Knjizevni pravci-Srpski romantizam

Charmed · Malo ~ mače ~

"Романтизам, толико пута рђаво дефинисан,
кад се све узме у обзир, није ништа друго него
слободоумље у књижевности."

Бранко Радичевић
"Млого хтео, млого започео,
час умрли њега је помео"

Бранко Радичевић - Биографија

Бранко Радичевић (1824-1853), потиче из чиновничке породице. Његов отац Тодор Радичевић био је ситни чиновник, али човјек од књиге: писао је и објављивао радове по часописима, али је значајнији његов пријевод Шилерове драме "Виљем Тел". Поред тога, посједовао је за оно вријеме врло богату библиотеку. Бранко је на крштењу добио календарско име Алексије, али га је касније промјенио и узео српско име Бранко. Школовао се на српском и њемачком језику, био је увијек одличан ђак. Отишао је у Беч на студије права, али га студије нису интересовале: активно се укључио у рад српске омладине у Бечу, проводио се, читао и интензивно писао пјесме.Када је оболио од туберкулозе, уписао је студије медицине уз стипендију српске владе, тачније кнеза Михајла. Болест је прекинула и ове студије. Желио је да студира сликарство јер је за то имао дара, али материјалне невоље и лоше здравствено стање омели су га да оствари свој сан да постане сликар.Породицу је пратила тада неизљечива болест-туберкулоза. Од ње су умрли Бранкова мајка, брат и сестра;

Бранко умире у двадесет деветој години живота. Сахрањен је у Бечу, а кости су му пренесене на Фрушку Гору и сахрањене на Стражилову изнад Сремских Карловаца, 1883. године. Ту је подигнут и скроман споменик са урезаним епитафом: "Млого хтео, млого започео, час умрли њега је помео".

Charmed · Malo ~ mače ~

Бранко Радичевић - "Кад млидијах умрети"

Лисје жути веће по дрвећу,
лисје жуто доле веће пада:
зеленога више ја никада
видет нећу!

Глава клону, лице потавнило,
боловање око ми попило,
рука ломна, тело измождено,
а клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.

Збогом, житку, мој прелепи санче!
Збогом, зоро, збогом, бели данче!
Збогом, свете, некадањи рају-
ја сад морам другом ићи крају!

О, да те тако ја не љубља' жарко,
још би гледо твоје сунце јарко,-
слушо грома, слушао олују,
чудио се твојему славују,
твојој реци и твоме извору,-
мог живота вир је на увиру!

О, песме моје, јадна сирочади,
децо мила моји' лета млади'!
'Тедо' дугу да са неба свучем,
дугом шарном да све вас обучем,
да накитим сјајнијем звездама,
да обасјам сунчаним лучама...

Дуга била, па се изгубила,
звезде сјале, па су и пресјале,
а сунашце оно огрејало,
и оно је са неба ми пало!

Све нестаде што вам дати справља'-
у траљама отац вас оставља.

Charmed · Malo ~ mače ~

Бранко Радичевић - "Ђачки растанак"

Ђачки ерастанак је најљепша и најпопуларнија пјесма Бранка Радичевића која има облик дуже пјесме, поеме, са скоро 550 стихова. То је пјесма о младости и ђаковању, о младалачким забавама и заносима, пуна радости и свјетлости, смијеха и усклика, граје и пјесме. То је пјесма о сјећању на славне и тужне дане прошлости, на јунаке и њихова дјела, родољубива пјесма снажног заноса и поноса. Ово је и пјесма о једном времену које је обиљежено омладинским покретом и омладинским идејама о коначном обрачуну са злом у свијетлој перспективи будућности. Поема је ревокација блиске прошлости, времена ђаковања у Карловцима. Тек што је 1843. године дошао у Беч на студије права, Радичевић је осјетио потребу да запјева о својој младости проведеној у Карловцима и опроштајној ноћи коју је провео са друштвом пред свој одлазак у Темишвар. У јануару 1844. године, настала је ова поема којом се одужио својој младости и друговима.

