Pomerite časovnik u tri na dva!

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 30. oktobra, u 3 časa ujutru.

Tada kazaljke na časovnicima pomerite za jedan sat unazad, odnosno sa tri na dva sata ujutru.

Kazaljke će biti pomerene na osnovu Zakona o računanju vremena.

Letnje računanje vremena u Srbiji, prema tom zakonu, počinje u poslednjoj nedelji marta, završava se poslednje sedmice oktobra, a cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.

Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu, ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.

Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.

Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra.

Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.

Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu.

Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.

Međutim, Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od ostatka sveta, zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.

Pojedini astronomi su, međutim, protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Pored Islanda, ovog vikenda ni Rusi, prvi put posle 30 godina neće pomerati kazaljke časovnika unazad.

Rusija ostaje u "letnjem vremenu", po Zakonu o računanju vremena, koji je proletos donet na inicijativu predsednika Dmitrija Medvedeva.

"Nećemo prelaziti na zimsko vreme", rekao je tada ruski predsednik, uz napomenu da je prilagođavanje pomeranju kazaljki povezano sa stresom i obolevanjem ljudi.

Kazaljke časovnika su u Rusiji prvi put sezonski pomerane 1. jula 1917, u skladu sa dekretom Privremene vlade.

Rasprave o svrsishodnosti pomeranja kazaljki vode se od uvođenja te prakse 1981, a prema podacima poslednjih anketa 63 procenata Rusa odobrava ukidanje "zimskog vremena".

Sledeći primer Rusije, o ukidanju zimskog računanja vremena razmišljaju i Belorusija i Ukrajina, a na pozitivnu stranu takve odluke ukazuju i Danci.

Ruski eksperti ipak upozoravaju na neke negativne posledice ukidanja tradicionalnog pomeranja kazaljki, posebno za energetske kompanije.

Višetarifni strujomeri u Rusiji su, naime, programirani da automatski prelaze na zimsko odnosno letnje vreme.

Energetičari su preuzeli obavezu da besplatno ponovo programiraju takva brojila, kakvih je samo u Moskvi više od milion, ali u tom poslu nailaze na probleme.

I poslovni ljudi bi mogli da imaju probleme, budući da će vremenska razlika sa Evropom biti za jedan sat veća, što se ne sme zaboraviti u planiranju poslovnih sastanaka.

Sama Rusija ima devet vremenskjih zona, od tri sata više od univerzalnog standardnog vremena (UTC), ili Grinvičkog središnjeg vremena (GMT, prema observatoriji kraj Londona, u Velikoj Britaniji), do 12 sati posle UTC.

Pojedini analitičari strahuju da će se ukidanje "zimskog vremena" u Rusiji odraziti i na berzansku trgovinu.

Većina stručnjaka, međutim, pozitivno ocenjuje ukidanje zimskog računanja vremena.

Profesor katedre na Institutu za demografiju Aleksej Skopin smatra samo da je Rusija još ranije trebalo da ostane u "zimskom" vremenu, koje je bliže uobičajenom dnevnom biološkom ciklusu ljudi.

(Tanjug)