Sve glasniji zahtevi za vraćanje viza Srbiji

Ivankamaza · **~Ljubav i Snovi~**

Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman je danas zahtevao od EU i Evropske komisije hitno ukidanje bezviznog režima za Srbiju i Makedoniju, zbog velikog broja azilanata iz te dve države.

On je rekao da postoji urgentna potreba za delovanjem, kako bi se zauzdao dramatični rast osoba koje traže azil.

''Zahtevam od EU i Evropske komisije da odmah ukine viznu slobodu za Srbiju i Makedoniju'', rekao je Herman danas, saopštilo je njegovo ministarstvo.

On je i od savezne nemačke države zahtevao da jasno skrati administrativni postupak prema azilantima i rekao da u to spada, takođe, i da se broj zaposlenih u Saveznoj službi za migracije i izbeglice poveća za najmanje 200 ljudi.

Herman je izrazio zabrinutost zbog rasta zahteva za azil iz Srbije i Makedonije i iznoso podatke da je u avgustu 2011. bilo iz te dve zemlje ukupno 170 zahteva, a u istom mesecu ove godine 1.411, a u septembru 3,421.

Zahtevi u Nemačkoj za suspenziju bezviznog režima Srbiji i Makedoniji zbog velikog broja azilanata postaju sve glasniji i, pored jednog broja pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova, reagovao je i savezni ministar Hans-Peter Fridrih, tražeći proveru vizne slobode.

''Vizna sloboda za Srbiju i Makedniju mora da ide na proveru.....'', rekao je Fridrih, političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ''sestrinske'' partije Hrišćansko-demokratske unije (CDU), kancelara Angele Merkel, preneli su danas nemački mediji.
On je upozorio da vizna sloboda ne sme da vodi u zloupotrebu azila. '

"Spremnost Nemaca da pomognu onima kojima je zaista to potrebno i koji su progonjeni ovim je opterećana....'', rekao je Fridrih. Mediji pišu da '' eksplodira'' broj srpskih i makedonskih azilanata u Nemačkoj.

Statistika kaže to isto-u januaru 2010. godine je, na primer, bilo 68 zahteva za azil iz Srbije, u januaru ove godine 697, a u septembru ove godine 1.395 zahteva za azil.

Zahtevi za proverom bezviznog režima Srbiji i Makedoniji nisu stigli samo iz ekonomski bogatih i razvjenih pokrajina, poput Bavarske ili Hesena, već i sa teritorije nekadašnjeg DDR, iz pokrajina koje same kubure sa privrednim problemima i gde je malo stranaca našlo ''uhlebljenje''- poput Tiringije ili Meklenburg-Prednje Pomeranije.

Porptarol za unutrašnja pitanja nemačkih demohrišćana u Bundestagu Hans-Peter Ul je, tražećiukidanje bezviznog režima Srbiji i Makedoniji, rekao da je kvota priznanja azilantskog statusa nula.

Tema azilanata i vizna sloboda sa Srbiju i Makedoniju biće, prema nemačkim medijima, razmatrana na samitu EU ministara unutrašnjih poslova i prava 25. oktobra.
Za Nemačku, prema ocenama Ula, nastaju visoki troškovi zbog dolaska azilanata.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku jedan odrasli podnosilac zahteva za azil, bez dece, pri prosečnom trajanju postupka od dva meseca, dobija oko 700 evra, plus troškove za povratak u zemlju.

Volfgang Bozbah, predsedavajući Odbora za unutrašnja pitanja Bundestaga, koji je već pre nekoliko dana zatražio suspenciju bezviznog režima, danas ponovio svoj zahtev.

''Nemačko Ministarstvo inostranih poslova bi trebalo da proveri da li se sadašnje stanje mora promeniti ili kako se na drugi način može sprečiti zloupotreba našeg socijalnog sistema'', rekao je Bozbah listu ''Rur nahrihten''.

Srpski azilanti, njih 4.300 koliko ih je u osam meseci ove godine podnelo zahtev za azil u Nemačkoj, a od kojih je svega 0,3 odsto i steklo to pravo, očigleno su glavni uzrok nezadovoljstva nemačkih vlasti, koje sada traže i privremenu suspenziju bezviznog režima, ali i radiklano skraćenje azilantskog postupka na 48 sati.

Kada je reč o odobrenju zahteva za azil, odnosno, pozitivno rešenim kvotama, koja je za Srbiju 0,3 odsto, statistika kaže da je, poređenja radi, iz Avganistana 35 odsto od ukupnog broja podnetih zahteva dobilo status azilanata, iz Iraka 62 odsto, Sirije 94 odsto, Irana 53 odsto...

Podnosiocima zahteva iz Srbije i Makedije je, prema izjavi jednog portparola bavarskog ministarstva, stalo samo do toga da se ''prečicom'' i manipulacijama na nekoliko meseci dočepaju nemačkih socijalnih primanja.

Podaci pokazuju da čak i u to malo pozitivno rešenih slučajeva nije utvrđen nikakav progon, već-kako se navodi- lične prepreke za proterivanje nazad, poput bolesti podnosioca zahteva.

