Kako se mladoženje spremaju za svadbu

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dok se nežniji pol najčešće mesecima unapred sprema za dan venčanja nizom kozmetičkih tretmana posle kojih šminka i frizura dođu samo kao šlag na tortu, muška priprema se najčešće sastoji iz običnog šišanja.

"Oni koji posebno vode računa o sebi dođu nekoliko dana ranije na kozmetički tretman lica. Vrlo retko imamo mušku depilaciju grudi i ruku za venčanje", kažu za "Politiku" u jednom novobeogradskom kozmetičkom salonu.

Iskustvo planera venčanja potvrđuje da je mladoženja taj koji se o malo čemu pita u vezi sa svečanim događajem jer oko 80 odsto odluka prepušta lepšoj polovini i njenoj porodici.

Njemu tako ostaje da odabere odelo i upotpuni ga košuljom, kravatom i cipelama, ali ni to nije jednostavan posao kako na prvi pogled deluje. Savet iskusnih planera je da se u potragu za odelom, isto kao i za venčanicom, krene od dva do četiri meseca ranije.

Česta je dilema da li se muškarcu više isplati da kupi odelo koje će kasnije moći da nosi i u drugim prilikama, ili je bolje da iznajmi svečano odelo ili frak.

"Ako ne želi da potroši ogroman novac, dobro tamno odelo je pravi izbor jer je to nešto što će moći da ponese i posle venčanja. Ako mladoženja zna da će imati još prilika da se pojavi u smokingu, onda je svadba dobra prilika da kupi sebi jedan", kaže za "Politiku" stilista Ašok Murti.

Kao mladina polovina, on izgledom mora da se uklapa uz buduću životnu saputnicu a ta spona je obično kravata.

"Kravata mora da bude izvan svakodnevnog repertoara: satenska, jednobojna, bela ili svetlosiva", savetuje Murti.

Ako mladina venčanica ima hladniji ton, onda i kravata treba da bude iz spektra hladnih boja.

U salonu venčanica "Anabela" mogu da se kupe ili iznajme odela francuske kuće "Gi Loren" i italijanske kuće "Edi K". Iznajmljivanje je 25.000 dinara, a prodaju se za 35.000 do 40.000 dinara. Za razliku od venčanica koje se u najvećem broju slučajeva iznajmljuju, kod muških odela je taj odnos pola-pola. To ipak znači da se relativno veliki broj mladoženja odlučuje za iznajmljivanje, iako bi za stotinak evra više mogli da kupe odelo.

Razlog je uglavnom to što su u pitanju skupa i veoma svečana odela, često sa prslukom i leptir-mašnom, koja ne bi mogla da se upotrebe za neku drugu priliku, osim možda za bal, objašnjava za "Politiku" vlasnica ovog salona Mirjana Stevanoski.

Ako je delija nestandardnog stasa, jedna od opcija je šivenje po meri, jer je prepravka gotovog odela investicija od nekoliko hiljada dinara.

Šivenje muškog odela u beogradskoj krojačkoj radnji "Martinović" košta od 20.000 do 30.000 dinara. Uz troškove materijala od 10.000, proračun je da se za isti novac može kupiti gotovo odelo, ali šivenje po meri je oduvek predstavljalo luksuz.

"Našim momcima ne odgovaraju italijanski krojevi jer imaju šira ramena. Kad mladoženju gledate s leđa i ako mu sako na leđima visi, to nije dobro", kaže Slaviša Martinović, vlasnik radnje s tradicijom dugom 80 godina.

(MONDO)