Emotivnu prazninu ne popunjavajte hranom

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Da su renesansne obline ostale ideal lepote verovatno bismo bili srećnije društvo. Glorifikacija preterane mršavosti dovela je do porasta broja obolelih od anoreksije, bulimije i drugih poremećaja ishrane. Jedemo i zbog manjka samopouzdanja.

Bez obzira na to što je sve češći problem mnogih ljudi širom sveta, kompulzivno prejedanje u javnosti je još slabo prepoznat poremećaj. Reč je, doslovce, o pretrpavanju hranom, jedenju ogromnih količina obično visokokalorične hrane koje se događa barem dva puta nedeljno i traje duže od šest meseci.

Osoba ne jede jer je gladna, već u sebe trpa hranu ne bi li tako popunila emocionalnu prazninu. Umesto da osviesti neugodne emocije, osoba beži od njih u - prežderavanje. Posle epizoda prejedanja sledi samookrivljavanje, ponekad i mržnja samog sebe, depresivnost.

Trideset posto gojaznih pati od kompulzivnog prejedanja. Anini problemi su počeli u osmom razredu osnovne škole. Ona je lepa i nema problema s kilogramima, ali je prošla pakao, a sve zbog pogrešne slike o sebi i ogromnog nedostatka samopouzdanja.

"Mislila sam da me niko ne voli, da sam čudna, debela i ružna, da mi ništa ne polazi za rukom. Umislila sam da će se sve to rešiti ako - smršam. Ali ništa od toga. Uskoro sam se sve češće prejedala. U dve godine udebljala sam se 20 kg. Pala sam u depresiju, počela razmišljati o samoubistvu", priča Ana za "Jutarnji list".

Anini roditelji nisu razumeli šta se događa. "Stalno su ispitivali družim li se s ikim, kako mogu biti ceo dan u kući. Te su me reči pogađale."

Najveća promena dogodila se kad je otišla u Split na fakultet. "Odmah sam krenula na terapiju kod psihoterapeuta, sad već idem godinu dana", kaže zadovoljno.

Koliko hrane znači prejedanje objašnjava Antonela Meštrović, apsolvent psihologije i saradnica u Centru za poremećaje hranjenja Bea: "Primer većeg prejedanja je konzumiranje 2.500 kalorija u jednom obroku. Jedu brzo, trpaju hranu u sebe i često ne biraju, jedu ono što inače ne vole".

Ana kaže: "Jela sam i ono što mi je bilo odvratno, ali bilo mi je bitno da trpam. Znala sam uzeti pečeno meso i krompir s puno masti, to mi se inače gadi, ali ako me uhvati poriv, a samo je to u kući, ne biram. Pojedem sve što nađem, a onda jurim u prodavnicu po još hrane. Borila sam se i tako što sam hranu iznosila na terasu i poprskala hemikalijama. Tek tada bih bila sigurna da to neću za par sati pojesti. Jer, ponekad sam iz đubreta vadila hranu. Jela bih do granice bola, dok me ne bi zaboleo želudac i dok mi ne bi postalo teško da dišem. Kompulzivno prejedanje brutalnije je nego kratke epizode koje se mnogima dogode".

To nije takozvano "praznično" prejedanje, kad svi jedu kolače ceo dan. Kod obolelih to je stalni način nošenja sa stresom, oni dublje emotivne probleme "rješavaju" pomoću hrane.

Većina obolelih od poremećaja ishrane su vrlo pametne devojke, sklone perfekcionizmu, uspešne u onome što rade, ali imaju jako nisko samopouzdanje i pate od osećaja manje vrednosti.

U Centar se javljaju i starije žene, ali ređe. Najmlađa devojka koja se javila imala je 13, najstarija žena oko 40godina.

"Neke zrele žene poremećaj prehrane vuku od rane adolescencije, ali i njima se može pomoći", ohrabruje Antonela Meštrović.

Kod prepoznavanja poremećaja bitna je uloga roditelja. Oni često misle da će problem proći samo od sebe. Važno je da brzo reaguju, jer što lečenje krene ranije to su rezultati bolji. Bitno je s detetom razgovarati bez optuživanja i pokušati ga razumeti.

Tri uzroka kompulzivnog prejedanja:

1. Biološki - nasledna sklonost za poremećaj hranjena.

2. Psihološki - perfekcionizam, sklonost depresivnosti, nedostatak samopoštovanja.

3. Socijalni - pritisak društva i medija, promocija dijeta (istraživanje rađeno 1995. na Fidžiju pokazalo je da na tom ostrvu nije bilo osobe koja ima simptome poremećaja hranjenja. Samo tri godine kasnije, nakon što je na Fidži stigla televizija, 11,3 odsto devojčica povraćalo je s ciljem da smršaju.

(MONDO)