Gradovi za bogate na površini mora

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Bogati ljudi, umorni od državnih stega, nameravaju da se otisnu na mora i okeane i tamo izgrade stambene blokove slične naftnim platformama.Tehnički i pravni problem veliki.

Istorija je do našeg vremena znala za izgnanike iz država koji beže bilo zbog političkog progona, ratova, ili zbog siromaštva, i po pravilu u druge zemlje, ali nove, (post)moderne izbeglice iz svog okruženja otisnuće se - na more.

I tu su oni slični nekadašnjim putnicima za Novi svet, koji bi hrabro zaplovili preko okeana, u nepoznato - jedino, za razliku od te svoje “prethodnice”, velika voda je njihova konačna destinacija.

Gradovi-države na okeanima, izvan domašaja “zemaljskih” zakona i birokratije, u međunarodnim vodama - snoviđenje su bogatih ljudi sadašnjice, željnih slobode, a umornih od stega što im stvaraju nacionalne granice i propisi. Neki od njih - pominje se osnivač servisa za plaćanje preko interneta “PejPal” Piter Til već su oformili TSI, u slobodnom prevodu Institut za plutajuće gradove, a on sponzoriše studije o mogućnosti gradnje takvih naseobina i analizira pravna i finansijska pitanja koja iz svega proističu, pišu “Novosti.”

Već postoje razni crteži tih gradova , kao iz neke moderne “1001 noći”, ali noseća konstrukcija stvara veće probleme projektantima nego arhitektura.

Pominju se tri moguća rešenja: građevina koja bi u osnovi bila brod, plutajuća barža, ili nešto nalik na postojeće naftne platforme. Svemu se nađe poneka mana, ali se poslednja mogućnost čini najrealnijom, mada će biti neophodno da se ostvari mnogo bolji komfor od onog u kojem uživaju radnici na bušotinama.

Pravne začkoljice, međutim, još ozbiljnije dovode u pitanje mogućnost stvaranja samoupravnih mini-država na vodi. Do 12 nautičkih milja (22 kilometra) od obale, prostiru se nacionalne teritorijalne vode - države,
međutim, imaju pravo da prošire svoju krivičnu nadležnost do 24 nautičke milje, ali i da regulišu pojedine ekonomske aktivnosti u radijusu od čak 200 milja, piše londonski “Ekonomist”. Kao i bilo koji drugi ploveći objekat, i država-platforma morala bi da o jarbol okači zastavu neke “prave” države. I izbegavanje poreza izgleda kao fikcija: SAD već obavezuju svoje državljane da državi plaćaju dažbine na zaradu, gde god na svetu da stanuju - nema razloga da i druge zemlje ne pođu njihovim stopama.

A i zašto bi toliki ljudi, posebno bogati, pohrlili na otvoreno more, surovo, a uz to i poprilično dosadno?! “Osim ako bi platforme bile veličine Menhetna, njihovi stanari bi morali da zaborave kulturni život, parkove i bogati izbor šopinga i restorana što im nude veliki gradovi. Nejrealističniji projekti do sada bi stanovnike smestili u kabine malo veće od tipičnog milionerskog kupatila”, konstatuje “Ekonomist”, a prenose "Novosti."

S obzirom na velike troškove i rizike, možda idealni graditelji ovakvih gradova budućnosti, kako piše londonski list, ne bi bile male grupe inovatora, već gigantske kompanije, poput “Micubišija”, indijske “Tate”, ili južnokorejskog “Samsunga”, a “najodrživiji politički model za njih možda ne bi bila liberalna demokratija, već prosvećena korporativna diktatura”.

(MONDO)