Osmoteka - biblioteka mirisa nalazi se u Parizu, u blizini Versaja, a u njoj se čuva kolekcija parfema i mirisnih nota od onih iz prošlosti do onih koje su obeležile naše doba.
"Evo našeg malog čuda iz 1917. godine", kaže penzionisani proizvođač parfema Iv Tanži dok uranja komadić papira u bočicu parfema Fransoa Kotija koja se nalazi okružena "Vodom kraljice mađarske" iz 14. veka i kolonjskom vodom koju je Napoleon Bonaparta koristio na Svetoj Jeleni 1815.
Od 1990. Tanži je vlasnik ključeva Osmoteke - biblioteke mirisa koja se nalazi u blizini Versaja i u kojoj se nalazi brojna kolekcija parfema kako iz prošlosti tako i savremenih.
Osmoteku je osnovao Žan Kerleo, bivši "nos" u kompaniji "Patu" i njome predsedava Patrisija de Nikolai, naslednica bogatstva Gerlen. Retki su oni koji imaju pristup najužem jezgru biblioteke gde se ljubomorno čuvaju najređi od oko 2.500 mirisa koliko ih ima u ovom zdanju.
Sortirane po broju i tipu mirisa, bočice se nalaze iza zaključanih vrata od ojačanog stakla u podrumu od nekoliko metara kvadratnih, osvetljene veštačkim svetlom i na stalnoj temperaturi od 13 stepeni Celzijusa.
"Ovo su naši dragulji, 400 mirisa koje naročito ljubomorno čuvamo, parfemi iz prošlosti ili oni kojih više nema na tržištu", rekao je AFP-u Tanži. "Koristeći originalnu formulu ponovo smo napravili njih 175".
Mirisi koji su "vraćeni u životu" su prvi parfem sa alkoholnom osnovom izrađen na Zapadu - "Voda kraljice Mađarske" sa notom ruzmarina koja je 1370. godine napravljena uz pomoć metoda destilacije preuzetih iz arapskog sveta.
U to vreme parfemi su se pili i legenda kaže da je zbog toga ocvala kraljica postala mlađa i u 75. godini dobila bračnu ponudu mladog poljskog kralja.
Još jedan vernik u higijenska svojstva kolonjske vode bio je Napoleon Bonaparta koji je svakog meseca naručivao 120 litara svog parfema kako bi se okupao u njemu.
Poslat na Svetu Jelenu pred kraj života, zatražio je da se njegova kolonjska voda proizvodi od biljka koje su rasle na ostrvu i taj parfem, koji je Bonaparta čuvao u bočicama smeštenim u svojim čizmama, takođe je ponovo napravljen i pohranjen u Osmoteci.
Biblioteka ne prodaje svoje parfeme ali ima zbirku od oko 200 kutija punih parfema koje Kerleo i Tanži nose po svetu na zahtev lukzusnih parfimerija. Osmoteka takođe redovno otvara vrata javnosti za konferencije posvećene određenom periodu ili temi.
U junu, pažnja je bila usmerena na mirise pravljene u periodu od 1945. do 1965. koje su radili veliki "nosevi" tog doba, od Vorta, Patua, Kanvina, preko Rohasa, Balensijage, Nine Riči ili Kristijana Diora.
Kako bi osnovao biblioteku, Kerleo je napravio jednu vrstu mirisne datoteke, zajedno sa grupom prijatelja-parfemdžija koji su "lovili" drevne formule i retke sastojke koji su korišćeni za pravljenje parfema, od kojih su neki danas zabranjeni.
Jedan od zabranjenih sastojaka je tibetanski musk - pasta koja se dobija iz žlezda jelena sa Tibeta koji su sada ugrožena vrsta. Bez te paste većina velikih "Šanelovih" parfema ne bi postojala, kaže Kerleo.
I ti retki sastojci takođe se čuvaju u podrumima Osmoteke. Kerleo kaže da je najviše ponosan na parfem koji je napravio po zahtevu istoričara i uz pomoć herbaliste i koji je u prvom veku koristio Plinije stariji.
Poznat kao "Kraljevski parfem", reč je o mešavini cimeta, akacije, meda i komina.
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma
Osmoteka - biblioteka mirisa nalazi se u Parizu, u blizini Versaja, a u njoj se čuva kolekcija parfema i mirisnih nota od onih iz prošlosti do onih koje su obeležile naše doba.