Statistika kaže, a i nemačka štampa piše, da je od ukupno podnetih zahteva za azil iz Srbije i Makedonije preko 90 zahteva Roma.

Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić juče je, na triletaralnom sastanku sa ministrima policije Austrije i Mađarske, razgovarao o problemu ilegalnih migracija i lažnih azilanata, "koji preti da ugrozi viznu liberalizaciju"

(Tanjug)

jellenadabogdakrepala · ***Bitanga bez Princeze***

meni to neigra nikakvu ulogu ....ja vizu dobojem za dva sata... Confused

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Putujemo bez viza do Nove godine?

Nekoliko članica EU traži da se Srbija kazni zbog sve većeg priliva azilanata. Hitno rešavanje problema azilanata traže četiri zemlje.

"Nemačka je zabrinuta zbog sve većeg priliva azilanata. Bliži se zima, kada ih po pravilu bude još više, i zato u Berlinu žele da se taj problem što pre reši", rekla je Tanja Fajon, izvestilac Evropskog parlamenta iz vremena kada su se Srbiji ukidale vize, za "Večernje novosti".

Ukoliko se nešto drastično ne promeni u načinu na koji Srbija kontroliše kandidate za lažne azilante, veliki su izgledi da možda već od Nove godine određene zemlje članice EU najpre suspenduju bezvizni režim sa Srbijom, a zatim ga i potpuno ukinu, navodi list.

"Novosti" iz dobro obaveštenih izvora saznaju da su Nemačka i Francuska pripremile pismo kojim traže da se na dnevni red Saveta ministara EU već u novembru uvrsti i pitanje procedure za suspenziju.

Dvema zemljama su se, prema saznanjima ovog lista, u ovoj inicijativi pridružile, za sada, još i Švedska, Belgija, Holandija i Luksemburg, gde je priliv "sezonskih azilanata" i najveći.

EU uveliko priprema nova pravila za ograničenje bezviznog režima.

"Pregovori još traju. Pre godišnjeg odmora smo sve odložili za jesen, jer su nas Danci, zbog menjanja pravila "šengena", vrlo neprijatno iznenadili. Sad nastavljamo pregovore pod predsedavanjem Kipra. Pre nedelju dana smo ponovo započeli razgovore", otkriva Tanja Fajon.

Poslanica EP objašnjava kako će mehanizam izgledati u praksi kada bude usvojen:

"Predlog komisije je da se vize suspenduju najpre na pola godine, s mogućnošću produžetka na još devet meseci, a zatim i vraćanje na crnu listu. Prvobitni predlog je bio daleko stroži, i u njemu su se pojavljivali procenti i kvote azilanata. Nema više brojeva, a određena zemlja članica može da zatraži suspenziju u slučaju iznenadnog zabrinjavajućeg priliva azilanata. Posle toga, mehanizam će biti moguće vrlo brzo aktivirati, jer nema menjanja zakonodavstva. Praktično, vlade onda mogu suspenziju da usvoje preko noći", kaže Fajon.

Ona ističe da Brisel i Strazbur više ne žele da čekaju.

"Postoji želja, i u Evropskom parlamentu, i u Evropskom savetu, da što pre usvojimo taj dokument. Želimo da to bude do kraja ove godine", ističe Tanja Fajon za "Novosti".

Srbiji je tako ostalo još veoma malo vremena da reaguje. Najnovije mere koje je najavio predsednik Vlade Ivica Dačić evropska administracija je pozitivno ocenila, i sada se očekuju prvi rezultati, pišu "Novosti".

Kako prenosi agencija Beta na zasedanju Saveta ministara EU 25. oktobra četiri zemlje Evropske unije su zatražile da se razmotre hitne mere za zaustavljanje naglog priliva "lažnih azilanata", naročito iz Srbije i Makedonije, ali nije zatraženo ponovno uvođenje viza za državljane tih zemalja.

To su danas agenciji Beta potvrdili zvaničnici u Evropskoj komisiji koji su upozorili da je "novonastala situacija ozbiljna", a da će redovni izveštaj o režimu EU bez viza biti podnesen iduće nedelje Savetu ministara.

Funkcioneri u EK su dodali da su Nemačka, Francuska, Švedska i Luksemburg u pismu Evropskoj komisiji zatražile da se ubrza i usvajanje u Evropskom parlamentu mehanizma koji omogućava Evropskoj komisiji da na traženje nekih članica "u izuzetnim situacijama" bude privremeno ukinut bezvizni režim ulaska na šengensku teritoriju EU za građane nekih država.

To se može dogoditi u slučajevima naglog porasta neopravdanih zahteva za azil, odnosno kad Evropska komisija i Savet ministara procene da je ugrožena bezbednost EU.

U Luksemburgu će 25. oktobra Evropska komisija Savetu ministara za pravosuđe i unutrašnje poslove podneti treći izveštaj o nadzoru EU režima bez viza za državljane zemalja Zapadnog Balkana.

(MONDO/Ilustracija: Guliver/Getty Images)