www.domaci.de Forum Indeks Home
Portal • Forum • Novi upisi • Pretraga • Link do nas • Domaći filmovi • Lista korisnika • Tim sajta • Proverite privatne poruke • Prijava • Registracija
Pravilnik • FAQ • Profil • Favorites • Galerija slika • Top lista • Download MP3 • MP3 razno • Spotovi • Noviteti 2013 • Muzički noviteti 2014

Dogodilo se na današnji dan.....
Strana prethodna  1, 2, 3 ... , 42, 43, 44  sledeća
Pređite na stranu broj:  
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Vesti ~
::  
Autor Poruka
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Sre Okt 01, 2014 12:22 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na danasnji dan - 30. septembar


1399 - Osnivač engleske dinastije Lankaster Henri Bolingbrok postao je kralj Henri IV, dan nakon što je abdicirao Ričard II, prvi monarh u istoriji Engleske koji je napustio presto.

1846 - Američki zubar Vilijam Morton prvi upotrebio anesteziju [etar] prilikom vađenja zuba.

1876 - Rođen srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić.

1882 - Rođen nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger koji je 1928. izumeo napravu za otkrivanje i brojanje naelektrisanih čestica i gama-zraka [merenje radioaktivnosti], poznatu kao 'Gajgerov brojač'.

1891 - U egzilu u Briselu izvršio samoubistvo francuski general Žorž Ernest Bulanže.

1912 - Srbija i Bugarska objavile mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat, od oktobra 1912. do maja 1913, u kojem su se protiv Turske borile i Grčka i Crna Gora, završen je oslobađanjem balkanskih naroda od turske vlasti.

1941 - Počela prva nemačka ofanziva na Moskvu u jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata, koja je okončana u januaru 1942. porazom Nemaca.

1949 - Okončan berlinski 'vazdušni most' uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su američki i britanski avioni obavili 277.264 letova i dopremili 2.323.738 tona namirnica.

1955 - U automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo je američki glumac Džejms Din.

1962 - Beli rasisti su izazvali nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi kada je, na osnovu odluke federalnog suda, crnac Džejms Meredit upisan na Univerzitet Misisipija, koji su do tada pohadjali samo belci.

1965 - Pripadnici indonežanskog 'Pokreta 30. septembar' oteli su šest generala i pokušali da izvrše državni udar. Generali su nađeni mrtvi 3. oktobra, a protivudarom na vlast je došao general Suharto.

1966 - Bivši britanski protektorat u Africi Becuanalend stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik postao je Serece Kama.

1966 - Nemački ratni zločinci Albert Šper i Baldur fon Širah izašli su iz zatvora Špandau u kojem su odslužili kaznu od 20 godina robije. U zatvoru koji je bio napravljen za 600 stanara, ostao je samo jedan - Rudolf Hes.

1970 - Ričard Nikson doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog američkog predsednika SFRJ.

1980 - U simboličnom podsećanju na biblijska vremena, Izrael uveo valutu šekel, koja je zamenila funtu.

1985 - Umro američki seizmolog Čarls Rihter po kojem je nazvana skala za merenje jačine zemljotresa.

1988 - U ŠSR-u je penzionisano pet visokih funkcionera, među kojima i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andrej Gromiko.

1990 - ŠSR normalizovao diplomatske odnose sa Izraelom, prekinute tokom šestodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. i uspostavio pune diplomatske odnose sa Južnom Korejom.

1991 - Vojnim udarom u Haitiju oboren sa vlasti predsednik Žan-Bertran Aristid.

1992 - Pod pokroviteljstvom i u prisustvu kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji, predsednici SRJ i Hrvatske
Dobrica Ćosić i Franjo Tudjman potpisali su zajedničku Deklaraciju kojom su se obavezali na prestanak neprijateljstava i rešavanje spornih pitanja pregovorima.

1992 - Moskovska banka distibuirala vaučere za privatizaciju kao deo vladinih ekonomskih reformi koje bi trebalo da milione Rusa pretvore u kapitaliste.

1993 - U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji razoreno je 36 sela, a poginulo najmanje 22.000 ljudi.

1999 - Jedan od najvećih nemačkih književnika 20. veka Ginter Gras dobio Nobelovu nagradu za književnost.

2000 - Uz punu podršku Demokratskoj opoziciji Srbije i novoizabranom predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici, svetska demokratska javnost je sa zebnjom iščekivala rasplet postizborne krize u Jugoslaviji. Rusija je upozorila poraženog Slobodana Miloševića da ne koristi silu radi opstanka na vlasti.

2002 - Petnaest ministara inostranih poslova Evropske unije glasalo da se državama članicama dozvoli da potpišu individualne ugovore sa SAD, kojima su američki vojnici i oficiri izuzeti od krivičnog gonjenja od strane Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.


 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Sre Okt 01, 2014 12:22 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na danasnji dan - 01. oktobar


1684. - Umro francuski pisac Pjer Kornej, pesnik moralne veličine i patriotskog i epskog zanosa, jedan od najznačajnijih predstavnika francuske klasične tragedije.

1754. - Rođen Pavle I Petrovič Romanov, ruski car [1796-1801], sin i naslednik Katarine Velike.

1878. - U Nišu otvorena prva gimnazija, u prvu školsku godinu je upisano 49 učenika.

1892. - Rođena srpska književnica i klasični filolog Anica Savić Rebac, profesor Univerziteta u Beogradu.

1904. - Rođen američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike.

1910. - Japan izvršio aneksiju Koreje i uključio je u Japansko carstvo.

1914. - Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.

1918. - Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924. - Radio Beograd počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama, inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar je ustanovljen kao dan RTV Srbije.

1926. - U Beogradu otvorena pijaca na Zelenom vencu.

1928. - U ŠSR-u proglašena Prva petoljetka, petogodišnji plan razvoja industrije i nastavak kolektivizacije poljoprivrede.

1938. - Nemačka armija ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete nakon Minhenskog sporazuma Nemačke sa Velikom Britanijom i Francuskom.

1943. - Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946. - Međunarodni vojni sud u Nirnbergu proglasio je krivim 22 lidera nacističke Nemačke za ratne zločine pocinjene u Drugom svetskom ratu.

1949. - U Pekingu proglašena Narodna Republika Kina na čelu sa Mao Cedungom. Za prvog premijera i ministra spoljnih poslova postavljen je Ču Enlaj.

1957. - Umro srpski biolog i fiziolog Ivan Đaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohlađenog organizma stekao svetski renome.

1979. - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

1982. - Lider Hrišćansko-demokratske unije Helmut Kol postao šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

1988. - Umro srpski filmski glumac Pavle Vujisić.

1988. - Mihail Sergejevič Gorbačov postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta ŠSR umesto Andreja Gromika, koji je prethodnog dana penzionisan.

1989. - Danska je kao prva zemlja u svetu dozvolila brak homoseksualaca.

1996. - Savet bezbednosti UN ukinuo je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji uvedene u maju 1992. zbog njene umešanosti u rat u Bosni.

1997. - Policija grubom silom rasturila mirne demonstracije albanskih studenata u Prištini i još pet gradova na Kosovu. Studenti su zahtevali povratak u univerzitetske ustanove i nastavu na albanskom jeziku.

1999. - U Beogradu je u 78. godini umro doajen beogradske operske scene, prvak Opere Narodnog pozorišta Miroslav Čangalović.

1999. - Ruske snage ušle su u Čečeniju nakon što su tokom avgusta i septembra potukle čečenske islamiste na teritoriji Dagestana.

