Zašto u Srbiji ne priznaju strane diplome?

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Mladi koji su se školovali u inostranstvu rade u privatnim preduzećima koja cene znanje, jer su vrata državnih firmi za njih uglavnom zatvorena pošto ne mogu da nostrifikuju svedočanstva.

Jovana Ružičić (31) otišla je u Ameriku kao gimnazijalka, da nauči jezik. Na Floridi je prvo dobila matursku diplomu, pa zahvaljujući stipendiji i dve fakultetske - za novinarstvo i psihologiju.

Na kraju je magistrirala odnose s javnošću na Mičigen stejt univerzitetu. Iako su njeni vršnjaci žudeli za ostvarenjem američkog sna, ona se vratila u svoju zemlju, u nadi da će ovde ipak uspeti da ostvari onaj - srpski. Nije uspela da nostrifikuje nijednu diplomu, piše "Politika".

Jovana uglavnom radi za privatne firme i jednom mesečno odlazi na sastanke grupe koja se zove "Povratnici".

"Vratila sam se jer želim da živim u Srbiji. Nigde nije idealno, gde god da se nalaziš moraš nešto da žrtvuješ da bi nešto drugo dobio i ja sam na kraju te životne jednačine ipak odlučila da moj izbor bude moja zemlja", priča Jovana koja trenutno radi kao konsultant za odnose s javnošću.

Po povratku iz Amerike pokrenula je grupu "Povratnici", u kojoj je danas gotovo 500 mladih, fakultetski obrazovanih. Više od polovine su magistri i doktori nauka. Njihove životne priče su različite, ali su im svima motivi za povratak bili isti.

"Želja nam je da znanje koje smo stekli prenesemo u Srbiju, jer je bukvalno u svakoj oblasti moguće napraviti neki pomak. Naravno da je bilo različitih iskustava po povratku u zemlju i uspona i padova, o tome mnogo pričamo na sastancima grupe, ali se nismo pokajali.

Većina nas radi u struci, na vrlo odgovornim funkcijama, iako se oseća da nismo uspeli da iskoristimo sve potencijale", pričaju Jovana i njena drugarica Marija Radovanović (41).

Marija je filolog i porodični medijator, uglavnom je radila u Nemačkoj, ali je životni put vodio i u Aziju i Afriku, gde je učestvovala u raznim humanitarnim projektima pre svega za pomoć deci i majkama.

Danas radi s mladima kroz različite projekte nevladinih i vladinih organizacija.

"Povratnici" uglavnom rade u privatnim firmama. I Jovana i Marija objašnjavaju da su vrata državnih firmi za njih uglavnom zatvorena jer veliki broj nije uspeo da nostrifikuje svedočanstva, pa je bilo slučajeva i da doktor nauka prestižnog svetskog univerziteta radi kao da ima samo završenu srednju školu.

"Nostrifikacija svedočanstava najveća je prepreka na koju smo naišli po povratku u Srbiju, jer ne postoje standardi i sve se razlikuje od univerziteta do univerziteta.

Tu je neophodno napraviti pomak. Oni često ne znaju šta će s nama, nemaju multidisciplinarne studije, tako da na kraju veliki broj nas nije nostrifikovao diplome ili je to uradio na privatnim fakultetima za nekoliko hiljada evra", objašnjavaju sagovornice "Politike".

Na univerzitetima doduše priznaju da nostrifikacija traje i po nekoliko godina, ali tvrde da se retko odbija. Kad se to dogodi, razlozi su neusklađenost između studijskih programa obuhvaćenih diplomom čije se priznavanje zahteva i studijskih programa matičnog fakulteta u okviru našeg Univerziteta.

Koliko je još tačno naših naučnika u inostranstvu niko ne zna pouzdano, a već nekoliko godina te podatke pokušava da prikupi Ministarstvo prosvete i nauke koje ima registar "srpskih naučnika u inostranstvu" (nasiusvetu@nauka.gov.rs).

Letimičan pogled na ovu bazu govori da je većina naučnika u SAD, Kanadi, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Japanu, ima ih na Novom Zelandu, u Australiji, Makedoniji...

Profesor dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete kaže da nije realno očekivati da se svi oni vrate u Srbiju, jer ipak u inostranstvu imaju izgrađene karijere, ali da je moguće iskoristiti njihove intelektualne potencijale.

"Portal je pokrenut 2008. godine i do sada nam se javilo oko 600 naučnika. Veliki broj njih već se uključio u rad na projektima, angažovali smo ih kao recenzente, a kada vlada usvoji Strategiju obrazovanja poslaćemo im je da pogledaju.

