Studentski krediti ni za "leba"

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Muka živa je odškolovati studenta u Srbiji, ako još imate dvoje dece stasale za fakultet, onda je to agonija. Zato, pomisliće neko, postoje studentski krediti. Ali...

Ono što se zove državni studentski kredit u Srbiji, a zapravo je neka vrsta socijalnog davanja koja bi trebalo da pokrije boravak u studenstkom domu i ishranu u menzi, trenutno iznosi 6.100 dinara mesečno.

Ne radi se o kreditu za plaćanje školarine, jer ona na državnim fakultetima može da dostigne i 240.000 dinara za godinu. Pritom se iznos dobija deset meseci, ali ne obavezno mesečno, jer isplate znaju da kasne i o njihovom datumu studenti obično saznaju iz novina.

Za ovaj kredit, koji obezbeđuje Ministarstvo prosvete, mogu konkurisati svi studenti osnovnih studija sa prebivalištem u Srbiji, ali samo na državnim fakultetima, kao da se pare na ime poreza kojim se on finansira skupljaju samo od državnih službenika, komunalnih preduzeća ili na robu iz državnih fabrika.

Ko će kredit dobiti zavisi manjim delom od upeha u IV godini srednje škole, za brucoše, ili sa prethodne godine redovnog studiranja (i urednog, bez gubljenja više od godine). Presudnu ulogu, bar za brucoše, ima socijalni status kandidata za kredit.

Kad se u Srbiji pomene socijalno, to obično znači siromašno, i to je ovde upravo slučaj. Jer izgleda kao da bi, figurativno rečeno, trebalo da budete gladni, da biste dobili studentski kredit.

Naime, da bi imali realne šanse za dobijanje novca od države morate imati maksimalan broj bodova u kategoriji "prosek primanja po članu domaćinstva", što znači da po se članu ne sme imati više od 40 odsto (statistički) prosečne plate u Srbiji za prethodnu godinu. To je za 2010. godinu 13.700 dinara po članu domaćinstva mesečno.

Prosek primanja jeste najveća prepreka jer postavljen je preoštro za plate koje se primaju kod nas, kaže Vuk Marušić, student šeste godine medicine na Beogradskom univerzitetu i korisnik kredita već dve godine.

"Ja nisam imao tu muku, dao sam prosek koji smo imali u porodici ali imao sam i bodove na ocene i studentsko zalaganje. To je stvarno problem, a pare nisu velike. Tek za džeparac za provod, eventualno knjige, o školarini ni pomisli", kaže Vuk.

Pritom izgleda da ni sa socijalom ne sme da se preteruje. Čak i u slučaju da imate zahtevani minimum primanja, a u kuću su vam stasala dva buduća akademca, moraćete da se odlučite kome ćete da uzmete kredit jer vam država neće dati pare za oba.

Kredit se, u teoriji, mora vratiti u roku od dve godine, osim ako je prosek ocena na kraju studija veći od 8,50. U praksi je učestalo da se za nevraćanje kredita ne jure ni studenti koji su ga dobili, a ni žiranti.

"Na drugoj godini studija sam uzela kredit s namerom da ga otplatim. Studije sam odavno završila, došle su druge obaveze ali nikako da se nađu pare za vraćanje kredita. Sada to stoji kako je počelo, sa jednom otplaćenom ratom i jednom, davno dobijenom, opomenom iz banke. Ćute oni, ćutim ja", kaže za MONDO Nadežda Ć, danas državni službenik.

Jedina svetla tačka srpskog studentskog kredita je što je kredit praktično beskamatan, pa i oni koji reše da ga uzmu i vrate neće imati taj trošak.

KAKO BANKE TO ZAMIŠLJAJU

Nepostojanjem državnog fonda iz koga bi se finansirali pravi krediti za studiranje, u Srbiji su budući akademski građani osuđeni na komercijalne banke. Iako gotovo u svim ovdašnjim bankama nude kredite za školovanje, ne treba se unapred mnogo radovati.

Ne radi se tu o posebnim, povoljnim pozajmicama prilagođenim onima koji će pare za početak vraćanja kredita najranije dobiti tek za četiri, pet ili šest godina, već o manje više standardnom potrošačkom srednjeročnom kreditu sa kamatnim stopama kao za svaku drugu robu.

