A be, prase slonče

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Većina Kruševljana tvrdoglavo se drži onoga „će se dogovorimo”, Nišlije se kikoću čim čuju Novosađane, a Beograđani odavno zbijaju šale na račun južnjaka. Kao što ima mnogo običaja, tako postoje i različite reči kojih se ne treba odreći, smatraju lingvisti.

"Hej, tebra, koji je tačan odgovor? Pod a, be ili ce", krišom je pitao Beograđanin Nišliju na polaganju prijemnog ispita na fakultetu.

"Ce be", odgovori žitelj grada na Nišavi.

"Čekaj, ce ili be", upita ponovo Beograđanin.

"A be, ce be", sada već ljutito uzvrati Nišlija.

Vic ili realna situacija, malo je bitno. Reč je o staroj priči i gotovo da nema onog koji je već nije čuo.

Ni manje zemlje, a ni više razlika u govoru, komentarišu učesnici na mnogobrojnim Internet forumima. Lingvisti odgovaraju da to nije tačno i da u svakoj državi ima različitih dijalekata, ali priznaju da su razlike u govoru između stanovnika sa severa i juga naše zemlje velike.

A svako je, reklo bi se, ponosan na svoj način govora. Većina Kruševljana i dalje se tvrdoglavo drži onoga "će se dogovorimo". Ni za živu glavu ne prelaze na "dogovorićemo se". Nišlije se kikoću čim čuju Novosađane, a Beograđani odavno zbijaju šale na račun južnjaka.

Urbana legenda je postalo i ono staro leskovačko – "prase slonče" (prao vodom iz lončeta). Primera ima napretek...

I dok svi tvrde da baš oni pravilno govore, a pojedine spikerke na televiziji na neki nov i čudan način akcentuju reči poput Australije, čarapani se naježe kada čuju kako Beograđani izgovaraju Rasina ili Brzeće. Ko je, zapravo, u pravu?

Prof. dr Rada Stijović, lingvista, kaže da postoji književni jezik koji se mora poštovati.

"Na njega bi trebalo obratiti pažnju u javnoj komunikaciji, na televiziji, u školi i drugim obrazovnim ustanovama. Na takvim mestima bi valjalo voditi računa o normi - morfološkom sistemu, sintaksi, akcentu... A izvan toga, u privatnom životu ili svom kraju, lokalni govor treba negovati i čuvati njegove specifičnosti, i to ne samo kada je reč o akcentima, već pre svega o rečima koje su karakteristične za pojedine krajeve Srbije", objasnila je Stijovićeva, dodajući da se, uprkos uvreženom mišljenju, u Beogradu ne govori potpuno ispravno.

"U glavnom gradu ima ljudi iz raznih krajeva, mnogi dugo zadržavaju govor kraja iz kojeg su došli. Ali, u prestonici se češće može čuti književni govor, jer je tu najviše obrazovnih i kulturnih institucija, pozorišta, novena", naglašava naša sagovornica.

Ostaje, ipak, aktuelno pitanje – ko u Srbiji najpravilnije govori.

Rada Stijović odgovara da su u osnovi našeg književnog jezika šumadijsko-vojvođanski i istočnohercegovački govor.

"Ali, ni oni nisu identični s današnjim književnim jezikom, koji se vremenom menjao i dograđivao. Primera radi, u Vukovom kraju kažu 'došo', a u Vojvodini 'na koli', a to sigurno nije književno. Možemo, ipak, reći da su književnom jeziku najbliži stanovnici Valjeva, Čačka, Užica i njima, po govoru sličnih krajeva, ali bitno je naglasiti da nijedan dijalekt nije sam po sebi nepravilan. Svi su pravilni. Da je Vuk bio rodom iz Niša i taj govor stavio u osnovicu književnog jezika, mi bismo danas svi govorili 'Ja sam iz Niš'", zaključila je Rada Stijović.

I Milka Canić, lingvista, saglasna je da oni kojima je pisana reč osnova za život moraju da se pridržavaju pravila jezika.