Ђачки растанак као и већина пјесама из прве пјесникове збирке, представља преокрет у лирском пјевању на српском језику. Класицистичка крутост и озбиљност овдје су замијењене ослобођеном формом; једноставним темама и мотовима који су животни и реалистички; најприроднијим људским осјећањима младалачке раздраганости и разиграности уз повремено сјетне и тужне тонове; чистим народним језиком са богатим наносима дијалекатских црта појединих српских крајева; разбокореним стилом који је дошао са извора народног лирског пјевања.

Широка композиција поеме проистекла је из тематског богатства. Преплитање мотива је врло сложено, живо и природно: природа, завичај, ђаковање, дружење, љубав, берба, пјесма и игра, национална прошлост. Смјењују се осјећања загрцнуте радости, одушевљења, анакреонских расположења, сјете, туге, снажног родољубља.

Charmed · Malo ~ mače ~

Ђура Јакшић

Ђура Јакшић - Биографија

Ђура Јакшић (1832-1878), рођен је у Српској Црњи, у свештеничкој породици. Пошто двапут бјежи из трговачке школе у коју га отац уписује, завршава три разреда гимназије а потом учи сликарство у Темишвару, Бечу, Пешти, Великом Бечкереку и Минхену. Није стекао шире опште или књижевно образовање јер је сав био усредсређен на сликарство као позив и рано је почео да слика по наруџби и тако обезбјеђује егзистенцију. Из Војводине прелази у Србију, учитељује по забитим селима. Немиран дух, пргав и нетрпељив, вјечити бунџија- Јакшић је свуда долазио у сукоб са појединцима, друштвом, властима. Стално је премјештан, отпуштан из службе, судски гоњен због свога књижевног рада или мишљења. Посљедњих година радио је као коректор Државне штампарије у Београду. Умро је од исцрпљености и туберкулозе у Београду 1878. године.

У лирској поезији је остварио тематско богатство и највећи умјетнички домет иако је објавио само једну књигу пјесама ("Песме", 1873). Ове су пјесме искрене и доживљене, одликује их сликовитост и музикалност, снажна осјећања и богат израз. поетски занос и егзалтирани тон. Широка је лепеза његових поетских мотива: љубавне пјесме ("Љубав", "Кога да љубим", "На ноћишту"), елегије ("На Липару", "Поноћ"), родољубиве ("Падајте браћо", "Отаџбина"), описне ("Кроз поноћ", "Вече"), социјалне ("Ратар", "Шваља"), полемичке ("Ћутите, ћутите, Јевропи"), сатиричне ("Отац и син"), винске ("Мила").

Charmed · Malo ~ mače ~

Ђура Јакшић - "Орао"

Близо до неба гора је чарна,
Не треба орлу тек један лет,
Само да пусти крила немарна -
Презро је давно презрени свет.

По тамној магли тешког вихора
Неће на земљу ни небо, хол!
Небо му с' чини да пасти мора,
А пуста земља сам један бол.

Тихо се вије, облаке гони,
Презирућ гледа у сунчан зрак...
Стреловит после на земљу рони
И крвљу капље земаљски мрак.

(1858)

Charmed · Malo ~ mače ~

Ђура Јакшић - "На липару"
Пјесма "На Липару" настала је 1867. године у Сабанти код Јагодине гдје је Јакшић радио као учитењ пошто је по казни премештен из крагујевачке гимназије. Пјесма је највјероватније добила име по липама којих је било много око школе. Обично се наслов "На Липару" узима као заједнички наслов за двије пјесме - за пјесму "Поноћ" и за пјесму "Вече". Пјесма "Поноћ" објавњена је годину дана раније, 1866. године у листу "Вила". Из тога се закњучује да у стварању ових пјесама нема хронологије, али их повезује садржина: исповијест која је почела у пјесми "на Липару" дијалогом са птицама (славујима), наставља се у пјесми "Поноћ" монологом који је упућен сјенима мајке. Међу овим пјесмама постоји градацијски однос исказаних негативних осјећања и расположења: у пјесми "На Липару" благо је назначена резигнација лирског субјекта и разочарење свијетом и животом; у пјесми "Поноћ" разочарење је достигло врхунац, лирски субјект је захваћен мрачним песимизмом, осјећањем немоћи и очајања.

