Skuplja popravka nego kupovina novih cipela

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Prodavnice obuće u Beogradu preplavljene su kineskom robom, pa ne čudi što se cipele od 1.000 do 2.000 dinara brzo pohabaju. Obućari imaju pune ruke posla, ali su cene svojih usluga ipak povećali. Cene zavise i od dela grada u kojem se radnja nalazi.

Prepravke obuće skuplje su u centru grada nego u Zemunu, pa tako zamena flekica u Vlajkovićevoj ulici košta od 400 do 500 dinara, u Hilandarskoj se ova usluga naplaćuje 500, dok se na Muharu flekice menjaju po ceni od 350 dinara. Sugrađani na popravku donose kvalitetnu obuću, ali češće jeftinu, kinesku, koju se najčešće ne isplati popravljati.

"Ako je cena krpljenja približna sumi novca koju je mušterija izdvojila za kupovinu nove obuće, uvek ću reći da se takva popravka ne isplati i da je bolje da kupe nove", kaže za "Novosti" Slaviša Biševac, obućar u Hilandarskoj ulici.

"Dame su mi najčešće mušterije, jer žene imaju mnogo cipela, ali i više brinu o njima nego muškarci."

U njegovoj zanatskoj radnji zamena štikli košta 1.200 dinara, lepljenje šavova na patikama staje 200, muške i ženske pendžete su od 600 do 700, a za kalup, odnosno povećanje broja cipela treba izdvojiti od 300 do 400 dinara. Dok smo razgovarali sa ovim zanatlijom, u radnju je ušla devojka sa pomalo neobičnim zahtevom - tražila je smanjenje broja cipela.

"I to može da se popravi tako što se postavlja deblji uložak i podiže peta, ili se, ukoliko je cipela veća za ceo broj, postavlja debeli kožni umetak u zadnji deo obuće", objašnjava Biševac. "Ova popravka koštaće je oko 500 dinara."

Slične cene zatekli smo i u obućarskoj radnji Predraga Žeželja u Vlajkovićevoj ulici, koji pendžete i muške flekice takođe naplaćuje od 600 do 700 dinara, postavljanje gumenih đonova staje 1.400, a za ženske flekice treba izdvojiti od 400 do 500 dinara.

U Zemunu su ove cene nešto niže, pa za zamenu flekica i pendžeta treba dati 800 dinara, flekice su 350, zamena rajferšlusa staje od 400 do 500, nove štikle su 1.000, dok za kalup treba izdvojiti 300 dinara.

Obućari se žale da već dugo vremena nemaju praktikante koji će u njihovim radnjama peći šusterski zanat. Iako u Beogradu postoji Škola za dizajn kože, šegrta već godinama nema u prestoničkim zanatskim objektima.

"Danas deca hoće da do velikog novca dođu za kratko vreme. Imao sam nekoliko šegrta i svi su odustali jer je ovaj posao veoma naporan. U radnji se mora biti od ujutru do uveče da bi moglo da se zaradi. Današnjoj mladeži to nikako ne odgovara", objašnjava majstor Bora sa Muhara.

(MONDO)