2000. - Širom Srbije nastavljeni su protesti građana zbog nepriznavanja pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u SR Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle su u rudnik Kolubara u pokušaju da spreče štrajk rudara.

2003. - Na parlamentarnim izborima u Ruandi pobedila je partija Patriotski front Ruande, predsednika Pola Kagame.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Pon Okt 06, 2014 6:58 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na danasnji dan - 02. oktobar


1187. - Arapski vojskovođa i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hrišćana, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat.

1608. - Holandski optičar Hans Liperšej prikazao je u Hagu prvi teleskop.

1803. - Umro je američki političar Samjuel Adams,organizator i ideolog borbe severnoameričkih kolonija za nezavisnost, jedan od potpisnika Deklaracije o nezavisnosti 1776.

1810. - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku pod vođstvom Karađorđa potukli kod Loznice tursku vojsku poslatu iz Bosne da uguši ustanak.

1836. - Engleski prirodnjak Čarls Darvin uplovio je na brodu "Bigl" u englesku luku Falmut posle petogodišnjih istraživanja živog sveta u Južnoj Americi i na ostrvima u južnom Pacifiku, koja su značajno doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji.

1847. - Rođen je nemački državnik i feldmaršal Paul fonHindenburg, načelnik štaba nemačke Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nemačke. Nakon njegove smrti, lider nacista, kancelar Adolf Hitler, pruzeo je apsolutnu vlast.

1851. - Rođen je francuski maršal Ferdinan Foš, komandant savezničkih armija u završnim operacijama u Prvom svetskom ratu, koje su dovele do kapitulacije Nemačke. Po završetku rata postao je član Francuske akademije, i kao prvi stranac, fildmaršal Britanije.

1869. - Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi, nazvan Mahatma (velika duša), predvodnik borbe za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Najpoznatiji pobornik nenasilja u postizanju političkih ciljeva, poginuo je u atentatu koji je na njega izvršio jedan hinduistički fanatik u januaru 1948.

1870. - Papske države plebiscitom su odlučile da se ujedine saItalijom, a prestonica Italije premeštena je iz Firence u Rim.

1895. - U Splitu je rođen jugoslovenski dirigent i kompozitor Jakov Gotovac. Autor popularne komične opere "Ero s onog sveta" (1935) inspiraciju za svoja dela nalazio je prevashodno u folkloru ("Simfonijsko kolo", "Koleda", "Orači", "Guslar").

1924. - Liga naroda usvojila je Ženevski protokol za mirnorešavanje međunarodnih sporova.

1935. - Italija je napala Abisiniju (Etiopija) i slomivši otporetiopskih vojnika okupirala zemlju. Liga naroda osudila je agresiju, a 19. oktobra uvela je sankcije protiv Italije.

1944. - Nakon 63 dana teških borbi Nemci su ugušili ustanak stanovnika Varšave. Poginulo je oko 250.000 Varšavljana, veliki broj je završio u nacističkim koncentracionim logorima, a grad je gotovo potpuno uništen.

1946. - Zrenjanin je dobio današnje ime. Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nemačke okupacije, dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu.

1973. - Umro je finski trkač na duge staze Pavo Nurmi, koji je osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde obarao je 29 puta.

1975. - Japanski car Hirohito stigao je u Vašington, u prvu posetu nekog japanskog suverena SAD.

1985. - Umro je američki filmski glumac Rok Hadson. U dugoj i veoma uspešnoj karijeri snimio je 63 filma u kojima je uglavnom igrao uloge romantičnih junaka. U poslednjoj godini života veliku pažnju skrenuo je javnim priznanjem da boluje od side.

1990. - Na aerodromu u kineskom gradu Guangdžou poginulo je 127 ljudi kad je oteti kineski avion udario u dva aviona koja su stajala na aerodromskoj pisti.

1990. - Nezadovoljni politikom nove hrvatske vlasti, Srbi iz Kninske krajine blokirali su železnički i drumski saobraćaj i time prekinuli sve veze iz Beograda i Zagreba ka jadranskoj obali.

1991. - Počeli su sukobi hrvatskih snaga i Jugoslovenske narodne armije oko Dubrovnika. U narednim danima opustošena je okolina grada, a stari grad je granatiran i ostao je bez struje i vode.

1996. - Bivši bugarski premijer Andrej Lukanov ubijen je iz vatrenog oružja ispred svoje kuće u Sofiji.

1998. - Žan Pol Akajesu, bivši major armije Ruande optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osuđen je u Hagu na tri doživotne robije.

1999. - Kina i Rusija proslavile su prvom zajedničkom vojnom vežbom 50. godišnjicu diplomatskih odnosa dve zemlje.

2000. - Tokom postizborne krize u Srbiji Slobodan Milošević se putem državne televizije obratio naciji i izjavio da mu je "savest potpuno mirna", dok se talas nezadovoljstva njegovom višegodišnjom vladavinom širio zemljom. Generalni štrajk i blokade puteva
paralisali su Srbiju, a štrajkovi i protesti počeli su i u državnim medijima koji su do tada bili pod Miloševićevom kontrolom.

2003. - Južnoafrički pisac Džon Maksvel Kuci dobio je Nobelovu nagradu za književnost za 2003. godinu.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Pon Okt 06, 2014 6:58 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na danasnji dan - 03. oktobar


1226. - Umro je italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog franjevačkog reda.

1796. - Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.

1824. - Skupština Meksika je usvojila ustav prema kojem je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.

1866. - Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat između Italije i Austrije, Italiji su pripali oblast Veneto i grad Venecija.

1888. - Rođen je nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti su ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. je umro od posledica mučenja.

1895. - Rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo pesničko delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesništvo ['Kafanska Moskva', 'Povratak u zavičaj', 'Ispovest mangupa', 'Sovjetska Rusija'].

1897. - Rođen je francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredeljuje se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata je, uz Elijara, najznačajniji pesnik Pokreta otpora ['Vatra radosti', 'Elzine oči', 'Ura Ural', 'Blanša ili zaborav'].

1906. - Na Radio konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči 'Save Our Souls'. Konvecnija je stupila na snagu u julu 1908.

1929. - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila je naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija je podeljena na devet oblasti - banovina.

1932. - Irak je, nakon isteka britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.

1952. - Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.

1968. - Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren je sa vlasti u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast vojna hunta je nacionalizovala petrolejske izvore i počela da sprovodi sveobuhvatnu agrarnu reformu.

1977. - Umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.

1981. - Posle sedam meseci, irski nacionalisti su u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili protestni štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo deset štrajkača.

1989. - U okružnom sudu u Prištini počelo je suđenje Azemu Vlasiju i još trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za 'kontrarevolucionarno' delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.

1990. - Istočna i Zapadna Nemačka su se, nakon 45 godina, zvanično ponovo ujedinile. Neformalno ujedinjenje počelo je 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.

1991. - Predsedništvo SFR Jugoslavije u nepotpunom sastavu odlučilo je da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predvidjeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali su samo članovi iz Srbije, Vojvodine, Kosova i Crne Gore, pa je popularno nazvano 'krnje Predsedništvo'.

1995. - Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov ranjen je u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan slučajni prolaznik su poginuli.

1997. - Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.

1999. - U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula su četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik stranke Vuk Drašković, koji je tom prilikom lakše povređen, optužio je srpske vlasti za ubistvo i atentat na njega.

1999. - Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jorga Hajdera osvojila je drugo mesto u parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju vlade.

2001. - Američki senat je odobrio sporazum o trgovinskoj saradnji sa Vijetnamom, koji je toj zemlji obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.

