Komete kao izvor vode za žednu Zemlju

Mysty · **~abhor~**

Astronomi su otkrili prvu kometu sa vodom nalik okeanskoj, čime je potkrepljena teorija da su nebeska tela bila značajan izvor vode za žednu, tek nastalu Zemlju.
Zbog visokih temperatura koje su vladale na našoj planeti odmah nakon njenog formiranja, voda je morala brzo da ispari. Naučnici veruju da su se okeani na Zemlji pojavili tek oko osam miliona godina kasnije. Postavlja se logično pitanje odakle je onda voda, koja je ključna za život na Zemlji, dospela.
Prethodne analize zaleđene vode sa udaljenih kometa upućivao je na zaključak da ova tela nisu mogla da donesu više od 10 odsto vode koja čini današnje okeane na Zemlji, jer se hemijski "otisci" ne poklapaju.

Studija koju je Pol Hartog sa Instituta Maks Plank za istraživanje sunčevog sistema sa kolegama objavio u časopisu "Nejčer" ("Nature") pokazuje da kometa po nazivu 103P/Hartli 2 ima isti hemijski sastav kao i voda u okeanima.

Zahvaljujući ovom otkriću, moguće je zaključiti da su daleko veće količine vode dospele na Zemlju u sudaru sa kometama, nebeskim telima sačinjenim od stena i leda sa karakterističnim repom od gasa i prašine.

Koristeći podatke svemirske opservatorije Heršel, istraživači su otkrili da led na kometi Hartli 2 ima gotovo identičnu razmeru "D/H" kao i morska voda. D/H meri razmeru deuterijuma, tj. teškog vodonika, u odnosu na obični vodonik u vodi.

- Veoma smo se iznenadili kada smo videli da je razmera gotovo identična sa onom u okeanima - kazao je Hartog za agenciju Rojters.

- Sada, u principu, možemo da kažemo da je sva voda možda došla sa kometa - dodao je on.

Hartog veruje da je za razliku od drugih dosad proučavanih kometa, Hartli 2 započela svoj život u nekom drugom delu suncevog sistema.

Najverovatnije je nastala u Kuiperovom pojasu koji se od Sunca nalazi oko 30 do 50 puta dalje nego Zemlja, dok su druge komete došle iz Ortovog oblaka koji je 5.000 puta udaljeniji.

(24sata)