Srce polako izdaje Srbe

Mysty · **~abhor~**

U Srbiji populacija sve starija, a srčana slabost još izraženija. Kako pokazuje crna statistika, od 104.000 umrlih, njih 60.000 ubiju kardiovaskularne bolesti.
SRČANA slabost - insuficijencija - kad srce ne može da napumpa dovoljnu količinu krvi koja je potrebna organizmu, postaje sve veći problem u svetu, pogotovo u zemljama u razvoju, gde od ove bolesti pati oko dva odsto odraslih. Iako se u istraživanja ulažu milijarde evra, još nije napravljen lek koji bi radikalno promenio tok bolesti. Stručnjacima preostaje jedino da udruže znanja i iskustva, što je i glavni cilj Prvog samita evropskih nacionalnih udruženja za srčanu slabost, koji ih je proteklog vikenda okupio u Beogradu.
U Evropi 15 miliona ljudi ima srčanu slabost, a svake godine oboli ih još 3,6 miliona. Što populacija više stari, kao što je to slučaj u Srbiji, gde je 17,3 odsto stanovništva preguralo 65 godina, a od ukupno 104.000 umrlih za godinu dana njih čak 60.000 ubiju kardiovaskularne bolesti, srčana slabost sve je izraženiji medicinski i društveni problem. Jer, ona se javlja kod čak šest do 10 odsto starijih od 56 godina. Iako neki od bolesnika prežive više godina, progresija bolesti je odgovorna za ukupni mortalitet od 10 odsto godišnje!

POLOVINA ODE ZA ČETIRI GODINE
MEĐU stanovnicima mlađim od 70 godina dva do tri odsto ima srčanu slabost, a među starijima od 70 godina čak 10 do 20 odsto populacije. Srčana bolest u velikoj meri onesposobljava pacijente, a od trenutka kada obole polovina umire za četiri godine, dok u prvoj godini umire ili se ponovo vraća u bolnicu zbog lečenja u najtežim stadijumima čak 40 odsto bolesnika.

- Najčešći uzroci srčane insuficijencije su infarkt miokarda i druge forme ishemijske bolesti srca, povišen krvni pritisak, bolesti srčanih zalistaka i kardiomiopatija - kaže profesor dr Petar Seferović, direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije i predsednik Komiteta nacionalnog udruženja Evropske asocijacije za srčanu insuficijenciju. - Veliki problem je to što je dijagnostika ove bolesti složena, pa je pacijenti retko prepoznaju u ranim fazama bolesti.

Profesor Seferović ističe da se dijagnoza srčane insuficijencije često propusti zbog nedostatka opšteprihvaćene definicije i velikog izazova u postavljanju definitivne dijagnoze. Terapija se najčešće sastoji od mera za promenu načina života (kao što je smanjenje unosa soli u ishrani) i lekova, a ponekad i primene određenih uređaja, pa čak i hirurške intervencije.

Srčana insuficijencija dovodi do pojave mnogobrojnih tegoba:gušenja, malaksalosti, lupanja i preskakanja srca, oticanja nogu i smanjenja tolerancije napora. A držanje bolesti pod kontrolom u velikoj meri zavisi od discipline samog pacijenta.

Lečenje bolesti je dugotrajno i skupo. Najviše zbog troškova hospitalizacije, koja je povezana sa velikim rashodima; troškovi se u Velikoj Britaniji procenjuju na oko dva odsto ukupnog budžeta Nacionalne zdravstvene službe, dok u SAD iznose više od 35 milijardi dolara. Srčana insuficijencija je povezana sa značajnom redukcijom fizičkog i mentalnog zdravlja, što dovodi do značajnog pogoršanja kvaliteta života bolesnika.

(Novosti)

gkukolj · **-tončica-palončica-**

Oh...a ja ne popih "sedepiće", tj. tabletice! Odo' odma'!