Roda im kućni ljubimac

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Porodica Blanuša iz Banoštora ima zaista neobičnog kućnog ljubimca - rodu. Našli su je, sa slomljenim krilom, kad je bila mladunče, a sad je član porodice.

Kako je zamirisalo proleće i primaklo se vreme da se i na obronke Fruške gore kod Banoštora vrate rode, tako je i on, ili ona, još se ne zna, počeo da se ponaša drugačije.

Kao da, drevnim instinktom, predoseća dolazak svojih, Đole, naročito s večeri, zabaci glavu unazad, ispruži kljun ka nebu i, kao da nekog doziva, dugo i snažno klepeće krilima.

"Sasvim malog, sa slomljenim desnim krilom, pronašla sam ga prošlog leta, nedaleko od gnezda roda na staroj banoštorskoj crkvi", priča Iris Blanuša, u porodičnoj kući na ulazu u Banoštor.

"Izlečili smo ga dečjim antibioticima i ljubavlju i sada se, evo, šepuri u našem domu."

U trenutku dolaska reportera "Novosti", neobična banoštorska roda je, na jednoj nozi naravno, mirno stajala u trpezariji.

"Đole nas razlikuje po glasovima, a meni je najbliži jer ga najčešće hranim i s njim provodim najviše vremena", veli ona dok mu "servira" jutarnji, ne baš raskošan obrok: šest-sedam sirovih girica koje, inače, obožava.

Otprilike toliko Đole pojede i za večeru, a u međuvremenu, u dvorištu sam lovi gliste, miševe, pa čak i krtice.

Ovaj neobični kućni ljubimac je jako pitom.

"Mene, kljunom mazi po kosi, pokušava da mi skine minđuše i ogrlicu i uopšte je vrlo, vrlo nežan", kaže Iris.

Kao i sa ljudima, Đole u "miroljubivoj koegzistenciji" živi i sa drugim kućnim ljubimcima u dvorištu Blanuša, pre svega sa Azrom i Nensi, kerušama rase srpski odbrambeni pas, kao i dvema mačkama koje, doduše, umeju da mu ukradu hranu, i sa jatom gusaka i pataka.

"Seoski veterinar nije uspeo da utvrdi da li je muško ili žensko, pa ćemo ga uskoro voditi u Zoološki vrt u Subotici, a ako se pokaže da je ovo drugo, zvaćemo ga Đulijeta" smeje se Iris.

Važniji razlog za taj odlazak je pregled njegovog slomljenog krila i mogućnost operacije koja bi mu vratila sposobnost da leti, što inače stalno pokušava.

Ti pokušaji su se, međutim, završavali na četiri-pet metara vazdušne plovidbe i prinudnim prizemljenjem. Jovan Lakatoš, jedan od najpoznatijih srpskih ornitologa, nije prevelik optimista.

"Krilo bi najpre moralo opet da se lomi, a ponovno pravilno srastanje bilo bi neizvesno", veli on.

"Rute roda pri seobama duge su 10.000-12.000 kilometara, pa je pitanje i da li bi on to, čak i da krene, mogao da izdrži."

Pošto su rode, bez izuzetka, verne svojim gnezdima, i Đoletovi roditelji će se, dodaje Lakatoš, uskoro vratiti u Banoštor.

"Toplog ponovonog susreta, nažalost, neće biti, jer se kod roda koje, uzgred, žive i preko 30 godina, veze između roditelja i mladunaca definitivno kidaju kada ovi prolete", kaže Lakatoš.

"Štaviše, Đole bi, da pokuša da uđe u rodno gnezdo, bio tretiran kao neprijatelj, pa je bezbednije da ga tamo ne nose."

Đoletovi roditelji će, veli Lakatoš, u Banoštor stići jednim od dva koridora kojima rode uvek odlaze i uvek se vraćaju.

Istočni vodi preko Sinajskog poluostrva, pa deltom Nila do juga Afrike. Drugi ide preko Gibraltara do Kongo Brazavila u centralnoj Africi. Bilo kojim da su krenuli, oni će 22-23. marta biti na Fruškoj gori, pišu "Novosti".

(MONDO)