"U našem slučaju to je šumadijsko-vojvođanski govor, a postoje i kosovsko-resavski i prizrensko-timočki, koji ne ulaze u osnovu književnog govora. Šumadijsko-vojvođanskom govoru pripadaju oni koji žive u Beogradu, u Novom Sadu, ali i Kragujevčani i Kruševljani. Zato su razlike među njima uglavnom u akcentu. A kada čovek dođe u novu sredinu, što je muzikalniji, to će brže, možda čak i nesvesno, da prilagodi akcenat", objasnila je Canićeva.

Što se različitih reči tiče, što je glavni razlog zbog kojeg Vojvođani najčešće ne razumeju južnjake, Milka Canić smatra da one nisu i ne mogu da budu deo književnog jezika, ali ih treba sačuvati.

"To su lepe, bogate i muzikalne reči i mnogo je bolje sačuvati jednu takvu našu reč nego primiti stotinu stranih. Jer, kao što ima mnogo različitih običaja, tako postoje i različite reči kojih se ne treba odreći. A najvažnije je da se razumemo", zaključuje Milka Canić.

(MONDO)

D@cha · Prijatelj foruma

Jeste pazi da nije sve u Beogradu jaja sa dva zumanca ,sta hoce time da kazu? da smo mi juznjaci retardirani?ili glupi ne razumem,dali to trba za znaci ako nesutiram "bandere"da sam seljacina ili kreten?Pazasto onda snimaju filmove po motivima juga, isada vidi nebuloze osim slobode micalovic (mada ne volim imenovanu glumicu) ni jedan drugi glumac neje s' jug'. u principu mi razumemo svaki dijalekat a to sto nas ne zele da razumeju to je vec njihov problem

[Edit by coco_bill: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] je zabranjeno Pravilnik-om. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako želite nešto da naglasite.]

dex993 · Početnik Domaćeg.de

Pa sada da li ste glupi... Smile

* da li
* ne sutiram
* pa zasto
* i sada
* nijedan
kontam da si ovo 'neje s` jug`' sarkasticno rekao, a da ne spominjem mala slova kod pomenute glumice Wink

[Edit by coco_bill: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] je zabranjeno Pravilnik-om. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako želite nešto da naglasite.]

aureliano · ♣ El Capitán ♠

Moze li netko meni ovo prevesti na jezik raumljiv na ovom forumu? Mr. Green

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Meni su svi ti dijalekti simpatični i znam se nasmijati do bola, i kod nas ima izraza da se onesvijestiš. Ne smatram takve ljude niti glupe niti retardirane, mene u principu najviše nerviraju razne psovke koje uopšte nisu primjerene i koje su toliko ogavne da ih ovdje na forumu ne bih ni ppominjala, a koje se često koriste baš na teritoriji Srbije. Ne sve, naravno, ali ih imaju...da te jeza uhvati!

D@cha · Prijatelj foruma

E moj aurelijano potrajalo bi malo duze ali snaci ces se vec.nadam se da ce u neko skorije vreme izaci jedna knjiga o piroskom govoru ali pdf formatu pa ce ti biti jasnije do onda aj sa zdravlje Razz

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Dačo, ne radi se o tome da je neko retardiran zbog dijalekta, nego nekad ne razumem neke sa juga jer brzo govore. Imam dosta dragih prijatelja sa juga i stvarno ponekad moram da tražim da mi nešto ponove jer, po navici, brzo pričaju. Ja bi to pre nazvao "navikom", a svakako ne "retardiranošću". Treba birati reči. Mr. Green

Primetio sam da su južniji dijalekti brži (ko da se utrkuju), a severni sporiji ("natenane" i "ima kade") i da to važi u većini jezika. Aureliano, ti već znaš da u nekim delovima Dalmacije jaaaako brzo pričaju (kad su intervjuisali jednog tipa, morali su da titluju).
Npr. grčki je, da bi se brže izgovarao, postepeno izbacio 2 od 4 akcenta pa sad ima samo naglašeni i nenaglašeni. To je osnovna razlika od starogrčkog.
A i pitam se na koji dijalekat od šumadijsko-vojvođanskih tačno misle, pošto u tom području ima bar 5-6 dijalekata koji se razlikuju po mestu akcenata.

