Tata na službenom putu

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Srbi se sve češće odlučuju da plaćanje prekršaja zamene zatvorom. Za pola godine 8.500 Beograđana i 5.000 Nišlija izabralo rešetke.

Čitavog života Miroslav P. (45), bivši radnik tekstilne fabrike "Leteks“ je poštovao ljudske i božje zakone, ali će i pored toga morati u zatvor i to najmanje 15 dana.

Njegov najveći "greh“ je što nema para da plati kaznu kod sudije za prekršaje od 100.000 dinara koju je zaradio tako što je pijan vozio svoj bicikl.

Miroslav je još besan i to najviše na samog sebe. Nije da voli da popije, ali bio je kod rođaka na slavi, u obližnjem Stopanju kada ga je na magistralnom putu Leskovac - Lebane zaustavila patrola saobraćajne policije. Utvrđeno je da ima 2 promila alkohola u krvi.

"Poziv od sudije za prekršaje posle nekoliko nedelja me je načisto otreznio“, priča ovaj vidno zabrinuti Leskovčanin, koji nema stalan posao pa jedva sastavi do kraja meseca.

On kaže da je sudija bio jasan i neumoljiv, "100.000 dinara kazna po Članu 330. ili 15 dana zatvora".

Dugo je Miroslav kalkulisao šta mu je činiti. Para nema, ali kako će u zatvor.

"Pristao sam na zatvorsku kaznu, ali nisam bio korektan do kraja. Ipak, sam uložio žalbu. Sada sam u agoniji jer ne znam kako će presuditi Viši prekršajni sud u Nišu. U najgorem slučaju ne gine mi 15 dana zatvora, ali sam saznao da može da me sada kazne i sa 60 dana zatvora plus 40.000 dinara novčano. Noćima ne spavam zbog ovoga", dodaje on.

I M. D. je jedan od dvadesetak Vranjanca koji su odlučili da kaznu odleže u zatvoru. Iako je od tada prošlo skoro godinu dana, nerado se, kaže, seća svega. Najviše ga je bilo sramota od dece.

"Bio sam mnogo iznerviran kad me policajac zaustavio da mi naplati kaznu što nisam vezao pojas. Tada sam rešio da ne dam tih 5.000 dinara, pa kud puklo", priča M. D.

Mislio je da time on "kazni“ državu. Zato mu je sve izgledalo kao avantura.

"Država najviše voli pare, a ja sam rešio da joj to uskratim. Prosto sam se zainatio. Kad sam rekao sudiji da ću u zatvor, iznenađeno me pogledao", seća se ovaj čovek.

Društvo je zbijalo šale na njegov račun, šalili su se kako će da ga vidi "pola Vranja“ kad ga zatvorski čuvari budu poslali da zaliva ruže ispred zatvora. Više mu nije bilo smešno.

"Jeste sve bilo u stilu 'idem da se odmorim', ali kad sam pomislio da stvarno mogu da me vide deca ili njihovi drugari, jer je blizu zatvora njihova škola, onda mi uopšte nije bilo svejedno. Ali, šta je tu je, već sam bio odlučio", kaže M. D.

Supruga i on dogovorili su se da deci objasne kako je na službenom putu.

Sada, posle svega, kaže da u zatvoru, makar ovom vranjskom, uopšte nije loše.

Imaš tri pristojna obroka, možeš da gledaš televiziju, a stražari se i ne ponašaju strogo prema tebi kao prema ostalim zatvorenicima. Pet dana začas prođe.

Ipak, ne bi ponovio isto.

"Znaš kako, zatvor je zatvor, neka priča ko šta hoće. Sama činjenica da si zatvoren, da ne možeš napolje kad ti hoćeš dovoljna je da ti stvori osećaj teskobe. Da ne pričam o tome kako se osećaš jadno i bespomoćno. Ne, ne bih više tamo ni za živu glavu", iskren je M. D i zato sada pažljivo vezuje pojas.

Nezaposleni Vladica Vojinović (32) je u zatvor otišao, jer nije imao para za izmiri kaznu od 1.500 dinara izrečenu zbog toga što je na raskrsnici u Nišu prešao pešački prelaz dok je na semaforu bilo crveno svetlo.

Vojinović je u Prekršajnom sudu tada odmah sudiji rekao da nema para za kaznu i zatražio da je "odradi“ iza rešetaka.

"Kako se jedan dan računa kao 1.000 dinara, sudija je tražio da bar platim 500 dinara", priča Vladica za "Novosti" i dodaje da ni toliko nije imao pa mu je sudija smanjio kaznu na 1.000 dinara.

Vladica se potom obreo u Poluotvorenom odeljenju KPZ Niš. Otišao je jednog popodneva, večerao, prespavao, doručkovao i zatvor napustio narednog dana oko deset sati. I tako je "platio“ novčanu kaznu.

(MONDO)