Vozači prvi nude mito policajcima, najčešće od 1.000 do

Mysty · **~abhor~**

Istraživanjem o korupciji u saobraćaju utvrđeno je da su vozači u većini slučajeva inicijatori davanja mita, dok je procenat onih koji su prijavili slučaj korupcije zanemarljiv, saopštio je sajt “Polovni automobili”.
Vozači su u većini slučajeva inicijatori davanja mita da bi izbegli plaćanje pune kazne, upisivanje kaznenih bodova ili gubitak vozačke dozvole, navedeno je u saopštenju.

Suzbijanje korupcije najviše ometa uobičajena praksa da se problemi rešavaju mimo zakona i mali broj građana oseća grižu savesti zbog davanja mita, a korupcija je jedan od najozbiljnijih problema i prilično je izražena u oblasti saobraćaja.

Sajt www.polovniautomobili.com uradio je sredinom novembra istraživanje, u kojem je za sedam dana učestvovalo 11.817 osoba. Najčešće se daje mito od 1.000 do 3.000 dinara.

Nešto manje od osam odsto svih učesnika ankete izjavilo je da je u proteklih godinu dana platilo mito saobraćajnom policajcu, umesto da plate kaznu za prekršaj koji su počinili.

U situacijama u kojima su to učinili najčešće su sami direktno ili indirektno inicirali plaćanje mita (blizu 60 odsto od onih koji su platili mito), a u oko 35 odsto slučajeva sami policajci su zatražili mito.

Najviše anketiranih, oko 45 odsto je dalo mito 1.000 dinara, a isto toliko procenata i iznos od 1.000 do 3.000 dinara. Od 3.000 do 5.000 dalo je oko 5,5 odsto, a najmanje je onih koji su dali više od 5.000 ili 10.000 dinara - oko 1,5 odsto.

Na pitanje da li su nekada prijavili saobraćajnog policajca kome su platili mito, oko 98 odsto anketiranih odgovorilo je da nije to učinilo, 73 odsto ne želi time da se bave, 24 odsto nije prijavilo policajca, jer ne znaju kome bi trebalo da ih prijave, a samo dva odsto jeste prijavilo.

Nakon plaćanja mita oko 54 odsto ispitanih osetilo je olakšanje, jer nisu bili kažnjeni, oko 26 odsto je sasvim ravnodušno, nemoćno se osetilo oko 18 odsto, dok je samo dva odsto grizla savest, jer su davanjem mita prekršili zakon.

Prema mišljenju ispitanika, suzbijanje korupcije u saobraćaju najviše ometaju uobičajena praksa da se problemi rešavaju mimo zakona, neadekvatna unutrašnja kontrola, pasivnost građana koji ne prijavljuju ovakve slučajeve, loš rad sudskih organa, nedostatak političke volje i blage kazne za učešće u korupciji.

Glavni uzroci korupcije su neodgovarajuća unutrašnja kontrola, male plate
zaposlenih službenika u policiji i sudstvu i visoke kazne za počinjene saobraćajne prekršaje, a radi prevencije i suzbijanja korupcije treba povećati unutrašnju kontrolu, plate službenicima u saobraćajnoj policiji i sudstvu, edukovati građane, usvojiti strože kaznene mere.

Od anketiranih 56 odsto smatra da se saobraćajna pravila ne poštuju više od donošenja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, 32 odsto smatra da se poštuju, a 12 odsto ne zna.

Na pitanje da li su vozači skupljih automobila češće na meti saobraćajne policije i da li se od njih češće očekuje mito, 62 odsto učesnika istraživanja se nije sa tim složilo, dok 23 odsto smatra da je to slučaj, a 15 odsto ispitanika nije moglo da proceni.

(24sata)