Uostalom, trudim se da održim severnobanatski dijalekat kojim su govorili moji baba i deda, pa se ne ljutim kad se pokidaju od smeha kad kažem "javiću ti se kad dođem nastanicu (na stanicu)" ili "idem da se bacim uDunav". Smile

Ljutim se jedino kad neko krene da me ispravlja pošto je to kasapljenje srpskog jezika.

D@cha · Prijatelj foruma

coco bile slazem se sa tobom u potpunsti ali zamisli ovu sliku pirocanci koji zive u banatu (preciznije okolina panceva) inace moji rodaci kada pokusavaju, da posle vise od 30 godina pricaju ovim dijalektom ,ali sa "laloskim izgovorom To je nesto sto treba snimiti i prodavati kao komediju inace sam radio, u Kovinu par godina tako da mi je to veoma poznato

Scarface96 · Početnik Domaćeg.de

Ova tema je vrlo kvalitetna i moram da pohvalim onoga ko je postavio....stvarno je vazno da se medjusobno razumemo ali je takodje vazno i po meni mnogo veci problem to sto sve veci broj ljudi,pre svega dece,koristi strane izraze i time prljaju nas jezik,tacnije,upropastavaju ga. Nas jezik je pre svega tacan i jasan,i kada se neko nesto kaze znamo sta misli i zeli,za razliku od engleskog,nemackog,da ne pricam o holandskom(nijedno slovo u njihovoj azbuci se ne cita kao sto pise) i norveskom...a kamoli vanevropskim jezicima.Zakljucak svega je da bi bolje bilo da iskorenimo strane reci nego sto bi menjali akcente naseg jezika ili brisali neke stare reci koje su nam ostle od predaka... I da ne zaboravim da "udarim" repliku Gospodji Radi Stijovic jer ocigledno nema pojma o tome sta prica, a uzima Nis kao primer. Ja sam iz Nisa i znam da ovde retko kad neko pogresi neki padez jer je sve vise skolovanijih ljudi kako vreme prolazi,ne kazem da sad govorimo knjizevnim jezikom ali da se ne vredjamo "Ja sam iz Nis" vise niko ne govori,tacnije,to Nislije izgovaraju samo u sali i zelji da ostanu originalni. Inace ta izreka,kao i mnoge druge(ono "be" iz vica) su izbrisane jos od vremena oslobadjanja od Turaka i Prvog svetskog rata... A sto je tacno tacno je da Pirocance,Vranjance i mnoge druge je tesko razumeti jer stvarno brzo pricaju....ali tako i treba jer treba postovati ono sto nam je ostalo od predaka i treba biti originalan... Pozdrav svima

coco_bill · Zli carobnjak-lingvista

Slažem se, ali jezik treba posmatrati kao nešto živo, što se menja iz generacije u generaciju. Svakako, neke reči postanu "arhaizmi", ali - dogod su na papiru one neće zauvek nestati. Wink

Na primer, peškir se nekad zvao "ubrus" (to sam pročitao u "Zabavniku" iz 30-tih godina), a pre 10-ak godina naprasno su počeli papirne peškire da zovu ubrus.

Ako želite, ovde možete upisati svoj omiljeni arhaizam. Taman malo da oživimo tu temu. Very Happy

Alexns · **Tinkerbell's pixie dust**

Kad smo vec kod razlika u dijalektu.. najbolji primer razlika je Nemacka.. Sever i Jug mogu da se sporazumeju.. al' samo pantomimom Laughing

Engleska nije nishta bolja gde imate 3 razlicita akcenta samo u Londonu..

.. al' kako mi u svemu moramo da budemo najbolji, tako se busamo da smo i po tome najkomplikovaniji Laughing