Dubrovnik - istorija i dobra zabava

Dubrovnik se podjednako spektakularno ukazuje bilo da se u njega stiže s kopna ili s mora. Zidine Starog grada, građene od 13. do 17. veka, koje su ga branile od brojnih napadača, u oba slučaja dominiraju slikom koja će retko koga ostaviti ravnodušnim.



Na Pilama, pred samim ulazom u Stari grad, tokom leta se svakodnevno tiskaju stotine turista koji sa gotovo svih kontinenata dolaze kako bi uživale u evropskoj kulturnoj baštini pod zaštitom Uneska. Pre stupanja na uglačani pločnik Straduna, centralne i nadaleko čuvene dubrovačke ulice, „presrešće“ vas šestočlana garda obučena u uniforme iz doba renesanse kada se ovaj grad i najviše razvijao, te u jednom periodu stekao status republike. Kao centralni hol muzeja na otvorenom, Stradun je za dnevnog svetla prostor u kojem odzvanjaju najrazličitiji svetski jezici, dok u pozadini gotovo besomučno škljocaju fotoaparati.



Riznica kultura

Turistički vodiči detaljno upoznaju posetioce o istoriji Franjevačkog samostana, crkvi Male braće koja su u Dubrovniku u 14. veku prva u Evropi otvorila apoteku. Nezaobilazan deo je Kneževa palata, sada izložbeni i koncertni prostor u kojem je moguće videti venecijanska odela iz 15. veka, ali i slušati uvežbani renesansni trio sve do kasnih popodnevnih sati.

Dubrovačka katedrala i crkva svetog Vlaha su podjednako važne teme za vodiče koji su nekada primorani da vikanjem nadglasavaju turiste iz pojedinih evropskih zemalja koji neočekivane susrete slave grljenjem, bučnim smejanjem i dovikivanjem. Posetioci u Dubrovniku retko propuštaju fotografisanje uz bistu pisca Marina Držića, kojeg lokalno stanovništvo naziva Šekspirom južne Dalmacije.



Hotel za povlašćene

Najbolji izbor smeštaja za imućne u Dubrovniku je hotel „Palas Dubrovnik“ koji je nalazi na obodu grada i ima svoje plaže, nekoliko spoljnih bazena, a u kojem subotom uveče nastupaju zvezde londonskog mjuzikla. Ovaj kompleks nudi sav komfor na koji su navikli pripadnici svetskog džet-seta. U njemu su, između ostalih, letovale i holivudske zvezde Kevin Spejsi i Nik Nolti. S druge strane, u Starom gradu kod barba Andreja može da se iznajmi fino uređen apartman od 50 kvadrata za 100 evra za noć. Iza akvarijuma na istočnoj strani Starog grada nalazi se vaterpolo igralište i gradska plaža na kojoj je u popodnevnim satima najatraktivniji provod – skakanje s visokih stena u more.



Krstarenje

Posebna atrakcija za turiste je jednodnevno krstarenje po dubrovačkim ostrvima koje uz prženu ribu i domaće vino na brodu košta od 250 kuna na manjim barkama, do 350 kuna na restauriranom trgovačkom jedrenjaku iz 16. veka. Koločep i Šipan su klasična dalmatinska pitoreskna ostrvca na kojima se „ćakula“ uz bevandu i slušaju zrikavci i šum mora, dok Lopud krije jednu od najlepših plaža na jadranskoj obali po imenu Šunj. Plaža je dobila ime po uskom putiću koji kroz gusto rastinje po sredini ostrva vodi do nje. Kao u filmu „Plaža“ Denija Bojla, pred vama će se posle tumaranja kroz rastinje ukazati peščana uvala u kojoj na morskoj površini gotovo nadrealno lebde brodići. U samoj vodi je potrebno da prepešačite pedesetak metara da bi vam voda prešla preko struka. Idealno za odbojku u plićaku.

Zabava

Kada noć dubrovačke zidine učini još elegantnijim, pravo zadovoljstvo predstavlja posmatranje elegantnih Dubrovčanki koje u svilenim haljinama koračaju Stradunom. Na taj način jasno „prave razliku“ spram neformalno obučenih turistkinja. Uživanje je i slušanje domaćih muzičara koji duž Straduna uvek nastupaju u različito vreme i na drugom mestu. Poneka starija gospođa ume da zaplače, dok stranci razdragano plešu i snažno aplaudiraju. Iza ponoći svi se sa ulice sele pred džez-kafe „Trubadur“ u kojem se do jutarnjih sati igra i peva zajedno s odlično uvežbanim bendom. Upravo na tom mestu zatekli smo Amerikanca koji je slavio momačko veče, a koji nas je veoma zbunio svojim oblačenjem. Naime, pošto je običaj da mladoženja tokom provoda u noći uoči venčanja nosi žensku garderobu, jer uskoro postaje „papučar“, ovaj tridesetogodišnjak se pred stotinak ljudi hrabro provodio u crnom korsetu i još „slobodnijem“ donjem vešu.



- Udaljenost: Beograd–Dubrovnik 423 kilometra.
- Put autobusom: preko Višegrada, Goražda, Foče, Nevesinja, Mostara traje 12 sati. Cena povratne karte je 5.990 dinara.
- Put avionom: Beograd–Tivat 40 minuta. Od Tivta do Dubrovnika ima 50 kilometara i stiže se za 60 minuta sa prelaskom granice između Crne Gore i Hrvatske.
- Valuta: kuna, 1 evro ∂ 7 kuna
- Voda: može i voda sa česme.