2003. - Pakistan je uspešno izvršio testiranje nuklearnog projektila Hatf-III sa dometom od 290 kilometara.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Pon Okt 06, 2014 6:59 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na danasnji dan - 04. oktobar


1209. - Nemački kralj Oto IV krunisan je zarimsko-nemačkog cara. Tokom tri naredne godine napao je Toskanu, Siciliju i južnu Italiju, zbog čega ga je papa Inokentije III ekskomunicirao.

1582. - Četvrti oktobar označen je kao poslednji dan Julijanskogkalendara u Papskoj državi, Španiji i Portugalu.

1669. - Umro holandski slikar Harmens fan Rajn Rembrant, jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva.

1830. - Belgija postala nezavisna država, izdvojivši se izUjedinjenog Kraljevstva Holandije koje je osnovano na Bečkom
kongresu 1815.

1853. - Turska je, uz podršku Velike Britanije i Francuske,objavila rat Rusiji, nakon što je Rusija odbila da se povuče iz podunavskih kneževina Vlaške i Moldavije koje je okupirala da bi, kako je obrazložila, zaštitila pravoslavne podanike na teritoriji Otomanskog carstva.

1865. - Pruski kancelar Oto fon Bizmark i francuski car Napoleon III postigli su u Bijaricu sporazum da Pruska preuzme vrhovno vodjstvo u Nemačkoj.

1878. - Prvi ambasador Kine u SAD Čen Lan Pin predao je akreditive američkom predsedniku Raterfordu Hejsu.

1892. - Rođen austrijski državnik Engelbert Dolfus, kancelar od 1932 do 1934, koji se protivio pripajanju Austrije nacističkoj Nemačkoj.

1918. - Boris III postao je car Bugarske, nakon što je njegov otac Ferdinand I abdicirao.

1944. - Raspušten koncentracioni logor na Banjici u Beogradu, koji su nemačke okupacione vlasti osnovale u junu 1941.

1957. - ŠSR lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit, 'Sputnjik 1', nakon čega je počelo sovjetsko-američko nadmetanje u osvajanju svemira.

1965. - Papa Pavle VI postao je prvi papa koji je posetio SAD ikoji se obratio narodima sveta sa govornice UN u Njujorku, pozivajući ih na uspostavljanje trajnog i pravednog mira u svetu.

1966. - Britanska afrička kolonija Basutolend stekla jenezavisnost pod nazivom Lesoto.

1970. - Od prekomerne doze droge umrla je američka pevačica Dženis Džoplin, najpoznatija bela pevačica bluza.

1974. - Amerikanac Dejvid Kunst postao prvi čovek koji je obišao svet pešice. Na putovanje dugo 23.250 kilometara on je krenuo 20. juna 1970.

1977. - UN proklamovale Opštu deklaraciju o zaštiti životinja, a 4. oktobar proglašen je Svetskim danom zaštite životinja.

1992. - Vlada Mozambika i pobunjenici potpisali su mirovni sporazum, čime je okončan 16-godišnji građanski rat u toj afričkoj zemlji.

1993. - Predsednik Rusije Boris Jeljcin upotrebio tenkove da bizauzeo zgradu parlamenta u koju su se zabarikadirali poslanici, nakon što je 21. septembra raspušten parlament. Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri parlamenta predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada i pogibije najmanje 300 ljudi.

1999. - Komandant ustaškog logora u Jasenovcu u Drugom svetskom ratu Dinko Šakić osuđen je u Zagrebu na 20 godina zatvora.

2000. - Ustavni sud SR Jugoslavije poništio je predsedničke izbore održane 24. septembra na kojima je kandidat opozicije Vojislav Koštunica pobedio kandidata levice i dotadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Na poziv Demokratske opozicije Srbije da se 5. oktobra okupe u protestu isped Savezne skupštine, građani iz cele Srbije krenuli su prema Beogradu probijajući policijske blokade na putevima.

2001. - Ruski avion Tupoljev-154 koji je iz Izraela leteo za Moskvu pao je u Crno more pogođen raketom koju je greškom ispalila ukrajinska vojska na vojnoj vežbi. Poginulo je 78 putnika i članova posade.

2004. - Umrla američka glumica Dženet Li, poznata po ulozi u Hičkokovom filmu 'Psiho'.

2005. - Turska započela pregovore sa Evropskom unijom, 42 godine nakon što je podnela zahtev za članstvo u toj organizaciji.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Pon Okt 06, 2014 6:59 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na danasnji dan - 05. oktobar


1713. - Rođen je francuski filozof i pisac Deni Didro. Nosilac je prosvetiteljske ideje u predrevolucionarnoj Francuskoj, bio je inspirator i glavni urednik velike francuske 'Enciklopedije', objavljene između 1751. i 1772. u 28 tomova.

1796. - Pod pritiskom Francuske, Španija je objavila rat Velikoj Britaniji, završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara, posle čega je Španija praktično ostala bez ratne mornarice.

1857. - Srpski slikar Stevan Todorović, pionir fizičke kulture u Srbiji, otvorio je u Beogradu besplatnu školu za slikanje, pevanje i gimnastiku.

1864. - Rođen je franucuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom napravio prvu filmsku kameru i osnovao u Lionu fabriku za izradu fotografskog materijala. Braća su izumela postupak snimanja u prirodnim bojama i u pariskoj kafani 'Gran kafe' priredila 28. decembra 1895. prvu filmsku predstavu u svetu.

1880. - Umro je francuski kompozitor Žak Ofenbah, tvorac francuske operete.

1908. - Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg proglasio je nezavisnost Bugarske od Osmanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.

1910. - Portugalija je posle obaranja kralja Manuela II [iz dinastije Braganca] proglašena republikom pod predsednikom Žoakimom Teofilom Fernandešom Bragom.

1912. - Potpisnice Balkanskog saveza, Srbija i Bugarska, predale su ultimativnu notu Turskoj, posle čega je počeo Prvi balkanski rat. Srbija je tada oslobodila Staru Srbiju [danas Kosovo i Metohija] i Južnu Srbiju [danas Makedonija].

1915. - Snažnom artiljerijskom vatrom duž celog fronta na Dunavu, Savi i Drini, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva Centralnih sila na Srbiju. Posle mesec dana žestokog otpora,
nemačke i austrougarske trupe su, uz pomoć Bugara koji su napali Srbiju sa istoka, okupirale zemlju, a glavnina srpske vojske povukla se preko planina Albanije na grčko ostrvo Krf. Oporavljene srpske trupe probile su 1918. Solunski front što je izazvalo slom Centralnih sila.

1938. - Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavku zbog Minhenskog sporazuma - kojim su zapadni saveznici Velika Britanija i Francuska praktično predale njegovu zemlju nacističkoj Nemačkoj - i otišao u izbeglištvo.

1947. - U Varšavi je, na osnovu odluke koju su rukovodstva komunističkih partija S S S R, Jugoslavije, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Francuske i Italije, donela sedam dana ranije, osnovan Informacioni biro tih partija [Informbiro ili Kominform] sa sedištem u Beogradu.

1954. - Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale su Londonski memorandum o tršćanskoj krizi, zaoštrenoj odlukom zapadnih sila da civilnu upravu u zoni 'A' slobodne teritorije Trsta predaju Italiji. Jugoslaviji je pripala zona 'B' i manji deo zone 'A', a Italiji veći deo zone 'A'. Dve susedne zemlje su garantovale puna prava nacionalim manjinama, a vlada u Rimu preuzela je i obavezu da održava slobodnu luku u Trstu.