Пјесник се опредијелио за дијалошку форму јер она омогућава непосредно исказивање два различита субјекта из два различита свијета. Форма двопјева не само да предочава два виђења живота, двије душе, два тона говорења, него твори двије потпуно различите лирске форме.Пјесма лирског субјекта има облик елегичне пјесме из које зраче сјета и резигнација, туга и бол; њен ритам је спор, смјењују се дванаестерац и једанаестерац. Пјесма птица је дитирамб полетног ритма, лепршавог говора, лакога стиха, једноставне риме, свијетлих слика, чистих и искрених осјећања љубави и њежности; доминира стих од четири слога уз неколико стихова од три и пет слогова. Дијалошком формом су предочена два контрастна свијета и притом је свјетлост дитирампских сегмената нагласила тамне тонове елегичних стихова.

Charmed · Malo ~ mače ~

Јован Јовановић Змај

Јован Јовановић Змај - Биографија
Јован Јовановић Змај (1833-1904), спада у ред најплоднијих пјесника српског романтизма: много је писао, покретао је и уређивао многе књижевне часописе, учествовао је у свим видовима и манифестацијама јавног живота - био је у правом смислу народни пјесник. Завршио је медицину и до краја живота радио два посла: био је љекар и пјесник, Писао је лако, писао је много, различитим поводима и подстицајима, реаговао је не само на трeнутке интимног него и јавног живота - има код њега изврсних пјесама, али има и слабих, писаних пргодним приликама. Био је веома цијењен и вољен као пјесник, али је био и оспораван. Ипак је оставио поезију која има трајне и неоспорне вриједности: "Ђулиће", "Ђулиће увеоке" и пјесме за дјецу. То је оно што нико није оспоравао и што ће остати као трајна вриједност у српској књижевности.

Змај је био врстан преводилац са мађарског, руског, њемачког, француског, латинског, пољског и чешког језика - из дванаест страних књижевности, преко стотину пјесника: Гете, Пушкин, Петефи, Хајне, Љермонтов, Иго и многи други. Зmај је покретао и уређивао многе књижевне часописе, а најзначајнија објављена дјела су: "Ђулићи", "Ђулићи увеоци", "Певанија", "Снохватице", "Чика Јова српској деци", "Девесиље", "Чика Јова српској омладини".

Живот је према овом пјеснику био веома окрутан. Оженио се Ружом Личанин којој ће посвјетити читав циклус пјесама под насловом "Ђулићи" (ђул = ружа). Ове пјесме опијевају дане породичнесреће и љубави, љепоту живљења и радост живота. Срећа је краткотрајна: умирала су дјеца, жена се разбољела, болест је била неизљечива. Сада су настали дани бола и туге, настајали су елегични стихови који прате породичне несреће, болести и умирања, бол и патњу - изгубио је жену и петоро дјеце. Остала му је само поезија којој је и посветио живот.

Charmed · Malo ~ mače ~

Јован Јовановић Змај - "Ђулићи"

Ђулићи су интимна лирика о љубавној срећи. Настала је спонтано и лако, из сопственог доживљаја искрене љубави. Женидба са Ружом Личанин, љубав, породица, дјеца, срећа - то су били подстицаји за овај лирски циклус који садржи 73 пјесме. Назив указује на актуелност источњачке поезије у пјесниковом времену, коју је и сам преводио. Понекад се каже да је овај циклус хроника пјесникове љубави: искључива тема ових пјесама је љубав, али су пјесме настајале спонтано, баш онако како пјесник објашњава у 71. ђулићу: "Срце ми је лисно дрво, / а песме га цветом ресе; / један поглед, један осмех / увек који цветак стресе".

Певање у Ђулићима је одмерено, уздржано, чедно и пристојно - нема чулних експлозија, нема сензуалности, љубавних екстаза. О љубави се пјева смерно и кротко; осјећања су смирена и племенита, све у духу патријархалне скромности; баш зато из њега зрачи љупкост и умиљатост. Уз све то, исказана љубав према жени је снажна, искрена и доживљена - то је идеална љубав у идиличној атмосфери. Језик је једноставан, без кићења и без јаких ријечи или патоса.

