 ::  |
| Autor |
Poruka |
Ivankamaza
~Ljubav i Snovi~
 |
Godine: 40
Datum registracije: 19 Okt 2004
Poruke: 53570
Mesto: ~ Paris je t'aime ~
|
|
 Beograd -- Četvoročlanoj porodici mesečno treba najmanje 110.000 dinara, a živi sa upola manje. Tek deset odsto ljudi živi bez odricanja, ostali su na granici siromaštva.
Procene sindikata kažu da svega još jedan do dva procenta je ekstrabogatih. Svi ostali žive - na ivici siromaštva.
Gruba računica pokazuje da je za iole pristojan život četvoročlane porodice potrebno najmanje 110.000 dinara mesečno. Najveći deo odlazi na hranu. Prema računici brojnih domaćica - 60.000 dinara.
Ko nema stan mesečno mora da izdvoji najmanje 200 evra za kiriju. To je minimum i za sve građane koji su do stana došli kreditom. Računi za vodu, struju, telefon, televiziju, internet, prosečnu porodicu mesečno koštaju 15.000 dinara. Još 10.000 dinara svaki mesec „proguta“ na ime rate za odmor, ili „minus“ u banci. Na prevoz ode najmanje 5.000 dinara, a toliko se mesečno potroši na kućnu hemiju.
To su skoro tri prosečne plate od 39.000 dinara. A porodice sa troje zaposlenih, u zemlji u kojoj je zvanično više od 730.000 nezaposlenih, prava su retkost. Od ovogodišnje zime, pored njih, strepi još i stotine hiljada radnika koji platu čekaju i nekoliko meseci.
Skoro isto toliko je, kažu sindikati, i onih koji žive na „minimalcu“ i više od pola miliona penzionera kojima na čeku piše manje od 20.000 dinara.
Kada se standard u Srbiji gleda kroz statističke naočare, situacija je ipak manje dramatična. Prosečna korpa „teška“ je, kaže njihova računica, 55.000 dinara. Pokriva je 1,4 prosečne plate. Udruženja potrošača, međutim, tvrde da je to daleko od pristojnog života.
"Sve je na nivou preživljavanja", kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
On objašnjava da "kada samo pogledate sastav i količine koje su određene u zvaničnoj potrošačkoj korpi vidite da, primera radi, jedna porodica na raspolaganju ima samo pola čaše jogurta. To je čisto zamlaćivanje potrošača i bacanje prašine u oči. Realno, za potrošačku korpu trebalo bi najmanje 70.000 dinara, a prosečna plata je 39.000 dinara".
"Situacija se neće promeniti dok imamo trgovački monopol. Nijedan evropski trgovački lider nije otvorio ovde svoje markete. Stvoren je takav ambijent gde se svi utrkuju ko će da zatraži veće poskupljenje. Početkom godine nam je grejanje poskupelo za 30 odsto, a zakonom je predviđeno da rast cena komunalnih usluga ne može da bude veći od projektovane inflacije. Taj akt nikada nije primenjen", kaže Papović.
Svaka sezona nosi svoje troškove. Ali od letovanja čovek može, a mnogi su i morali, da se odrekne. Od grejanja i zimnice, međutim, ne može. Trećina građana u toplu zimu investira tokom čitave godine. To su svi oni čije domove greju toplane. Njima zima ne menja računicu, ali zato većini donosi dodatne troškove.
Agencija za energetiku uveliko je obračunala koliko će koga koštati grejanje stana od 60 kvadrata i, kaže njihova analiza, najcrnje se piše građanima koji koriste lož-ulje i struju bez akumulacije.
Prvi će za čitavu grejnu sezonu potrošiti čak 142.000 dinara, a drugi najmanje 122.700 dinara. Ugalj i termoakumulacione peći su najpovoljniji. Grejanje na ugalj košta od 47.400 do 49.100 dinara. Termoakumulacione peći će „progutati“ 41.300 dinara.
Zimnica je, makar sada tako deluje, manji problem jer skromna zimnica izađe najmanje 10.000 dinara.
(B92)
|
|
|
| |
|
 |
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