1964. - U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je bilo najveće masovno bekstvo od 1961. kada je zid izgrađen.

1970. - Vršilac dužnosti predsednika Egipta Anvar el Sadat je sedmog dana posle smrti Gamala Abdela Nasera zvanično postao šef države.

1988. - Na plebiscitu koji je organizovao diktator Augusto Pinoče, 53 odsto Čileanaca je glasalo protiv predloga da mu mandat bude produžen do 1997. Pinoče je prigrabio vlast vojnim udarom 1973, organizovanim uz pomoć SAD, kada je ubijen predsednik Salvador Aljende.

1994. - Na dva zgarišta u Švajcarskoj pronađeno je 48 tela pripadnika sekte 'Hram Sunca', koji su očito umrli u obredima masovnog samoubistva.

1998. - Pravni komitet Predstavničkog doma Kongresa SAD odobrio je otpočinjanje postupka impičmenta protiv američkog predsednika Bila Klintona. To je bila treća istraga u postupku impičmenta u američkoj istoriji protiv predsednika SAD.

2000. - U Beogradu je oko milion demonstranata, od kojih su mnogi iz unutrašnjosti Srbije doputovali u prestonicu konvojima kamiona, autobusa i automobila, koje policija nije uspela da zaustavi blokadom puteva, oborilo režim Slobodana Miloševića poražen na izborima 11 dana ranije. Mnogi demonstranti uspeli su da se kroz oblake suzavca koje je ispaljivala policija probiju u zdanje Skupštine Jugoslavije, a potom uz pomoć bagera i u zgradu Radio-televizije Srbije, u kojima su uskoro izbili požari. Na više mesta u centru grada policajci su prestali da se odupiru demonstrantima, a vojska nije intervenisala, da bi se uveče sa terase Skupštine Beograda građanima obratio izabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica. Tokom demonstracija poginula je jedna devojka, a jedan demonstrant umro je od srčanog udara.

2003. - Favorit Moskve Ahmad Kadirov, bivši muslimanski sveštenik, dobio je predsedničke izbore u Čečeniji. Kadirova su islamski teroristi ubili u maju 2004.

2005. - U eksploziji automobila bombe ispred šiitske džamije u centru Hile, južno od Bagdada poginulo je najmanje 25 ljudi, a više od 80 je ranjeno.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Pon Okt 06, 2014 7:00 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na danasnji dan - 06. oktobar


1014. - Umro car Samuilo, koji je 976. digao ustanak protiv Romeje [Vizantija] i osnovao Makedonsko carstvo.

1536. - Engleski verski reformator i prevodilac Biblije Tindejl spaljen na lomači kao jeretik, prema naređenju kralja Henrija VIII.

1552. - Rođen Mateo Riči, italijanski jezuita, prvi katolički misionar u Kini [1581], gde je tokom 30 godina uspešno upoznavao Kineze sa dostignućima zapadne civilizacije, a na Zapadu proširio oskudno poznavanje Kine.

1767. - Rođen haićanski državnik Henri Kristof, doveden sa ostrva Grenade kao rob na Haiti, gde se krajem 18. veka priključio pobuni protiv Francuza.

1846. - Rođen američki inženjer Džordž Vestinghaus, pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje, osnivač 'Vestinghaus ilektrik korporejšn' [1886].

1878. - Umro srpski trgovac Ilija Milosavljević Kolarac, koji je svoju imovinu zaveštao za prosvećivanje naroda.

1887. - Rođen francuski arhitekta i teoretičar švajcarskog porekla Šarl Eduar Žanre, poznat kao Le Korbizje, jedan od najvećih arhitekata 20. veka, koji je korišćenjem armiranog betona, stakla i gvožđa radikalno promenio tradicionalni način gradnje.

1903. - Rođen irski fizičar Ernest Tomas Sinton Volton, jedan od pionira nuklearne fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1951.

1908. - Austrougarska anektirala Bosnu i Hercegovinu što je izazvalo duboku krizu u odnosima evropskih sila. Da bi izbegle rat,
vodeće evropske zemlje priznale su aneksiju u martu 1909.

1914. - Rođen norveški etnolog i istraživač Tor Hejerdal. Godine 1947. predvodio je šestočlanu ekspediciju koja je splavom 'Kon-Tiki' preplovila oko 9.000 kilometara između Perua i pacifičkog ostrva Tuamotu blizu Tahitija, da bi dokazao da su drevni narodi mogli da plove iz Južne Amerike do polinežanskih ostrva.

1915. - Napadom na Srbiju, Bugarska, koja je na početku rata proglasila neutralnost, uključila se u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila. Suočena istovremeno sa nemačko-austrougarskom ofanzivom na severu, srpska vojska je bila prisiljena da se povuče na Kosovo, a potom preko Albanije do Jadranskog mora odakle su je
savezničke snage prebacile na ostrvo Krf.

1927. - Premijerom filma 'Pevač džeza' u Njujorku, sa tada vrlo popularnim pevačem Alom Džonsonom u glavnoj ulozi, počela
je era zvučnog filma.

1930. - Rođen sirijski državnik i general Hafez al Asad, koji je na vlast došao u novembru 1970. udarom vojnog krila Arapske socijalističke partije BAAS.

1958. - Američka nuklearna podmornica 'Sivulf' izronila na površinu kod obale Nove Engleske nakon dva meseca provedena u morskim dubinama, što je bio svetski rekord u ostajanju pod morem.

1972. - Više od 200 ljudi je poginulo i više od hiljadu povređeno u železničkoj nesreći kod meksičkog grada Saltiljo.

1973. - Napadom Egipta i Sirije na izraelske položaje na istočnoj obali Sueca i na Golanskoj visoravni počeo četvrti vojni sukob Izraela i Arapa, okončan 22. oktobra rezolucijom Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre.

1976. - Vojna hunta je u Tajlandu srušila vladu Senija Pramodja, a vojska je na univerzitetu u Bangkoku masakrirala veliki broj studenata levičara.

1981. - Na vojnoj paradi u Kairu islamski ekstremisti ubili su Anvara el Sadata, predsednika Egipta od oktobra 1970. Bilans spektakularnog atenta bio je 12 mrtvih i više od 25 ranjenih.

1988. - Pod pritiskom demonstracija, tokom kojih je Slobodan Milošević učvršćivao svoju vlast u Srbiji, rukovodstvo Vojvodine podnelo je ostavke. Tokom protesta, demonstranti su na funkcionere koji su pokušali da im se obrate, bacali jogurt, zbog čega je ovaj događaj kasnije popularno nazvan 'jogurt revolucija'.

1989. - Umrla američka filmska glumica Bet Dejvis, dobitnica dva Oskara za filmove 'Opasna' i 'DŽezabel', a proslavila se i filmovima 'Sve o Evi', 'Male lisice' , 'Šta se dogodilo sa Bebi DŽejn'.

1990. - Umrla prva žena-ratni pilot u Jugoslaviji Marija Draženović-Đorđević koja je u sastavu 113. lovačkog puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu 1945. Letački ispit je položila 1939. kada je imala 15 godina.

1991. - Indonežanski vojni avion udario je u DŽakarti u zgradu vlade, poginule su 102 osobe, a ranjeno više od 5.000.

1998. - Pod pritiskom međunarodne zajednice i pretnjama vazduhoplovnim napadom NATO-a, počelo je povlačenje srpskih snaga bezbednosti sa Kosova prema centralnoj Srbiji.

