Ispod linije siromaštva u Srbiji živi čak 140.000 dece

Mysty · **~abhor~**

U Srbiji oko 140.000 dece živi ispod linije siromaštva, a u najlošijem položaju su deca do 13 godina i ona sa smetnjama u razvoju, rekla je danas Tanjugu pomoćnica ministra rada i socijalne politike Suzana Paunović.
- Prema poslednjim statističkim podacima, u Srbiji oko 140.000 dece živi ispod apsolutne linije siromaštva. U 2010. godini svako osmo dete živelo je ispod linije siromastava - rekla je Paunović povodom 20. novembra Svetskog dana deteta.
Najugroženija deca do 13 godina
Prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo, najugroženija deca su starosti do 13 godina, jer svako sedmo dete iz te grupacije živi ispod linije siromaštva.

Ukazujući da su u lošem položaju i deca sa smetnjama u razvoju, Paunović je dodala da je neophodan dodatni i intezivniji rad sa tom ciljnom grupom.
Ona je istakla da je ove godine, kada je u pitanju zaštita prava dece, najviše aktivnosti usmereno na uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u društvene tokove.
U najtežem su položaju siromašna deca
Zamenica Zaštitnika građana smatra da su u najtežem položaju siromašna deca, među kojom je najviše pripadnika romske zajednice.

- Teško se izlazi iz začaranog kruga bede - siromašni su zato što nemaju posao, posao nemaju jer su neobrazovani, ne obrazuju se jer su siromašni. Još dugo će to biti tako, iako se ostvaruje proces uključivanja romske dece u predškolsko vaspitanje, što je nužan način da se škola rano ne odbaci već da im se približi - rekla je Tamara Lukšić Orlandić.
- To je deo aktivnosti kome posebno pažnju posvećje i Ministarstvo rada i socijalne politike kroz različite vrste usluga, ali i kroz proces deinstitualizacije domova za smeštaj dece sa smetnjama - rekla je Paunović.

Ona je istakla da je novi Zakon o socijalnoj zaštiti u značajnoj meri unapredio položaj porodica u kojima žive siromašna deca, ali je upozorila i da oko 60.000 dece dobija socijalnu pomoći.

Prema njenim rečima, oko 400.000 dece prima dečji, a 61.000 njih prima roditeljski dodatak.

Da je u Srbiji napravljen pomak u ostvarivanju i zaštiti dečjih prava složile su se ranije u izjavama Tanjugu pomoćnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Kosana Beker i zamenica zaštitnika građana za prava deteta Tamara Lukšić Orlandić.

Beker je ukazala da je u Srbiji, donošenjem dobrih zakona, dobijen "alat koji se može koristiti kako bi se napravio pomak u zaštiti dečjih prava".

Ona je upozorila da deca sama po sebi mogu da budu marginalizovana i da se prava deteta krše svakodnevno.

- Deca mogu da budu marginalizovana samo zato što su deca, a njihova pozicija u društvu može da bude još lošija ukoliko imaju smetnje u razvoju, invaliditet, siromašna su ili su pripadnici romske zajednice - rekla je Beker.

Lukšić Orlandić je istakla da je vidljivost dece sa nekom vrstom invaliditeta ili smetnjama u razvoju sve veća.

"Ima, nesumnjivo, napretka u svim oblastima, započeta je inkluzija u obrazovanju, kao i proces izmeštanja dece iz velikih institucija u male domske zajednice", rekla je Lukšić Orlandić.

Lukšić Orlandić smatra da se najčešći oblik kršenja prava vidi kada se dete ne pita za mišljenje ili se njegovom mišljenju ne pridaje odgovarajući značaj.

- Dete je ličnost, ima svoje dostojanstvo i tako se prema njemu treba ophoditi - rekla je Lukšić Orlandić, naglašavajući da decu treba slušati.
Svetski dan deteta obeležava se na godišnjicu potpisivanja Konvencije UN o pravima deteta.

Konvencija o pravima deteta potpisana je 1989. godine, a posle toga doneto je više deklaracija koje se bave konkretnim pravima.

(24sata)