U Evropi kojoj stremimo je bitno drugačije, a bolja situacija je i u obližnjoj Hrvatskoj, uskoro članu EU.

Kamatne stope ovakvih kredita su u Srbiji na nivou 10 do 18 odsto (krediti u evrima), a u Hrvatskoj 7do 8,5 odsto. Tu se crno poređenje za Srbiju, nažalost, ne završava. Rok otplate kredita u Beogradu je do pet godina, u Zagrebu do deset, ali sa ogromnom razlikom u tempu otplate.

U Srbiji je za bankare grejs period (plaća se kamata) do dve godine tako da bi student kredit trebalo da vraća već na trećoj godini, pa "samofinansiranje" studenta ne dolazi u obzir već je sve svaljeno na pleća roditelja. U Hrvatskoj grejs period je godinu dana, ali nakon završetka studiranja, a posle toga se kredit vraća obično onoliko godina koliko se i (redovno) studiralo.

Znači u idealnom slučaju zaposlenja neposredno po završetku studija novopećeni diplomac može da sam plaća svoje školovanje.

E OVO SU PRAVI STUDENTSKI KREDITI

No, banke na stranu, da bi se videlo kako se u uređenom svetu dolazi do visokog obrazovanja ne treba ići čak do SAD, gde su u školskoj 2009-10 godini studenti imali 106 milijardi dolara kredita, može se videti gotovo svuda po Evropi.

Možda je najslikovitiji primer Velika Britanija, zemlja čije se visoko obrazovanje može pohvaliti sa nekoliko globalno najprestižniji univerziteta.

U tom reprezentu "nemilosrdnog kapitalističkog sveta" postoji državni fond iz kog se daju pravi studentski krediti, znači za školarine.

Kredit se vraća tek posle okončanja studiranja i to od plate zaposlenog diplomca. Pritom surovi kapitalisti smatraju da nije fer da se kredit vraća po svaku cenu pa tako svršeni akademac ne plaća rate ako mu u toj fiskalnoj godini godišnja bruto plata ne pređe 21.000 funti (oko 24.000 evra). Prosečna plata u Britaniji prošle godine bila je nešto manje od 26.000 funti .

Posle trideset godina od završetka studiranja akademskom građaninu se ostatak duga briše.

Za one koji su uspeli da unovče svoje znanje stečeno studiranjem i kreću sa vraćanjem kredita kamatna stopa je trenutno tri odsto.

Ona, doduše, nije fiksna ali to u britanskom slučaju ne znači da može da se menja kako se onome koji daje pare ćefne. Sistem će se promeniti od 2013. ali sada postoje dve jasne granice, od kojih se primenjuje ona povoljnija za studente - kamatna stopa može ići samo jedan procenat iznad najviše bazne kamate kliring banaka i centralne banke (sada dva odsto) ili, što je češće slučaj, koliko i indeks kretanja cena na malo.

I kada se promeni, sistem će biti u granicama prihvatljivog. Za one koji zarađuju više od 21.000 funti, plaćaju maksimalno "inflacija plus tri procentna poena" i to na na taj "višak". To trenutno znači, kome je plata oko 2.000 evra (bruto) mesečno platiće nešto više od 100 evra - godišnje, a kome je 3.500 evra mesečno platiće 1.500 evra godišnje.

Ono što je "studentski kredit" u Srbiji, kao socijalna kategorija, u Velikoj Britaniji se zove grant (poklon). Ako vam je porodični prihod manji od 25.000 funti (28.500 evra) godišnje dobićete grant vredan 4.000 evra "za troškove života", koji ne treba da vratite (osim ako ne napustite studije ranije). Ako su prihodi porodice veći, dobija se srazmerno manji grant.

Sa približavanjem Evropskoj uniji i neminovnom komercijalizacijom obrazovanja kao i svuda u razvijenom svetu, i u Srbiji će se pojaviti povoljniji bankarski a pravi studentski krediti.

Još kada država prepozna da joj napredak zavisi od znanja budućih naraštaja, pare od sadašnjih dotacija propalim društvenim-državnim preduzećima sliće se u nekakav fond za studente i imaćemo šanse da budemo "Britanija u malom", ili pravi "Balkanski tigar", kako hoćete.

(Georgi Mitev Šantek - MONDO)