2002. - Premijer Belgije Gaj Verhoštat uputio je prvo zvanično izvinjenje za deportovanje desetine hiljada Jevreja u koncentracione logore u nacističkoj Nemačkoj, koje su činili lokalni zvaničnici.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Uto Feb 03, 2015 12:17 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 1. februar


1650. - U Stokholmu, gde je boravio na poziv kraljice Kristine, umro je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart. Odbacivši svaku dogmu ili doktrinarnost učenja, Dekart je četiri osnovna pravila mišljenja izneo u čuvenom delu 'Rasprava o metodi'. Smatra se začetnikom moderne filozofije racionalizma.

1748. - Ukazom carice Marije Terezije, Novi Sad je dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije.

1793. - Revolucionarna Francuska je, nepune dve sedmice posle pogubljenja kralja Luja XVI, objavila rat Velikoj Britaniji i Holandiji.

1840. - U američkom gradu Baltimor je otvoren prvi stomatološki fakultet u svetu.

1893. - Tomas Edison je u Vest Orindžu u Nju Džersiju otvorio prvi filmski studio u svetu.

1896. - Podstaknuti pobunom u Grčkoj, stanovnici ostrva Krit počeli su ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila, Krit je 1898. dobio autonomiju, a 1912. pripojen je Grčkoj.

1901. - U Beogradu je izašao prvi broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik je bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.

1908. - U Lisabonu su ubijeni portugalski kralj Karlos I i njegov sin, princ prestolonaslednik. Atentat su izvršile pristalice republikanaca.

1918. - Topovskim pucnjem sa admiralskog broda 'Sankt Georg' označen je početak pobune oko 6.000 mornara u austrougarskoj ratnoj floti u Boki Kotorskoj. Pobuna je ugušena 3. februara, uhapšeno je 800 mornara i podoficira, a pred preki sud u Kotoru izvedeno je 40, od kojih su četvorica osuđena na smrt i potom streljani.

1924. - Prva laburistička vlada Velike Britanije priznala je S S S R, što je znatno doprinelo smanjenju diplomatske izolacije prve socijalističke zemlje u svetu.

1942. - Vođa norveških nacista Vidkun Kvisling postao je u okupiranoj Norveškoj u Drugom svetskom ratu predsednik marionetske vlade.

1946. - Norveški diplomata Trigve Li izabran je za prvog generalnog sekretara UN.

1946. - Mađarska je proglašena republikom, s predsednikom Zoltanom Tildijem i premijerom Ferencom Nađom.

1966. - Umro je američki filmski glumac i režiser Baster Kiton, jedan od najpoznatijih komičara nemog filma.

1974. - U požaru koji je zahvatio novoizgrađeni soliter u brazilskom gradu Sao Paolo poginulo je više od 220 ljudi.

1979. - Iranski verski vođa ajatotah Ruholah Homeini vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godina izgnanstva, koje je proveo uglavnom u Iraku. Time je nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratska država.

1990. - Da bi suzbila masovne demonstracije kosovskih Albanaca, Jugoslovenska narodna armija izvela je tenkove na ulice kosovskih gradova, a borbeni avioni nadletali su Prištinu. U sukobima demonstranata i policije poginulo je 27 demonstranata i jedan policajac, a ranjeno oko sto ljudi na obe strane.

1991. - U zemljotresu koji je pogodio pogranične oblasti Avganistana i Pakistana poginulo je više od 1.200 ljudi.

1992. - Predsednici SAD i Rusije DŽordž Buš i Boris Jeljcin potpisali su u Kejmp Dejvidu deklaraciju o prestanku neprijateljstava dve zemlje, cime je formalno završen 'hladni rat'.

1995. - Poplave u Holandiji su naterale oko 250.000 ljudi da napuste domove, što je bio najveći egzodus u istoriji te zemlje.

1996. - Predsednik Žak Širak objavio je da je Francuska okončala nuklearne probe 'jednom zauvek'.

2003. - U nesreći Spejs šatl 'Kolumbija' koji se zapalio i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa [SAD] poginulo je svih sedam astronauta.

2004. - U dvostrukom samoubilačkom napadu u Erbilu, na severu Iraka, na kancelarije dve glavne kurdske frakcije: Patriotske unije Kurdistana i Demokratske partije Kurdistana, poginulo je najmanje 117 osoba, među kojima i guverner Erbila Akram Mintik.

2004. - Najmanje 251 muslimanski vernik poginulo je u jurnjavi tokom godišnjeg hadžiluka u Mini, u blizini Meke, u Saudijskoj Arabiji.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Uto Feb 03, 2015 12:17 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 2. februar


1509. - Portugalci su pod komandom Fransiska de Almejde uništili muslimansku flotu u bici kod grada Diu u Indijskom okeanu i uspostavili kontrolu u indijskim vodama.

1536. - Španski istraživač Pedro de Mendosa osnovao je na ušću reke La Plata grad Buenos Ajres, glavni grad Argentine od 1880.

1709. - Škotski mornar Aleksander Selkrik izbavljen je s pustog pacifičkog ostrva na koje je 1704. prispeo posle brodoloma. Njegova priča inspirisala je Danijela Defoa da napiše roman 'Robinson Kruso'.

1808. - Napoleonove trupe okupirale su Rim nakon što je papa Pije VII odbio da prizna Napuljsko kraljevstvo pod francuskom vlašću i da se pridruži alijansi protiv Velike Britanije. Napoleon je potom 1809. odveo papu u zatočeništvo u Fontenblo. Papska država restaurisanaje posle Napoleonovog pada 1814.

1834. - Srpski knez Miloš Obrenović objavio je treći hatišerif turskog sultana Mahmuda II, kojim je uobličen politički status i pravni karakter Kneževine Srbije. Tim dokumentom Srbiji je pripojeno šest nahija, a posebnim beratom knez Miloš je dobio dostojanstvo srpskog i naslednog kneza.

1848. - Mirom u gradu Gvadelupe Idalgo okončan je dvogodišnji rat Meksika i SAD. Poraženi Meksiko ustupio je SAD Teksas, Novi Meksiko, Arizonu i Kaliforniju.

1878. - Grčka je objavila rat Turskoj.

1895. - Umro je srpski pisac Ljubomir Nenadović, koji se ubraja među najčitanije srpske pisce u drugoj polovini 19. veka. Rođen u jednoj od najistaknutijih porodica u Srbiji pripadao je prvoj generaciji srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu. U njegovom književnom opusu najvrednijim se smatraju putopisi ['Pisma iz Nemačke', 'Pisma iz Italije', 'O Crnogorcima'].

1907. - Umro je ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, koji se uvrstio među najistaknutije naučnike svoga vremena otkrićem periodičnog sistema hemijskih elemenata [1869], prema kojem svojstva hemijskih elemenata zavise od njihove atomske težine.

1920. - Mirovnim ugovorom u Dorpatu [Tart] Sovjetska Rusija priznala je nezavisnost Estonije, koja je od 1721. bila pod ruskim suverenitetom. Sovjetske trupe zaposele su tu zemlju u junu 1940, posle čega je Estonija postala sastavni deo ŠSR-a.

1924. - Umro je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama 'Ostajte ovdje', 'Emina', 'Veče na školju'. Pripadao je
mostarskom krugu oko književnog lista 'Zora', koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.

1943. - Kod Staljingrada [Volgograd] sovjetska Crvena armija je posle šestomesečnih borbi prisilila nemačku Šestu armiju na kapitulaciju. Time je završena jedna od ključnih bitaka u Drugom svetskom ratu.

