 ::  |
| Autor |
Poruka |
anchi22
•• 20:01 ••
 |
Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53463
|
|
 Izuzetno visoke temperature negativno utiču na ponašanje ljudi, pa su i konflikti češći, pišu "Novosti".
Nesnosne vrućine donose niz neprijatnosti celom našem organizmu. Ali, ekstremno visoke temperature koje su zahvatile Srbiju, ali i čitav region, donose i neprilike po našu psihu. Kada živa u termometru dostigne 40. podeljak, dramatično se menja i ljudski psihički bioritam.
Nervoza, razdražljivost, agresivnost uzrokovani tropskim temperaturama, utiču na to da u svakodnevnim situacijama, od čekanja u redovima u bankama i poštama do saobraćajnih gužvi, ljudi reaguju naglo i češće prave incidente. Samo jedna sitnica, prek pogled ili nezgodna reč, može predstavljati okidač za agresiju. Posebnu opasnost ekstremne temperature predstavljaju za osobe sa suicidnim namerama i one nervno labilne.
Stručnjaci upozoravaju da visoke temperature "tanje" živce, a njihovu tvrdnju potkrepljuju i podaci iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
"Ljudi ne mogu da spavaju zbog vrućine i unervoze se", objašnjava dr Nada Macura, portparolka Hitne pomoći.
"Ako još i popiju, lakše dolazi do sukoba sa porodicom ili komšijama. Vrućina traje danima i ljudi su iscrpljeni. Znoje se, gube koncentraciju i postaju nepažljivi ili agresivni. Imali smo nekoliko padova sa visine, iako stalno apelujemo na građane da se pripaze i da budu oprezni", kaže Macura za "Novosti".
Povećan je broj poziva sa javnih mesta i autobuskih stajališta, ali Hitnu pomoć zovu i zaposleni u institucijama i firmama i žale se da im je loše, a ne znaju zašto. Takvo stanje je posledica visokih temperatura.
Dr Macura predlaže osvežavanje voćem, a upozorava da bi trudnice, žene sa bebama, starije osobe i hronični bolesnici posebno trebalo da se čuvaju visokih temperatura.
Predsednik Društva psihologa Srbije Prvoslav Plavšić, ističe da tuče, nervoza i agresija nisu samo posledica vrućina, već da u našoj zemlji, ipak, imaju "dublje" korene.
"Činjenica je da lakše dolazi do konflikta i da je drugačiji oblik ponašanja kada su tropske temperature. Moramo, međutim, objektivno sagledati situaciju, jer su i inače kod nas ljudi nezadovoljni zbog nezaposlenosti, besparice i imaju nagomilanu negativnu energiju. Još i ova vrućina", kaže Plavšić.
Prema rečima lekara, znojenjem organizam izlučuje mnogo tečnosti, ali i soli. Gubitak natrijuma inače nije ozbiljan problem, jer je ta so obično u organizmu prisutna u prevelikoj količini, ali kad dođe do gubitka kalijuma, magnezijuma i litijuma, problemi postaju ozbiljniji, jer dolazi do poremećaja u celom sistemu hemijskih reakcija u organizmu.
"Nema preciznih podataka koja je temperatura rizična po zdravlje, ali postoje sugestije da je to temperatura preko 33 stepena", objašnjava dr Vesna Janjušević, pomoćnik direktora DZ "Stari grad".
"Kada je organizam izložen uticaju visoke spoljašne temperature, kao odgovor na termalni stres, dolazi do širenja krvnih sudova na periferiji i do pojačanog znojenja kako bi se pojačao gubitak toplote kroz kožu, što dovodi do povećanog gubitka tečnosti i elektrolita - soli.
Posledice visoke temperature mogu biti akutne i hronične. Akutne obuhvataju pojavu toplotnih grčeva, toplotni udar i sunčanicu, a hronične obuhvataju poremećaj kardiovaskularnog i cerebrovaskularnog sistema.
Odgovor organizma na termalni stres zavisi od pola, uzrasta, fizičkog opterećenja, ukupnog zdravstvenog stanja organizma, načina odevanja, načina ishrane, aklimatizacije. Najosetljivija su deca i stariji od 65 godina.
Dugačak je spisak tegoba koje mogu izazvati visoke temperature, napominje dr Janjušević.
Toplotni grčevi skeletnih mišića javljaju se zbog gubitka soli i obično se javljaju na kraju radnog dana. Toplotni udar nastaje kao posledica nesposobnosti organizma da savlada gubitak tečnosti i perifernu vazodilataciju. Manifestuje se padom krvnog pritiska, ubrzanjem srčanog rad i vlažnom i toplom kožom.
Sunčanica nastaje kao posledica direktnog dejstva sunčeve radijacije na glavu. Manifestuje se glavoboljom, povraćanjem i skokom pritiska. Poremećaj kardiovaskularnog i cerebrovaskularnog sistema dovodi do pada krvnog pritiska, ubrzanog srčanog rada - tahikardije, umora, pospanosti, pada koncentracije, usporenih refleksa. Povećava se smrtnost od šloga i srčanog infarkta, pišu "Novosti"
(MONDO)
|
|
|
| |
|
 |
|
|
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
|
|