Charmed · Malo ~ mače ~

Јован Јовановић Змај - Родољубива поезија

Родољубива поезија Змајева представља одговор на стварне проблеме и савремена питања, на актуелне идеје, слободе, правде, просвете, књиге, Српства. Она је одмјерена и рационална, трезвена али снажна; нема у њој национализма али има велике љубави према земљи, народу, Српству. Родољубље је присутно у Ђулићима и Ђулићима увеоцима, у мисаоним пјесмама и пјесмама за дјецу. У најбоље родољубиве пјесме убрајају се: Вила, Три хајдука, Дед и унук, Дижимо школе, Ја бих био, Светли гробови. За схватање суштине Змајевог родољубља карактеристичне су Вила и Ја бих био. Вила види српску неслободу као невеселу, мрачну ноћ у којој "једна лепота девојка" јадикује што је остала сама јер "што би мушко, то ми изгинуло, / што би женско, то ми пресвиснуло". Бог је једини чуо ово јадиковање и

Тако траје неколико дана,
Од туге је косу распустила,
Од жалости лицем побледела,
Сузе су јој рухо обелеле,
Од тежње јој поникоше крила -
Те се ствари у горици вила.

Ово је објашњење настанка виле, али то није тема пјесме. Слика настанка виле јесте објашњење како се јавила снага која је покренула Србе на борбу против петовјековног ропства:

Ево скоро пет стотин` година
Откако се сузи и крвави,
Гора нам је рађала јунаке,
Невоља им груди челичила,
А вила им ђорде наоштрила,
Па се славно бише и бранише.

Она је пјевала "српски и јуначки", слијепцу удесила гусле које веселе душу, мртвима славу подижу, живе храбре. Поента је у посљедњем стиху: "Благо оном ко се чему нада".

Пјесма Ја бих био настала је под утицајем устанка 1875. године. Пјесников идеал је да буде пјесник мира јер то прија његовој души, мрска му је војна труба, грози се туђих суза. Стих "Ја бих био песник мира" понавља се пет пута и сваки пут се објашњавају разлози зашто и како - то је срећа, братство, човештво - срећа не само појединца него свих.

Charmed · Malo ~ mače ~

Јован Јовановић Змај - Поезија за дјецу

Урођена љубав према дјеци, а посебно смрт његове дјеце, снажно су подстакли Змаја да пише за дјецу. То је радио свих педесет година свога пјевања и ово је најобимнија област стварања. Пјесме за дјецу имале су прије свега васпитну функцију, али је из ње проистекла и родољубива функција: задатак ових пјесама је да дијете уведе у проблеме свијета и живота на једноставан и приступачан начин, кроз згодне ситуације, добро одабраним "јунацима", ведрим тоном, топлом љубављу. Предмет пјевања је комплетан свијет дјетињства, све животне ситуације, све манифестације свакодневног дјечјег живота. Изванредно познавање психологије дјетета омогућило је пјеснику да реалистики и објективно, без идеализације, предочи свијет дјетета и дјетињства. Пјева о доброј дјеци, али и о немарној, немирној и нерадној дјеци, али је то пјевање спонтано, ненаметљиво, њежно. Тако је створио ликове Лењог Гаше, Малог Јове, Материне Мазе, ... Дјечји свијет сагледан је шире, предочен је однос дјеце и животиња, дјеце и природе.

Пјесме за дјецу имају најтрајнију вриједност не по умјетничкој, него по етичкој вриједности. Тиме је Змај постао родоначелник пјесништва за дјецу у српској поезији и најзначајнији представник ове лирске врсте. Овој области Змајевог пјевања одао је признање чак и Љубомир Недић, који је иначе имао негативно мишљење о Змају као пјеснику.