1964. - Umro je srpski pisac, kritičar i prevodilac Milan Bogdanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Uređivao je list 'Republika' i časopise 'Danas', 'Srpski književni glasnik', 'Književne novine'. Bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Narodnog pozorišta u Beogradu. Celokupna njegova dela objavljena su u pet knjiga pod nazivom 'Stari i novi'.

1970. - U 97. godini umro je engleski filozof, matematičar i pisac Bertrand Rasel, jedan od rodonačelnika analitičke filozofije, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamskom ratu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.

1978. - Dvojica sovjetskih kosmonauta sa svemirskog broda 'Saljut' su u otvorenom svemiru, prvi put u istoriji kosmičkih letova, obavila operaciju dopune goriva.

1986. - U kneževini Lihtenštajn žene su prvi put glasale na parlamentarnim izborima.

1990. - Južnoafrički predsednik Ferdinand de Klerk je ukinuo zabranu Afričkog nacionalnog kongresa Nelsona Mandele.

1996. - Umro je američki filmski glumac i igrač Džin Keli, zvezda holivudskog mjuzikla ['Amerikanac u Parizu', 'Ples na kiši'].

1997. - U Beogradu, policija je grubom silom, koristeći vodene topove rasterala mirne demonstracije gradjana koji su od novembra 1996. svakodnevno protestovali zbog odbijanja vlasti da prizna pobedu opozicije na lokalnim izborima u Srbiji.

2002. - Holandski princ Wilem-Aleksander, oženio se Maksimom Zoreguietom, Argentinkom, čiji je otac bio pripadnik hunte, i time oživeo tradiciju kontroverznih brakova holandske kraljevske porodice.

2003. - U snažnoj eksploziji u Lagosu uništena je Nigerijska banka, a najmanje 33 osobe su poginule. Nakon toga su izbili veliki neredi, jer se više stotina ljudi potuklo kako bi uzelo novac iz srušene banke.

2004. - U 89. godini umro je britanski istoričar Alan Bulok, autor biografije nacističkog lidera Adolfa Hitlera: 'Hitler: studija tiranije'.

2005. - Umro je Maks Šmeling [99], bokserska legenda i prvi Evropljanin šampion sveta. Bivši nemački bokser je titulu svetskog prvaka osvojio 1930. pobedivši Džeka Šarkija. U istoriju boksa ušao je i njegov čuveni nokaut iz 1936, takođe, legendarnog američkog boksera Džoa Luisa u 12. rundi meča.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Uto Feb 03, 2015 12:17 am    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 3. februar


1014. - Umro je danski kralj Svend I koji je 1002, nakon pokolja Danaca u Engleskoj, napao i osvojio veliki deo engleske teritorije. Nasledio ga je sin Knut II Veliki koji je bio kralj Danske, Engleske i od 1028. Norveške.

1194. - Nemački kralj Henrik VI oslobodio je uz veliku otkupninu engleskog kralja Ričarda I [Lavlje Srce], kojeg je na povratku iz Krstaškog rata 1192. zarobio austrijski vojvoda Leopold.

1591. - U nemačkom gradu Torgau osnovana je Nemačka protestantska liga.

1809. - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma, osnivač Konzervatorijuma u Lajpcigu. Kao pijanista debitovao je u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za 'San letnje noći'.

1830. - Na mirovnoj konferenciji u Londonu Grčkoj je priznata nezavisnost od Otomanskog carstva, u čijem je sastavu bila od 1453.

1867. - Princ Mucuhito postao je u 14. godini japanski car Meidji. Tokom njegove vladavine, do smrti 1912, Japan je modernizovan, privredni razvoj je naglo ubrzan i zemlja je od zaostale feudalne preobražena u modernu kapitalističku državu.

1881. - Potpisan je ugovor o izgradnji pruge Beograd-Niš, prve železničke pruge u Srbiji. Knez Milan Obrenović je u junu 1881. srebrnim budakom obeležio početak radova, a prvi putnički voz ka Nišu krenuo je beogradske železničke stanice u septembru 1884.

1915. - U Sarajevu je obešen srpski učitelj Veljko Čubrilović, jedan od učesnika u atentatu 28. juna 1914. na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda.

1917. - SAD su u Prvom svetskom ratu prekinule diplomatske odnose s Nemačkom, posle saopštenja Berlina da će otpočeti neograničeni podmornički rat.

1919. - U Parizu je održana prva sednica Lige naroda, devet dana posle osnivanja te svetske organizacije.

1924. - Umro je američki državnik Vudro Tomas Vilson Wilson], predsednik SAD od 1913. do 1921, začetnik ideje o stvaranju Lige naroda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1919.

1943. - Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali nemački grad Hamburg.

1945. - Američki avioni su u Drugom svetskom ratu izbacili 3.000 tona eksploziva na Berlin, a američke trupe na Filipinima preuzele su Manilu od Japanaca.

1958. - Potpisan je sporazum o ekonomskoj uniji Belgije, Holandije i Luksemburga.

1969. - Palestinski nacionalni kongres je izabrao Jasera Arafata za šefa Palestinske oslobodilačke organizacije.

1973. - U Južnom Vijetnamu je na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u Parizu stupio na snagu prekid vatre.

1977. - Snage lojalne potpukovniku Mengistu Haile Marijamu ubile su šefa privremene vojne vlade Etiopije generala Teferi Bentija i njegove najbliže saradnike.

1981. - Gro Harlem Bruntland je posle ostavke Odvara Nordlija izabrana za prvu ženu premijera Norveške.

1989. - Umro je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetis, vodeći predstavnik 'njujorške škole', nezavisne produkcije ['Senke', 'Zakasneli bluz', 'Lica', 'Glorija', 'Dvanaest žigosanih', 'Rozmarina beba'].

1994. - Predsednik SAD Bil Klinton [Bill Clinton] ukinuo je trgovinski embargo Vijetnamu, zaveden po završetku Vijetnamskog rata 1975. To je, nakon decenija neprijatljstva, bio dramatićan preokret u odnosima dve zemlje.

1995. - NATO je održao prvu vojnu vežbu na teritoriji nekadašnje Istočne Nemačke.

1996. - U zemljotresu na jugozapadu Kine poginulo je više od 300 ljudi.

1998. - Američki vojni avion 'EA-6B' je, leteći prenisko, udario u kabl uspinjače u zimskom turističkom centru Kavaleze na severu Italije. U gondoli, koja je pala s visine od 200 metara, poginulo je svih 20 ljudi.

2002. - U snažnom zemljotresu koji je pogodio tursku provinciju Afjon, 43 osobe su poginule, povređeno je 300 ljudi, a više od 600 kuća je oštećeno.

2003. - Legendarni američki rok producent, Fil koji je svojom tehnikom snimanja poznatom pod nazivom 'zvučni zid' napravio revoluciju u pop muzici, uhapsen je zbog ubistva.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Sre Feb 04, 2015 7:53 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 4. februar


211. - Umro je rimski car Lukije Septimije Sever Pertinaks, osnivač dinastije Severa, koji je ograničio vlast Senata, umesto kojeg je 'Carski savet' počeo da izdaje zakone. Oslanjao se isključivo na armiju i tako utro put tzv. vojničkom despotizmu.

1746. - Rođen je poljski nacionalni junak Tadeuš Anžej Bonaventura Košćuško, američki general i učesnik Američkog rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vošingtona, kasnije prvog predsednika SAD. Po povratku u Poljsku podigao je ustanak protiv Rusa, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. u bici kod Macjejovica, a on je ranjen i zarobljen. Pušten je na slobodu 1796, pod uslovom da se odrekne akcija protiv Rusije, posle čega je otišao u izbeglištvo i 1917. je umro u Švajcarskoj.

