Kad gazda sekirom krene na podstanara

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Stanodavci su po novom Zakonu o prebivalištu i boravištu dužni da prijave svoje podstanare. "Zaboravljanje" te obaveze rigorozno kažnjava i jedne i druge iznosom od 30.000 do 150.000 dinara.

Bračni par sa troje dece predškolskog uzrasta preselio se sa Voždovca, gde je inače bio prijavljen, u Zemun, da bi deci škola bila bliža.

"Sa gazdom su se usmeno dogovorili da ih prijavi kada unapred plate kiriju za tri meseca. Nakon useljenja i isplate kirije gazda je počeo da ih izbegava, verovatno u strahu od plaćanja poreza, ukoliko ih prijavi", priča za MONDO advokat Mirko Mirković, zastupnik Udruženja podstanara "Velegrad".

Podstanarski bračni par, zatim, odlazi kod advokata koji ih posavetuje da "gazdi" do daljeg ne plaćaju zakup što je samo izazvalo njegov gnev.

"Nakon toga, dolazio je da preti ženi dok joj je muž bio na poslu. Svađe i pretnje kulminirale su fizičkim obračunom kada je stanodavac došao noseći sekiru. Razvalivši vrata stana u obračunu je posekao podstanara po ruci što je i priznao na sudu uz objašnjenje da ga je ovaj mnogo naljutio", navodi Mirković.

Brojni su slučajevi gde je upravo zbog prijave prebivališta dolazilo do sporova od kojih su mnogi i krivično procesuirani.

Izmene Zakona o prebivalištu i boravištu građana, koji je na snazi od 29. novembra prošle godine, uspešno su regulisale podređeni položaj podstanara u odnosu na "gazde".

"Suština izmene, što je i uspeh podstanara, je u tome da su oni sada stavljeni u ravnopravni položaj sa stanodavcem. Po prvi put kaznu plaća i stanodavac", objašnjava Mirković promene u zakonu koji je upravo zbog prvobitnog izostanka kazni za stanodavce izazvao burnu raspravu u parlamentu.

Novi zakon je zapretio rigoroznim kaznama od 30.000 do 150.000 dinara, pa bi stanodavci koji odbijaju da prijave podstanare, pod izgovorom da u tom slučaju moraju da plate porez na dohodak od 20 odsto, kao i stanari koji odbijaju da budu prijavljeni, trebalo da postanu stvar prošlosti.

"Podstanari nemaju ništa protiv toga da gazde plaćaju porez na njihovu kiriju, ukoliko ne dođe do povećanja kirije", navodi Mirković .

Podstanarka Vesna S. smatra da vlasnici stanova u početku neće povećavati cenu kirije.
"Međutim, ukoliko budu počele oštrije kontrole plašim se da će ih povećavati pod izgovorom da će biti u gubitku. A to će za nas podstanare, u ovim kriznim vremenima, biti veliki finansijski udarac", navodi ona.

Vesna se sa porodicom nedavno preselila na novu adresu i sa vlasnikom stana ima potpisan ugovor, ali nije promenila adresu u dokumentima, jer za to treba odvojiti vreme.

"U MUP-u su mi rekli da, prema zakonu, moram da registrujem promenu adrese u roku od osam dana, kao i da u suprotnom mogu biti kažnjena sa 10.000 do 50.000 dinara. Srećom imam biometrijsku ličnu kartu pa će sve ići brže", navodi ona.

Prema njenim rečima, podatak o promeni adrese stana biće jednostavno unet u čip važeće lične karte.
"Uz zahtev za prijavu prebivališta na novoj adresi stanovanja, između ostalog, treba priložiti i dokaz o uplati republičke administrativne takse u iznosu od 240,00 dinara", objašnjava Vesna.

Inače, osnovna svrha ove zakonske izmene i jeste da ljudi prijave svoju pravu adresu, a s obzirom na to da su stanodavci dužni da omoguće podstanarima prijavu i svu neophodnu dokumentaciju, trebalo bi da ceo proces bude jednostavniji.

Olakšavajuća okolnost je i ukinuta obaveza odjave sa prethodnog prebivališta, čime se dodatno ubrzava prijavljivanje prebivališta i pojednostavljuje vođenje evidencije.

Interesantno je i da policija može da "pasivizira" adresu prebivališta, odnosno boravišta, ukoliko se utvrdi da građanin ne stanuje na adresi na kojoj je prijavljen. To znači da policija može da vam uskrati dobijanje dokumenata - pasoša, lične karte…Isto je i u slučaju ukoliko je prilikom prijave dao neistinite podatke.

U MUP-u za MONDO objašnjavaju da će građanin u tom slučaju imati osam dana da dostavi svoju pravu adresu. U suprotnom, pored toga što će platiti kaznu, neće moći da dobije ni dokumenta.

S obzirom na to da su najavljene oštrije kontrole, neke stanodavce su zabrinuli novi propisi.

"Jasno mi je da je kirija jedna vrsta dohodka za koji sam u obavezi da platim porez. Ali, do sada ga nisam plaćala iako sam uredno prijavljivala podstanare", priča za MONDO rentijerka Nada A.

Advokat Mirković kaže da mnogi stanodavci ne znaju za mogućnost prijave podstanara bez sudske overe ugovora o zakupu stana.

"Porez od 20 odsto od kirije se plaća u slučaju ako se ugovor potpisan sa stanarom overi u sudu, što nije obavezno. Dovoljna je samo lična karta, vlasnički list i odlazak sa podstanarom u najbližu policijsku stanicu", navodi on.

Iz Poreske uprave su objasnili za MONDO da je moguće da stranke zaključe ugovor, bez overe kod suda ili opštinskog organa i da stanodavac ne podnese poreskom organu poresku prijavu.

Međutim, u takvim slučajevima poreznici na osnovu dobijenih obaveštenja, odnosno po prijavi građana, sprovode kontrolu i rešenjem nalaže stanodavcu uplatu poreza.

A ukoliko se utvrdi da se stan izdaje i da nije plaćen porez na dohodak, sledi globa od 5.000 do 50.000 dinara.

U MUP-u za MONDO objašnjavaju da nadležni u ovom Ministarstvu mogu, u postupku odlučivanja po zahtevu građanina za prijavu prebivališta, da vrše provere istinitosti podataka iz zahteva.

Zakonske novine omogućavaju poreznicima da nesavesnim građanima uđu u trag upoređujući svoje datoteke prijavljenih obveznika sa podacima MUP-a o boravištima i prebivalištima.

Prema podacima udruženja podstanara "Velegrad" u Srbiji ima više od 300 hiljada podstanara, od kojih polovina živi u Beogradu, njih svega pet odsto ima ugovor o zakupu stana, a 80 odsto nema prijavljenu adresu.

Tačniji broj ćemo, makar okvirno, znati krajem sledeće godine kada bude završena obrada podataka najnovijeg popisa.

Inače, zahvaljujući ovim izmenama Zakona o prebivalištu i boravištu i građani koji nemaju uslova da prijave stalnu adresu će moći da dobiju lična dokumenta.

MUP može državljanima Srbije, koji nemaju prijavljeno ni prebivalište, ni boravište, niti se ono može utvrditi u skladu sa zakonom, odrediti privremeno boravište do godinu dana.

Prema rečima zastupnika podstanara, iako se novi zakon može primenjivati odmah, Vlada odlaže njegovu primenu dok ne donesu dodatne propise.

U Ministarstvu za unutrašnje poslove precizirali su za MONDO da će se podzakonski akti za sprovođenje navedenog zakona doneti u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

(Tanja Zorić - MONDO)