Aboridžini prvi istraživači?

Mysty · **~abhor~**

Međunarodni tim naučnika došao je do zaključka, proučavajući gene australijskih Aboridžina, da su njihovi preci bili prvi istraživači, prenosi danas Frans pres.
Otkrića objavljena u američkom listu "Sajns", bacaju novo svetlo na migraciju ljudi iz Afrike i nagoveštavaju da su Aboridžini potomci retkih i hrabrih avanturista koji su se preselili 24.000 godina ranije od ostatka čovečanstva.
- Australijski Aboridžini potiču od prvih istraživača - rekao je vođa time Eske Vilerslev sa Univerziteta u Kopenhagenu.

- Dok su preci Evropljana i Azijata sedeli negde u Africi ili na Bliskom istoku, preci australijskih Aboridžina brzo su se raširili i bili su prvi moderni ljudi koji su prolazili kroz nepoznatu teritoriju Azije da bi konačno prešli more i smestili se u Australiji - objasnio je on.

- To je bilo stvarno neverovatno putovanje koje je iziskivalo izvanrednu sposobnost preživljavanja i hrabrost - dodao je Vilerslev.

Otkriće na osnovu uvojka kose
Otkrića naučnika zasnovana su na analizi 100 godina starog uvojka kose koji je jednom britanskom antropologu poklonio Aboridžin iz Zapadne Australije.

Istraživači su izdvojili DNK i nisu pronašli "nikakav genetski input modernih evropskih Australijanaca" što, smatraju oni, pokazuje da su Aboridžini preko Azije došli u Australiju u prvom i odvojenom talasu migracije.

Ovaj dokaz pokazuje da su se "preci Aboridžina odvojili od predaka ostatka populacije pre 64 do 75.000 godina i da su u Australiju došli pre oko 50.000 godina", navodi se u studiji.

Genetsku istoriju Australijanaca teško je odrediti, jer naučnici nemaju DNK ostatke fosilizovanih kostiju kao što je to bio slučaj sa ostacima Neandertalaca pronadjenim u hladnim pećinama Evrope i Rusije gde je DNK materijal ostao očuvan.

Najnovija studija pokazuje da su Aboridžini "jedna od najstarijih populacija van Afrike" kao i "populacija sa najdužom vezom sa zemljom u kojoj žive danas", navodi se u studiji.

(24sata)