1783. - Velika Britanija je u Parizu potpisala sporazum o priznanju SAD, čime je okončan osmogodišnji britansko-američki rat, poznat kao Američki rat za nezavisnost.

1789. - Za prvog predsednika SAD izabran je Džordž Vošington, koji je u ratu za nezavisnost od Velike Britanije od 1775. do 1783. komandovao vojskom kolonista. Bio je predsednik osam godina [dva mandata], ali se povukao razočaran 1797. i odbio da se treći put kandiduje za šefa države.

1881. - Rođen je sovjetski vojskovođa i političar ruskog porekla Kliment Jefremovič Vorošilov, maršal S S S R-a, učesnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U građanskom ratu od 1918. do 1920. uspešno je vodio operacije protiv belogardejaca i stranih intervencionističkih trupa, a od 1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca i Lenjingradskog fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog premijera, a potom - posle smrti komunističkog diktatora Josifa Staljina - do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.

1889. - Rođen je srpski istoričar hrvatskog porekla Viktor Novak, profesor Zagrebačkog, potom Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti i osnivač Istorijskog instituta SANU. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomoćne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj školi u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije književnosti. U kapitalnom delu 'Magnum crimen', objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zločin genocida ustaškog režima nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Bio je veoma aktivan i u muzičkom životu kao predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva i inicijator osnivanja Južnoslovenskog pevačkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog pevačkog saveza u Pragu.

1897. - Rođen je nemački političar i ekonomista Ludvig Erhard, zapadnonemački kancelar od 1963. do 1966, glavni arhitekta privrednog oporavka i uspona Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog rata.

1899. - Na Filipinima je izbila pobuna protiv SAD, koje su odbile da daju nezavisnost toj bivšoj španskoj koloniji. U vreme špansko-američkog rata, vođa filipinskog revolucionarnog pokreta general Emilio Aginaldo proglasio je nezavisnost u julu 1898, što su SAD ignorisale kad im je Španija prepustila tu pacifičku ostrvsku zemlju sporazumom u Parizu u decembru 1898. Filipini su stekli nezavisnost tek 1946.

1900. - Rođen je francuski pisac Žak Anri Mari Prever, nazvan 'pesnik Pariza'. Počeo je pod uticajem nadrealista, ali je vremenom izgradio originalan izraz jednostavne i sažete forme. Njegovu poeziju karakteriše revolt, mladalački cinizam, ismevanje autoriteta. Napisao je više poetskih scenarija, možda najlepših u francuskoj kinematografiji, za filmove režisera Marsela Karnea.

1901. - Umro je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austro-Ugarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu [sadašnja Bratislava], a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864, a za poslanika u Hrvatskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme. Bio je prvi urednik lista 'Zastava', koji je okupljao najbolje srpske pisce i javne radnike tog doba.

1902. - Rođen je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom 'Duh Sent Luisa' u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

1904. - Japanska ratna mornarica blokirala je rusku dalekoistočnu luku Port Artur, što je bio uvod u rusko-japanski rat, koji je četiri dana kasnije počeo Japan bez objave rata.

1908. - Rođen je srpski slikar Predrag Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je prava u Subotici, a zatim bio u diplomatskoj službi u Parizu, Madridu, Londonu. Međunarodnu reputaciju je stekao 1937. na izložbi u Parizu na kojoj je dobio 'Gran pri'.

1927. - Umro je serdar Janko Vukotić. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. Sandžačkom vojskom, i verovatno je presudno uticao na pobedu u bici kod Mojkovca.

1930. - Rođen je srpski pisac Borislav Pekić. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji Savezne demokratske omladine Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača Demokratske stranke 1989. godine.

1938. - Pripremajući se za rat, Adolf Hitler je preuzeo resor ministra rata Nemačke, a za šefa diplomatije imenovao je Joahima fon Ribentropa.

1940. - Sovjetske trupe probile su front u Kareliji, u sovjetsko-finskom ratu, započetom u novembru 1939. Finci su u početku imali uspeha, ali je rat posle prodora u Kareliju okončan porazom Finske. Mirovnim ugovorom potpisanim u martu 1940. u Moskvi sovjetsko-finska granica je ispravljena na štetu Finske. U ratu je poginulo 48.000 sovjetskih i 32.000 finskih vojnika.

1945. - Sovjetski vođa Josif Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil otpočeli su u Jalti na Krimu osmodnevne razgovore o uređenju sveta posle Drugog svetskog rata. Postigli su saglasnost o formiranju Ujedinjenih nacija, razoružanju Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone, iskorenjivanju nacizma i izvođenju ratnih zločinaca pred sud. Sporazumeli su se i da nova jugoslovenska vlada bude sastavljena na osnovu sporazuma predsednika vodje jugoslovenskih komunista Josipa Broza i predsednika izbegličke kraljevske vlade u Londonu, hrvatskog političara Ivana Šubašića.

1946. - Predsednik srpske vlade u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu general Milan Nedić je, prema zvaničnoj verziji, izvršio samoubistvo tokom istražnog postupka. Pre rata bio je načelnik Generalštaba i ministar vojske i mornarice i u vreme invazije Nemačke komandovao je Trećom grupom armija. Njegova uloga u vreme okupacije kontraverzna je u srpskoj istoriografiji. Jedni smatraju da je on bio izdajnik u službi okupatora, a drugi u njemu vide tragičnu figuru, čoveka koji je svesno žrtvovao ugled preuzevši funkciju šefa vlade u okupiranoj zemlji kako bi, koliko-toliko, ublažio tragediju srpskog naroda, uključujući pružanje utočišta onima koji su umakli od ustaških zločina u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, kao i sa drugih okupiranih teritorija.

1948. - Cejlon [sadašnja Šri Lanka] dobio je samoupravu u okviru Britanskog komonvelta.

1961. - U Angoli je oslobodilački pokret počeo borbu protiv portugalskih kolonijalista, na šta je režim u Lisabonu odgovorio oštrom represijom. Angola je stekla nezavisnost 1975.

1966. - Prilikom pada japanskog putničkog aviona 'boing 727' u Tokijski zaliv, poginula su 133 putnika i člana posade.

1972. - Velika Britanija i devet drugih zemalja priznale su Istočni Pakistan kao nezavisnu državu Bangladeš.

1974. - Grenada je stekla nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta.

1976. - U Gvatemali je u zemljotresu poginulo 23.000 ljudi, a milion i po ostalo je bez krova nad glavom.

1976. - Glavni grad Mozambika Lorenso Markeš preimenovan je u Maputo.

1978. - Džunijus Džajavordene preuzeo je dužnost prvog predsednika Šri Lanke.

1980. - Umro je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor sa izrazitim osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota, da bi potom izgradio stil na iskustvima postimpresionizma, stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi približio se lirskoj apstrakciji.

1989. - U oružanoj pobuni oboren je diktator Paragvaja Alfredo Stresner, koji je vladao 35 godina, duže od bilo koga u 20. veku u nekoj od južnameričkih država. U pobuni poginulo je više od 300 ljudi, mahom vojnika. Predsednik Paragvaja postao je general Andres Rodrigez.

1989. - Ruski istoričar Roj Medvedev procenio je da je pod Staljinovom vlašću u S S S R-u uhapšeno, ubijeno ili na drugi način izloženo represiji 40 miliona ljudi.