Charmed · Malo ~ mače ~

Лаза Костић

Лаза Костић - Биографија

Лаза Костић (1841-1910), најзанимљивија и најистакнутија пјесничка личност друге половине 19. вијека у Србији. По времену у коме је живио и стварао. Костић је романтичар, али је многим својим остварењима постао претеча модерног пјевања 20. вијека. Рођен у богатој грађанској породици, материјално обезбјеђен, могао је да се посвети читању и учењу, тако да је за своје вријеме био један од најобразованијих српских писаца, полиглота и ерудита. Као доктор права, службовао је у Новом Саду и био блиски сарадник Светозара Милетића и политички веома активан у покрету Омладине српске.Због своје политичке дјелатности прогањан је и хапшен од аустријских власти. Неколико година живи у Србији као гимнауијски професор, а потом одлази у Црну Гору на позив кнеза Николе, гдје остаје седам година.

Знао је више језика: грчки, латински, енглески, енглески, њемачки, француски, руски, мађарски. У оригиналу је читао античке писце, као и најистакнутије писце европских књижевности и филозофије. Зато га је одликовала широка књижевна култура, велика ерудиција, дијалектички ум. Био је први који је почео систематски да популарише Шекспирова дјела код Срба: преводио га је и коментарисао пуних педесет година пишући приказе и реферате о његовим драмама "Ромео и Јулија", "Цар Лир", "Хамлет", "Ричард III".

Лаза Костић, као пјесник, филозоф и естетичар, развио је и теоријски образложио своју оригиналну поетику. Основни поетички принцип је укрштај као јединство супротности:укрштање тема, мотива, форми, пјесничких слика, ритмова, звукова.

Суштина принципа:

*

Симетрија је равнотежа супротности.
*

Хармонија је сливање различитости у јединствену цјелину
*

Симетрија + хармонија = љепота.
*

Пјесма је укрштај супротности.

Костић је за живота објавио сљедећа дјела: "Песме I, II", "Песме"; драме "Максим Црнојевић", "Пера Сегединац", Гордана"; "Основи лепоте у свету с особитим обзиром на српске народне песме", "Основно начело: Критички увод у општу филозофију"; "О Јовану Јовановићу Змају".

Charmed · Malo ~ mače ~

Лаза Костић - "Међу јавом и мед сном"
Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом?
неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце лудо,
шта ти мислиш с плетивом?
ко плетиља она стара,
дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и мед сном.

Срце моје, срце кивно,
убио те живи гром!
што се не даш мени живу
разабрати у плетиву
међу јавом и мед сном.

МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ

Пјесма настаје у додиру сна и јаве, "међу јавом и мед сном", у инспиративном тренутку који може да има различите подстицаје материјалног или духовног поријекла; она се обликујеу језику али тај језик пјеснички, у пјесничкој употреби. Пјеснички језик је саображен пјесниковим мислима и осјећајима, он је помјерен од уобичајеног и свакодневног, ријечи добијају смислове и значења зависно од мјеста у реченици, од лексичких спрегова, контекста. Поетско казивање је сликовито фигуративно, симболично, алегоријско - да би се схватило, ваља открити дубинско значење ријечи, слика и цијелог књижевног дјела. Поетско казивање је некада као "пјена" - тек да проникнемо у смисао, он спласне, изгуби се. Оно нема јасне и препознатљиве обрисе него је лелујаво, прозрачно, блиједо. Пјесма "Међу јавом и мед сном" Лазе Костића једна је од таквих пјесама које дјелују загонетно и неухватљиво.

У овој пјесми СРЦЕ је метафора за стваралачки субјект (пјесника), односно за стваралачко ЈА лирског субјекта, а ПЛЕТИВО је метафора за пјесму као продукт стваралачког процеса. У пјесми се налазе још неки мотиви сакривени испод дословног значења пјесничких слика. Три су мотива проистекла из два наведена основна мотива - то су мотив пјесничког стварања (стваралачког процеса који се одвија у простору "међу јавом и мед сном") и мотив разумјевања пјесме. Асоцијативним импулсима овдје оживљавају и преплићу се један фолклорни мотив (плетиља) и један антички мотив (Пенелопа, Одисејева жена). Ови допунски мотиви имају само илустративно - поредбени карактер.