Profesor krao naučne knjige, a narkomani enciklopedije

Mysty · **~abhor~**

Krađe u knjižarama i bibliotekama nisu česte, ali kad do njih dođe lopovi su uglavnom narkomani koji uzimaju skupe primerke. Istorija umetnosti, enciklopedije i rečnici štivo su koje najčešće nestaje sa polica, a knjižari pričaju i da među kradljivcima ima ljudi na koje čovek nikada ne bi posumnjao.
Prodavci objašnjavaju da ima više profila kradljivaca, a lako mogu da ga odrede i po vrsti štiva koje izaberu. Kako kažu, postoji jasna razlika između lopova koji kradu knjige da bi ih prodali i onih koji se za to opredeljuju jer nemaju novca da ih kupe.

- Narkomani najčešće kradu i oni uzimaju skupe knjige kao što su rečnici ili enciklopedije, a na meti im je često i istorija umetnosti. Najskuplje knjige su im prve na udaru jer im je hitno potreban novac, pa ih posle preprodaju jeftinije. Ali nekad se opredele i za one najbliže vratima ili za one u izlogu jer je njih najlakše uzeti - kažu u knjižari “Rad“.

Druga grupa, kažu u “Delfima“, većinom krade jer im je dato štivo potrebno za čitanje ili učenje. Na meti su im nagrađene knjige, bestseleri i dečja literatura.
- Imali smo jednog profesora koji redovno dolazi, pa nismo sumnjali na njega. Ispostavilo se da je stalno krao naučnopopularnu literaturu i to tako što je knjige spuštao sa viših polica na niže i stavljao u torbu. Baš smo se iznenadili - pričaju u knjižari “Studentski trg”.

Kradljivci ipak najčešće rade u paru ili u grupi do četiri osobe, kažu knjižari. Generalno su krađe češće kad je hladnije vreme, jer tada mogu lakše da sakriju knjige pod odeću.

- Jednom je došla devojka sa dečkom i nisu tražili konkretan naslov, već samo one skupe. Iznenada, devojci je navodno pozlilo, a dok sam joj pomagala, momak je iskoristio moju nepažnju i ukrao knjigu - otkrivaju radnici knjižare “Plato” jedan od metoda lopova.

Knjižari mogu samo da trče za kradljivcima
- Ljudima koji kradu praktično ne možemo ništa ako ukradu knjigu jeftiniju od 15.000 dinara, osim da ih jurimo po ulici. Kaznena politika je loša, pa ako bismo odlučili da ih tužimo, morali bismo sami da snosimo troškove pred sudom, što je neisplativo pošto su oni mnogo veći od cene knjige. Ako je vrednost veća od 15.000, tek onda država na sebe preuzima troškove suđenja, žale se beogradski knjižari.

(24sata)