Kako preživeti temperaturne razlike

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Temperaturne razlike nepovoljno su se odrazile na mnoge ljude, a posebno na hronične bolesnike. Meteorolozi kažu da nas narednih dana očekuju temperature od preko 25 stepeni, a sredinom aprila nailazi kišni period i temperature ispod 10 stepeni Celzijusa.

"Tipični simptomi osetljivosti na vremenske promene su osećaj mučnine, depresivno stanje, vrtoglavica, glavobolja, visok ili nizak krvni pritisak, te opšta telesna slabost i neobjašnjiv umor. Digestivne tegobe obuhvataju osim mučnine nelagodnost i bolove u trbuhu, prolivaste stolice i nadimanje trbuha. Kod hroničnih bolesnika koji imaju, recimo, ulkusnu bolest, gastritis, ulcerozni kolitis, Kronovu ili refluksnu bolest, može doći do pogoršanja tegoba", kaže za "Blic" Predrag Dugalić, gastroenterolog u KBC-u Zemun.

Da na zdravlje ljudi loše utiču sve velike promene i svako nestabilno vreme, tvrdi i kardiolog Aleksandar Davidović iz KBC-a Zvezdara.

"Kad temperatura naglo padne za 15 stepeni, kao što se dešavalo, dolazi do naglih varijacija krvnog pritiska, a kod pacijenata koji imaju problema sa srcem ili anginom pektoris do bola u grudima", kaže dr Davidović.

I psihijatri su konstatovali da se njihovi pacijenti lošije osećaju prilikom velikih vremenskih promena. Bilo je i pokušaja samoubistava, što, tvrdi specijalista psihijatrije Ljiljana Simić, nije neuobičajeno sa proleća, ali je postalo učestalije.

Nizak atmosferski pritisak i visoka vlažnost vazduha pogoršavaju tegobe, dok visok atmosferski pritisak i toplo vreme pogoduju većini bolesnika.

Dr Ivica Jeremić s Instituta za reumatologiju Srbije poručuje da treba iskoristiti najprijatniji deo dana i prošetati na čistom vazduhu. U prirodi, u okolini vodopada i velikih vodoskoka je veća koncentracija negativnih jona. Za one koji provode mnogo vremena u zatvorenom prostoru, rešenje bi bilo da nabave jonizatore vazduha.

Sprečiti posledice

- Redovno uzimajte terapiju.

- Pravilna ishrana uključuje mnogo sezonskog voća i povrća, kvalitetnih proteina i složenih ugljenih hidrata, dodatak vitamina i minerala uz minimum dva litra vode dnevno.

- Praktikujte više manjih obroka dnevno.

- Boravak u prirodi, šetnje po svežem vazduhu, sportovi na otvorenom, vožnje biciklom, planinarenje kako bi se organizam privikao na vremenske promene i dobio dnevnu dozu sunčevog svetla i D-vitamina.

- Kretanje i vežbanje barem pola sata dnevno. Ovo se ne odnosi na bolesti srca i pritiska, ovim pacijentima se ne preporučuje fizički napor dok se vreme ne stabilizuje.

- Pratite bioprognozu. Redovno praćenje biometorološke prognoze pripremiće vas na nalete loših vremenskih prilika.

- Ukoliko tegobe potraju, posavetujte se s lekarom. Ovo važi i za promene ponašanja, ako neko primeti da se njegov najbliži povlači, da je nezadovoljan, da se presabira, treba da ga odvede na razgovor sa psihijatrom.

(MONDO)