perje prerađuje.
Jer, nije dovoljno samo uzeti gusku u ruke, staviti joj glavu pod mišku i očupati joj grudi i leđa.
Perje se prvo pere "u dva šampona i dve vode”, zatim cedi, pa suši, zatim hladi - svaka od ovih operacija u posebnoj mašini, a onda ohlađeno pakuje u džakove.
Džak perja, težak oko 50 kilograma, visok je dva metra i ne može se obuhvatiti rukama.
Pre ovog, međutim, perje se razvrstava - paperje se odvaja od perja.
Za to služi pet metara visoka zastakljena kutija, na čije dno se ubacuje perje, da ga vazdušna struja podigne - svako pero prema težini do određene visine, a paperje na vrh, gde kroz uzan prorez na vrhu „vitrine“ prelazi u posebnu komoru.
Odatle se, prema zahtevu kupca, pere ili odmah pakuje za transport. Krupnije perje se seče na sitnije komade i koristi u industriji nameštaja.
Milenko sad sa Japancima pregovara o zajedničkom ulaganju u guščarstvo.
Prvo bi, kaže, formirao matično jato od 70.000 hibridnih guščića, i podelio ih domaćinstvima, pa bi, za pet godina, u Vojvodini bilo pola miliona gusaka.
On bi, sa Japancima, obezbedio hranu i veterinarski nadzor, a uzgajivači bi sve plaćali perjem i mesom na kraju godišnjeg ciklusa, za koje su zainteresovani Italijani. Sve bi perje kupovali Japanci!
Milenko kaže da odgovor iz naše vlasti nije dobio, iako bi uzgajanje gusaka bilo spas za hiljade nezaposlenih na severu Srbije.
Tim pre što nikakva posebna ulaganja domaćinstava nisu potrebna - za jato treba ograđen i pokriven prostor veličine pet sa deset metara, a sve pašnjake i bare - već je Bog dao.
Jedino da banke daju kredite za ono matično jato, ali i za klanicu i hladnjaču za meso, i sve što još treba da bi se zadovoljili evropski standardi.
A azijski, odnosno japanski, već su zadovoljeni. Šleperi paperja odlaze put luka čim ih Milenko napuni.
On kaže da ne zna za šta se na istoku ono koristi, jer ono koje ide u jakne može i bliže da se kupi. Na kraju krajeva, kad ga kupe, mogu i da ga veju kao sneg. Važno je da kupuju, piše "Blic".
(MONDO)
|
|
|
| |
|
 |
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
