 ::  |
| Autor |
Poruka |
anchi22
•• 20:01 ••
 |
Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53463
|
|
 Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da depresija postaje jedan od najvećih izazova medicine i da će do 2020. postati drugi najveći uzročnik bolesti.
U Nemačkoj od depresije boluje četiri miliona ljudi, a istraživanja pokazuju da gotovo svaki sedmi oboleli od teške depresije izvrši samoubistvo.
Tomas Miler Rorih je četiri godine bolovao od teške depresije. "Izgledalo je kao grip, osećao sam se slabo i nisam imao apetit. Plašio sam se svega. Znao sam samo da ne mogu da odem na posao i izborim se sa svakodnevicom. Jednostavno, nisam mogao", priča on.
Premor? Depresija? Nisu mu padali na pamet. Posao mu je uvek, uprkos opterećenju, bio zadovoljstvo. Ne jednom je odlazio kod lekara. "Mislio sam da bolujem od neke teške bolesti - od leukemije, tumora na mozgu... Stalno sam išao na preglede. U međuvremenu, ni lekar me više nije shvatao ozbiljno."
Kod skoro deset odsto pacijenata koji posete lekara utvrdi se depresija. Često su to ljudi sa stresnim zanimanjima, pa se depresija pomeša sa premorom.
Profesor psihijatrije i psihoterapije na Univerzitetskoj klinici u Lajpcigu Ulrih Hegerl, kaže da je termin problematičan - prema pravilu, iza premora se krije depresija.
"Kao terapija predlaže se putovanje, više sna ili nešto tome slično. Ali to kod depresije ne pomaže. U depresiji više sna je često kontraproduktivno. Depresivnog čoveka treba odvratiti od puta, jer i depresija ide sa obolelim. Stanje se ne poboljšava, već upravo suprotno - pogoršava na odmoru", upozorava on.
Kada je Tomas Miler Rorih posetio drugog lekara i dobio dijagnozu - depresija, laknulo mu je, jer je konačno znao sa čim ima posla. A zbog dugog perioda nelečenja bolest je postajala sve teža.
"Svako jutro sam imao napade straha i panike. Uveče sam se osećao bolje i uskoro sam imao samo jedan cilj - da nekako utrošim vreme do večeri. Pre podne sam redovno imao napade panike. Prijatelji su provodili vreme sa mnom, jer nisam podnosio da ostanem sam", navodi on.
Obolelima je problem i to što spolja izgledaju potpuno zdravo, a zapravo nisu u stanju da obave ni najjednostavnije zadatke. Čak i jutarnje pranje zuba postaje težak napor, priča profesor Hegerl.
"Ima ljudi koji su u tako teškoj depresiji da je to hitan slučaj kao i zapaljenje slepog crijeva. Svi oni su pod rizikom da u nekom momentu izvrše samoubistvo. Postoji, naravno, i lakša depresija, kada čovek ne može definisati da li je bolestan ili samo reaguje na neki gubitak u životu", dodaje on.
Tuga i potiskivanje raspoloženja deo su života. Kod depresije je reč o nečemu drugom - to je bolest tela i duše.
Lakše i srednje teške depresije leče se psihoterapijom, samo u slučajevima teške bolesti pacijent mora da uzima antidepresive.
Terapeut kaže da ne želi da njegovi pacijenti uzimaju antidepresive, jer na taj način potiskuju probleme i oni se više ne mogu lečiti psihoterapijom.
(Srna)
|
|
|
| |
|
 |
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