1990. - U napadu iz zasede na autobus sa izraelskim turistima, islamski teroristi ubili su u Egiptu devet turista i dvojicu egipatskih policajaca i ranili 20 ljudi.

1992. - Trupe lojalne predsedniku Venecuele Karlosu Andresu Peresu ugušile su pokušaj vojnog udara.

1995. - U analizi Stejt dipartmenta, pripremljenoj za Kontakt grupu o Bosni i Hercegovini, ocenjeno je da je muslimansko-hrvatska federacija pred kolapsom i da njena dezintegracija preti da izazove krajnje opasnu lančanu reakciju.

1997. - U sudaru dva vojna izraelska helikoptera tipa 'Ć-53 sikorski' poginula su 73 vojnika.

1998. - U zemljotresu koji je pogodio oblast Rustaka u severnoj avganistanskoj provinciji Tahar poginulo je najmanje 4.500 ljudi.

2003. - Poslanici Veća republika i Veća građana Skupštine Savezne Republike Jugoslavije usvojili su Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je SRJ prestala da postoji, ustupivši mesto znatno labavijoj tvorevini.

2005. - Italijanska novinarka Đulijana Zgrena, dopisnica italijanskih dnevnih novina 'Il Manifesto', oteta je u centru Bagdada. Oslobođena je 3. marta, ali je 4. marta, na putu do aerodroma, na auto u kojem je bila pucala američka patrola. Zgrena je ranjena, a italijanski agent tajne službe Nikola Kalipari je, štiteći je, poginuo.

2005. - Julija Timošenko, aktivista 'narandžaste revolucije', postala prva žena premijer Ukrajine.

2006. - Umrla Beti Fridan, koja je svojom knjigom 'Ženska mistika' postavila temelje modernog feminističkog pokreta. Osnovala je Nacionalnu organizaciju za žene. Umrla je na svoj rođendan, u 85. godini.
 
anchi22
•• 20:01 ••
<b>•• 20:01 ••</b>





Datum registracije: 09 Jul 2008
Poruke: 53466

blank.gif
PorukaPostavljena: Čet Feb 05, 2015 6:24 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Dogodilo se na današnji dan - 5. februar


1596. - Japanski šogun Hidejoši zabranio je hrišćanstvo u Japanu i naredio da se pogubi 26 osoba, koje su prešle u katoličku veru. To su bili prvi Japanci katolički 'mučenici'.

1679. - Umro je holandski pisac Jost fan den Fundel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Njegova dela 'Noah', 'Lucifer' i 'Adam u izgnanstvu' ubrajaju se među najveća ostvarenja holandske literature.

1792. - Britanci su zauzeli pola teritorije indijske države Majsor, nakon što su porazili vojsku sultana Tipu Sahiba.

1814. - U Beču je objavljena 'Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica' Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

1840. - Rođen je škotski pronalazač Džon Bojd Danlop, koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu.

1885. - Belgijski kralj Leopold II je proglasio afrički Kongo za lični posed pod nazivom 'Nezavisna država Kongo'.

1887. - U milanskoj Skali prvi put je izvedena Verdijeva opera 'Otelo'.

1893. - Umro je srpski glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1917. - Usvajanjem novog ustava, Meksiko je postao federativna republika od 28 saveznih država. Proklamovana je agrarna reforma i crkva je odvojena od države.

1919. - Rođen je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, osnivač Svegrčkog socijalističkog pokreta [PASOK] 1974. i prvi socijalistički premijer Grčke od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti.

1971. - U Belfastu je tokom nemira ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.

1983. - U eksploziji bombe u prostorijama Palestinske oslobodilačke organizacije u Bejrutu poginule su 22 osobe.

1983. - U Lionu je posle izručenja iz Bolivije uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu. Barbi, nazvan 'dželatom iz Liona' skrivao se u Boliviji 32 godine.

1988. - Vrhovni sud ŠSR je ukinuo presudu, kojom su u martu 1938. u vreme Staljinovih 'čistki' osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz drugih visokih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Oni su potom posmrtno rehabilitovani.

1993. - Umro je američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkievic, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario ['Sve o Evi', 'Pisma trima ženama', 'Julije Cezar', 'Kleopatra', 'Bosonoga kontesa' 'Iznenada prošlog leta'].

1994. - Tokom bosanskog rata na sarajevskoj tržnici Markale u centru grada od granate je poginulo 68, a ranjeno 200 ljudi. Čelnici NATO dali su ultimatum bosanskim Srbima, pod pretnjom bombardovanja njihovih položaja, da u roku od deset dana povuku teško naoružanje na 20 kilometara od centra Sarajeva, a od armije BiH zatraženo je da svoje teško naoružanje u gradu stavi pod kontrolu mirovnih snaga.

1996. - Vlasti u Sarajevu uhapsile su i kasnije predale Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu srpske oficire Đorđa Đukića i Aleksu Krsmanovića, što je izazvalo ozbiljnu političku krizu u tek uspostavljenim kontaktima dva bosanska entiteta. General Đukić je umro u zatvoru a pukovnik Krsmanović je oslobodjen optužbe.

1997. - Tri najveće švajcarske banke osnovale su, pod snažnim međunarodnim pritiskom, fond od sto miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta. Pritisak je usledio nakon otkrića da su švajcarske banke sarađivale s nemačkim nacistima u Drugom svetskom ratu u skrivanju novca i dragocenosti od zatočenih i ubijenih Jevreja.

1997. - U akcijama beogradske policije protiv mirnih protesta gradjana zbog fasifikovanja izbornih rezultata, između 2. i 5. februara uhapšeno je oko 100, a povređeno više od 300 demonstranata. Svakodnevne demonstracije su nastavljene.

1999. - U 76. godini umro je Nevil Boner, prvi Aboridžanin poslanik u australijskom parlamentu.

2000. - U 98. godini umro je Klod Otan-Lara, jedan od najistaknutijih i najplodnijih francuskih filmskih reditelja.

2001. - U Njujorku je počelo suđenje četvorici optuženih za postavljanje i aktiviranje bombi 1998. u dve američke ambasade u Africi, kada je život izgubilo 224 osobe.

2001. - U eksploziji u moskovskom metrou povređene su najmanje 224 osobe.

2002. - Belgijski ministar inostranih poslova Luis Mišel, uputio je izvinjenje zbog uloge njegove zemlje 1961. u atentatu na tadašnjeg kongoanskog lidera Patrisa Lumumbu. On je ponudio pomoć od 3,25 miliona dolara Fondu 'Patris Lumumba' za promociju demokratije u toj zemlji.

2003. - Severna Koreja je saopštila da je ponovo pokrenula nuklearni reaktor u Jongbjonu. Ona je u decembru 2002. najavila niz akcija kojima će reaktivirati svoje nuklearne programe, uprkos činjenici da je dve godine ranije [1994] potpisala sporazum o njihovoj suspenziji.

2005. - Umro je predsednik zapadnoafričke države Togo, Gnašingbe Ejadema, koji je 38 godina vladao tom zemljom.
 
Prikaz poruka:   
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Vesti ~ -> Dogodilo se na današnji dan..... Vreme je podešeno za GMT + 1 sat
Strana prethodna  1, 2, 3 ... , 42, 43, 44  sledeća
Strana 43 od 44

 
Pređite u:  
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma





- Burek Forum - Doček Nove 2018. godine - Venčanja, svadbe - Proslave - TipoTravel - Kuda večeras -

Bookmark to: Twitter Bookmark to: Facebook Bookmark to: Digg Bookmark to: Del.icio.us Bookmark to: StumbleUpon