Na transplantaciju se čeka i do pet godina

anchi22 · **•• 20:01 ••**

U Srbiji postoji duga lista čekanja za bilo koji organ koji može da se transplantira. Statistika pokazuje da su 20 puta veće šanse da jednoj osobi zatreba organ, nego da postane potencijalni davalac.

Uključivanjem Srbije u mrežu medicinskih centara "Eurotransplant", značajno bi se smanjila lista čekanja za transplantaciju organa u našoj zemlji, izjavio genetičar Miodrag Stojković.

Stojković je Tanjugu rekao da bi se lista smanjila i ako bi se povećao broj presađivanja organa od osoba koje su doživele moždanu smrt, za šta je potrebna infrastruktura, ali i veći odziv građana akciji potpisivanja donorskih kartica.

"To je jako bitna akcija zato što u Srbiji postoji duga lista čekanja za bilo koji organ koji može da se transplantira, kao što su bubrezi, jetra, pankreas, srce, pluća", rekao je Stojković, koji je i profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu.

On je dodao i da je lista čekanja na transplantaciju za pojedine organe duga i do pet godina, zato što, kako kaže, Srbija ima veliki broj bolesnika a mali broj onih koji su spremni da daju svoje organe.

"Koliko ja znam, negde između 70.000 i 80.000 građana potpisalo je donorsku karticu, i nisu problem samo potpisi već i uslovi, pre svega infrastraktura. Mi imamo stručnjake ali problem je nedostatak finansijskih sredstava i infrastruktura da se ta priča zaokruži", istakao je Stojković.

Slab odziv u potpisivanju donatorskih kartica, ne beleži se samo u Srbiji, naveo je Stojković, koji je nedavno u Kragujevcu potpisao donorsku karticu. Jednu je, kako je rekao, poneo za Leskovac, da bi je potpisala i njegova supruga Petra.

"Najbolji odziv je u Španiji, dok je jako mali u Japanu, a u SAD se popravlja. Ipak, sve zemlje su u odnosu na Španiju daleko ispod, jer dok u toj zemlji na miliona stanovnika postoji 34 do 35 davalaca, kod ostalih je to od devet do deset, odnosno tri puta manje".

U Srbiji oko deset do 15 odsto bolesnika ima sreću da mu neko od srodnika odgovara i da može da se uradi presađivanje, dok su svi ostali osuđeni da čekaju kadeveričku transplantaciju, pa tako medicinskim ustanovama koje se bave transplantacijom organa trenutno nedostaje 500 bubrega, 150 jetri i 30 srca za transplantaciju.

Razlog slabog odziva za zaveštanje organa u Srbiji nije toliko religijski, koliko je reč o predrasudama i zabludama, ali i o sebičnosti, smatra pukovnik prof. dr Zoran Kovačević načelnik Nefrološke klinike Vojnomedicinske akademije, ustanove koja je ovlašćena za podelu donorskih kartica.

"Najčešća zabluda je mogućnost korupcije odnosno prodaje organa što je nemoguće u Srbiji niti je do sada registrovano. Druga zabluda je sumnja da koma može da se proglasi moždanom smrću, a treći je sujeverje", rekao je Kovačević koji je nedavno u Kragujevcu učestvovao na tribini "Doniraj za život" na kojoj je više od 70 građana potpisalo donorsku karticu.

Poklanjanje života drugoj osobi doniranjem organa je najviši odraz ljudske plemenitosti i stručne procene su da jedan donor u slučaju moždane smrti može spasiti sedam života.

Statistika pokazuje da su 20 puta veće šanse da jednoj osobi zatreba organ, nego da postane potencijalni davalac.

Donori mogu biti svi, izuzev HIV pozitivnih osoba, onih koje imaju dijabetes, maligno ili neurološko oboljenje, ili infekciju kao što su hepatitis B i C.

(Tanjug)