 ::  |
| Autor |
Poruka |
anchi22
•• 20:01 ••
 |
Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53463
|
|
 Zahvaljujući osećanju ljubavi i odnosu ljubavi, mnogi naši postupci dobijaju dublji smisao. Ali,da li je i sama ljubav prema partneru isto što i smisao života? Mnogi veruju da jeste. Veruju da je upravo takva ljubav najviši ili najsnažniji stepen ljubavi.
Izjava: "Ti si smisao moga života", odnosno: "Ne mogu da zamislim život bez tebe", svakako da može da prija kao znak velike i snažne ljubavi, ali može i da plaši. S takvim izjavama osoba u stvari poručuje: "Ja sam zavisna od tebe tako da je moj život bez tebe nemoguć". Tako nastaje zavisnost od druge osobe, zavisnička ljubav.
Kada je osoba uverena da je smisao njenog života da je voli neko određen, ona je spremna da pređe preko bilo koje granice kako bi tu ljubav ostvarila ili sačuvala. Biti bez ljubavi takve osobe je za nju katastrofa - besmisleno bitisanje. Ukoliko je partner napusti ili umre, takva osoba neće biti samo tužna zbog gubitka osobe koju još uvek voli, već će osećati depresiju zbog besmisla daljeg življenja. A tada samoubistvo može postati privlačna ideja.
Ako osoba izjavi: "Moj život ima smisla samo dok me Onili Ona voli, a ako prestane da me voli,onda ću se ubiti", ona tvrdi da je Njegova ljubav uslov njenog postojanja. Reći da će neko živeti samo ako i sve dok je dati uslov ispunjen jeste isto što i reći da neko ne želi da živi ukoliko dati uslov nije ispunjen. Iz tog razloga psihoterapeuti u radu sa ljudima često zauzimaju čvrst stav da je veoma pogrešno da neko sam sebi uslovljava pravo na sopstveni život ispunjenjem nekakvog uslova. Pravo na život mora biti bezuslovna kategorija. Smisao života je sam život.
I roditelji često svojoj deci poručuju da su im ona smisao života. Sve to u želji da im pokažu i dokažu koliko ih vole. A onda kada ta deca odrastu i kada se polako pripremaju da se odvoje od svojih roditelja i započnu samostalni život, mogu osećati krivicu što svojim roditeljima oduzimaju 'smisao' njihovog života. Neki roditelji, u želji da spreče gubitak 'smisla' vlastitog života, na različite načine nesvesno zabranjuju deci da konačno odrastu i da se odvoje.
Uostalom, mit o ljubavi koja donosi sreću je toliko prožeo zapadnu civilizaciju da smo kolektivno pobrkali sredstvo i cilj. Umesto da ljubav bude jedno sredstvo, emocija koja nas povezuje dok zajednički putujemo kroz život, ona je postala cilj kojem se teži. Naš kolektivni fantazam ostvarenja velike i trajne ljubavi za nas je isto što i sreća kojoj nema kraja, konačno ispunjenje životnog smisla.
(MONDO)
|
|
|
| |
|
 |
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
