Nasilnici na terapiji

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Dobrovoljna psihološka terapija za nasilnike sprovodi se u Centrima za socijalni rad u Srbiji. Kako ona izgleda i koji su rezultati istražuje Tanjug.

Počinioci porodičnog nasilja rešeni da promene način ponašanja podršku u ostvarenju tog cilja mogu potražiti u centrima za socijalni rad u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, gde je od ove godine uvedena nova "pilot- usluga"- dobrovoljna psihološka terapija za nasilnike.

Plan je da se uspostavi saradnja sa tužilaštvom kako bi se počinoci, uz sudski nalog, upućivali na terapiju, posebno imajući u vidu da dve trećine žena žrtava nasilja ne želi da se rastane od partnera, već samo da nasilje prestane.

Istraživanja pokazuju da se, nakon psihološke terapije, u više od 80 odsto slučajeva fizičko nasilje ne ponovi.

Terapija je namenjena počiniocima lakših oblika porodičnog nasilja koji nisu zavisni od alkohola ili psihoaktivnih supstanci, a prvi korak je, prema rečima Vere Despotović iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, da preuzmu odgovornost za svoje postupke.

Sa počiniocima nasilja rade mešoviti parovi terapeuta - tretman počinje idnividualnim razgovorom, najčešće se nastavlja u grupi i traje šest meseci. U tom periodu bi trebalo trajno promeniti obrazac nasilnog ponašanja.

Despotović je u izjavi Tanjugu podvukla da sva istraživanja, i teorija i praksa, ukazuju da kaznena politika u tom smislu ne daje dobre rezultate:

"U strahu od zatvora privremeno će prestati, ali ako mu ne date alternativu i ako ga ne naučite kako da nasilno zameni nekim drugim obrascima ponašanja, kada dođe u situaciju beznađa i nesigurnosti nasilje će se ponoviti".

Počinioci su, na početku terapije, skloni negiranju nasilja, minimiziranju i prebacivanju odgovornost na partnerku.

"Suština je da preuzmu odgovornost za to što su radili, da razumeju uzroke - šta ih je, ustvari, navelo na takvo ponašanja", objasnila je Despotović , ukazavši da se počinioci uče da prepoznaju nasilje i njegove posledice na porodicu, decu, partnerske odnose, seksualnost.

Na prvi razgovor sa terapeutom u Centar za socijalni rad u Beogradu došlo je 20-ak počinilaca nasilja - za neke je bilo preporučljivije da se nastavi individualan tretman, a neki su odustali, tako da su se u grupni rad uključila njih osmorica (najmlađi ima 28, a najstariji 50 godina).

"Po završetku tog, šestomesečnog, tretmana, planiramo da im omogućimo da nastave sa terapijom individualno ili da prisustvuju još nekoj od grupnih sesija", rekla je Despotović, koja u okviru Centra rukovodi Savetovalištem za brak i porodicu.

Kako je navela, istraživanja su pokazala da se nakon psihološke terapije u više od 80 odsto slučajeva fizičko nasilje ne ponovi, ali se neki od oblika psihičkog nasilja može zadržati i dobro je da počinioci imaju mogućnost da o tome sa nekim porazgovaraju.

"Rad sa počiniocima nasilja u porodici nije uopšte lak. Strašne priče kako su povređivali članove porodica stvaraju lični otpor, a potrebno je pokazati poštovanje i pritom se jasno deklarisati da je takvo ponašanje neprihvatljivo", istakla je Despotović i upozorila: "Potrebno je naći meru, a to je veoma teško. Ako ne uvažimo počinioca nasilja i krenemo s animozitetom, izgubićemo ga".

Ona je kazala da centrima za socijalni rad predstoji da uspostave saradnju sa tužilaštvom, koje će im, po sudskoj meri, upućivati počinioce nasilja, ocenivši da će terapiju lakše prihvatati ako znaju da će u suprotnom ići u zatvor.

Po važećem Krivičnom zakonu, postoji mogućnost da za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora do pet godina, tužilac po osnovu odloženog krivičnog gonjenja uputi počinioca nasilja na psihološku terapiju.

"Ukoliko se tretman uspešno završi, ne pokreće se krivična prijava", dodala je Despotović, izrazivši nadu da će taj sistem zaživeti već od jeseni, kada bi trebalo da počnu i obuke za nove vođe psiholoških terapija za počinioce nasilja.

Ona je istakla takvi tretmani trebalo da postanu posebna usluga u sistemu socijalne zaštite koja će biti dostupna na lokalnom nivou, a koordinatorka projekta "Borba protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja" Jelena Sekulić računa na podršku resornog ministarstva i države.

Sa počiniocima nasilja, prema njenim rečima, trenutno radi 16 osoba koje su prošle obuku norveške organizacije "Alternativa nasilju" - organizacije koja se još od 1987. godine bavi tretmanskim radom sa počiniocima nasilja u porodici.

Za dalju obuku po Srbiji, kako je istakla, biće potrebna sredstva. Sekulić je navela da psihološke terapije za počinioce nasilja počele u januaru, a da za sada samo kragujevački Centar za socijalni rad sarađuje sa tužilaštvom.

Prema njenim rečima, počinioci nasilja koji učestvuju u pshiloškoj terapiji su isključivo muškarci i u grupi bi trebalo da ih bude petoro ili šestoro. Izuzetak je, međutim, zebeležen u Kragujevcu, gde je na tretman iz tužilaštva upućena i jedna žena.

Sagovornica Tanjuga je navela da se u Švedskoj i Norveškoj počinioci porodičnog nasilja već tokom izdržavanja zatvorske kazne mogu opredeliti za psihološku terapiju.

"Sve se radi za dobrobit žrtve. Često imamo situaciju da su nasilnici nastavili nasilje i kada su se razveli od žene, da maltretiraju bivšu ili novu suprugu, odnosno partnerku. Osnovni cilj je, dakle, bezbednost žrtve i trajna promena nasilnog obrasca ponašanja ", zaključila je Sekulić.

(Tanjug)