Čizma glavu čuva, a kišobran?

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Kišobran je za jedne samo praktična zaštita od kiše i snega, a za druge modni detalj koji mora da se slaže uz garderobu ili obuću.

Ne može se sa sigurnošću reći da li kišobran vodi poreklo iz Egipta, Kine ili Indije jer svaka od ovih zemalja ima svoju priču koja seže duboko u prošlost zbog čega bi trebalo da nosi titulu postojbine današnjeg kišobrana. Najstarije slike kišobrana nalaze se u drevnim kineskim knjigama i u egipatiskim grobnicama.

Tek reči "ombrello" na italijanskom, "umbrella" na engleskom, vode poreklo od latinske reči "umbra" što znači senka.

I u davna vremena kišobran nije bio samo zaštita od kiše. Označavao je status osobe koja ga nosi, simbolično je predstavljao vlast i bio je atribut božanstva. Međutim, u to vreme nije služio da bi se ljudi zaštitili od kiše već od sunca.

U Indiji se verovalo da kišobran predstavlja nebo, a Egipćani su verovali de će boginja plodnosti, Nut, prekriti celu zemlju svojim telom kao kišobranom i da će tako štititi ljude.

Kišobran je u Kini bio deo svečane odore vladara, a broj kišobrana koji se nosio u svečanim trenucima bio je direktno proporcionalan njegovom ugledu.

Ono što te kišobrane razlikuje od današnjih je što su imali više nivoa platna na jednoj dršci, pa je tako kišobran kineskog cara imao četiri, a sijamskog čak sedam ili devet nivoa.

Oko 500. godine pre nove ere, kišobrani su u Grčkoj korišćeni tokom procesija da bi se zaštitile statue božanstava i pretpostavlja se da se odatle običaj preneo u Rim gde su pape i kardinali nosili kišobrane kao simbol božanske moći.

Papa je, na primer, nosio kišobran prekriven trakama crvene i žute svile, a kardilani i episkopi ljubičastim ili zelenim trakama.

Tada, u antičkom Rimu, kišobran se prvi put pojavio i u rukama žena kao simbol statusa, a u 12. veku kišobrani su pravljeni od svile i bili su ukrašeni biserima.

Zabeleženo je da je papa Aleksandar treći zatražio dozvolu da se pojavljuje i u javnosti sa kišobranom kao simbolom moći i dostojanstva.

U 17. veku kišobran stiže do Engleske, a u 18. i do Francuske, gde su ih žene sve više nosile uglavnom kao suncobrane i on je bio modni detalj koji je trebalo da naglasi ženinu eleganciju.

U Engleskoj su prvobitno kišobran nosili samo sveštenici i vlasnici kafea, vremenom su počeli da ga nose i ostali muškarci, ali kada su sve više počele da ga nose žene, muškarci su ga odbacili kao previše feminiziran detalj u njihovim rukama.

Krajem 18. veka kišobran je imao mnoge nedostatke, bio je masivan i težak, pravljen od trske ili kitove kosti, od platna koje je bilo impregnirano uljem što je dovodilo do toga da propušta vodu, ali i takav je bio jeftiniji od taksija, odnosno, bilo je jeftinije kupiti kišobran nego platiti taksi kad počne da pada kiša.

Tvorcem današnjeg kišobrana smatra se Samjuel Foks koji je svoj proizvod patentirao pod imenom "Paragon".

U 20. veku kišobran počinje masovno da se koristi. Današnji kišobrani nisu privilegija vladajuće ili bogate klase, već praktična stvar koja štiti od kiše, ali je ostao modni detalj koji se prilagođava trendovima.

(Tanjug)