Oni su ti koji bi trebalo da pomognu i pri izradi Strategije razvoja Srbije", kaže Mitrović i dodaje da je neophodno da univerziteti ubrzaju i olakšaju proces nostrifikacija diploma za one koji žele da se vrate.

A prema zvaničnim podacima "Grupe za prosperitet Srbije" u svetu je registrovano 7.000 naših doktora nauka, iako se smatra da ih ima bar tri puta toliko.

Izvršni direktor Grupe Jovan Filipović, koji je napravio bazu podataka srpskih doktora nauka "rasejanih" po svetu, kaže da naših naučnika ima u svim oblastima - najveći broj bavi se inženjerskim disciplinama, privrednim naukama, ali i društvenim i prirodnim, poput prava i medicine.

"Naši ljudi stalno odlaze i koliko god vredno radili mi ćemo skupljati "bisere rasute" po svetu. Treba nam neki način da taj odliv pretvorimo u nešto pozitivno, dakle da te ljude zadržimo u našem miljeu i da ih se ne odreknemo trajno", kaže Filipović.

Po njegovom mišljenju, Srbija ne treba da se trudi da fizički vrati naučnike, već treba da ih poveže i iskoristi njihova poznanstva sa drugim naučnicima, jer su oni naša veza sa svetom, piše "Politika".

(MONDO)

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Muke sa diplomama stranih koledža u Srbiji

Šta da radite ako ste srednju školu završili u inostranstvu? Da li možete fakultet da upišete kao budžetski korisnik, da konkurišete za smeštaj u domovima, da budete zdravstveno osigurani?

Budući brucoši koji su srednje škole završili u inostranstvu u praksi su imali problema sa nostrifikacijom svojih diploma u Srbiji kada su hteli da upišu fakultet.

Međutim, pravila govore da to ne bi trebalo da bude težak i komplikovan proces.

U Srbiji ne postoji zvanični statistički podatak koliko se stranih studenata upiše na univerzitete, bilo da su oni srpski državljani koji su srednju školu završili u inostranstvu, ili da su strani državljani.

Shodno konkursu za upis studija, možemo razlikovati tri kategorije kandidata, kaže Tatjana Vidaković, PR Infostuda.

Prva kategorija su kandidati koji su srednju školu završili u inostranstvu ali su državljani Srbije, druga kategorija su pripadnici nacionalnih manjina iz zemalja u okruženju, a treću grupu čine strani državljani.

"Kada su prve dve kategorije u pitanju, postoji mogućnost da upišu fakultete kao i domaći državljani, dakle kao budžetski korisnici, da se hrane u studentskim menzama, konkurišu u domovima za smeštaj, da budu zdravstveno osigurani...", navodi Tatjana Vidaković.

"Što se tiče treće kategorije, oni ne mogu da studiraju "na budžetu" ili da konkurišu za smeštaj u domovima, ali mogu da upišu naše fakultete kao samofinansirajući studenti s tim da svaki fakultet ima određenu kvotu koliko stranih studenata može da primi pri upisu", objašnjava Vidaković.

Pogodnost koju imaju studenti koji su strani državljani je ta da oni mogu uslovno da polažu prijemni ispit, odnosno da mogu da polažu prijemni dok je proces nostrifikacije srednjoškolskih diploma u toku.

Kada se nostrifikacija završi, onda i zvanično mogu da upišu fakultet podnošenjem potrebnih dokumenata. Ukoliko iz bilo kog razloga nostrifikacija nije moguća, student ne može da upiš fakultet, čak i ako je položio prijemni ispit.

Studiranje za studente koji imaju status stranih državljana je nešto skuplje nego za domaće studente. Cenu godine studija određuje svaki fakultet individualno prema svom statutu.

Postupak nostrifikacije diploma se pokreće podnošenjem zahteva, a odluka o nostrifikovanju treba da bude doneta u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Za nostrifikaciju srednjoškolskih diploma nadležno je Ministarstvo prosvete Republike Srbije, a u Vojvodini je to Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje. U postupku nostrifikacije visokoškolskih dokumenata nadležni su univerziteti i visoke škole koji postupak nostrifikacije tih dokumenata određuju shodno svojim statutima.

Postupak može teći i brže od navedenog roka ukoliko se nadležna institucija već susretala sa stranim diplomama koje određeni kandidat podnosi, te je već upoznata sa potrebnom procedurom.

U slučaju kada kandidat nije zadovoljan procesom nostrifikacije, odnosno kada je odbijen, on nema pravo žalbe ali može podneti tužbu Upravnom sudu.

(MONDO)