Od smrti Nikole Tesle sedam decenija

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Danas, 7. januara, navršava se 70 godina od smrti Nikole Tesle, jednog od najvećih inovatora u istoriji.

Poslednje godine života, jedan od najblistavijih umova u istoriji, proveo je povučeno družeći se, kako izgleda, najviše sa golubovima.

Pošto je ovaj svet napustio u jeku Drugog svetskog rata na samom početku 1943. godine, Tesla je 12. januara 1943. sahranjen na njujorškom groblju, posle opela služenog u srpskoj katedralnoj (sabornoj) crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu.

Opelo je tada u ime Srpske pravoslavne crkve u SAD služio prota Dušan Šukletović, starešina hrama Svetog Save, dok je njujorški biskup Mening služio uvodnu i poslednju molitvu na engleskom jeziku.

Muzej Nikole Tesle koji je nedavno obeležio 60 godina rada i koji poseduje oko 160.000 originalnih dokumenata, više od hiljada publikacija (knjiga i časopisa) i preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata, od decembra 1952. godine smešten u Krunskoj ulici u reprezentativnom zdanju sagrađenom 1929, po projektu Dragiše Brašovana, čuva, između ostalog, i (stilizovanu) urnu sa njegovim posmrtnim ostacima.

Arhivska građa iz Tesline zaostavštine je 2003. upisana u registar UNESKO-a "Pamćenje sveta".

Teslina zaostavština dopremljena je u Beograd na osnovu odluke američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog naslednika proglašen njegov nećak, jugoslovenski diplomata Sava Kosanović.

Nikola Tesla rođen je 10. jula 1856. u Smiljanu, u Lici, tada Vojna granica u sklopu Austrije. Rođen je u porodici Milutina Tesle, sveštenika Srpske crkve (tada Karlovačka mitropolija). Njegova majka Đuka potiče iz takođe svešteničke porodice Mandić iz okoline Gračaca.

Školovanje je započeo u rodnom Smiljanu, nastavio u Gospiću i Karlovcu, studirao je u Gracu i Pragu, ali studije nikada nije priveo kraju. Pre 1884. godine, kada se zaputio u SAD, radio je u Mariboru, Pešti, Strazburu i Parizu.

Evropu je napustio u nadi da će mu u Njujorku, tada čuveni pronalažac i industrijalac Tomas Alva Edison, za čiju firmu je radio još u Parizu, pomoći da realizuje svoje tehničke inovacije.

U Edisonovoj firmi ostao je, međutim, manje od godinu dana i već 1885. osnovao je u Njujorku vlastitu kompaniju "Tesla" kada je i započeo izradu prvih modela predviđenih za korišćenje naizmenične struje - inovacija koja je preobrazila svet. Edison je, inače, bio veliki protivnik Teslinog izuma, pošto je u proizvodnju jednosmerne struje prethodno uložio veliki kapital.

Tih godina je u novosadskom "Braniku" pojavio se prvi tekst, na srpskom, o Teslinim izumima, autor teksta naziva ga tada "srpski Edizon".

U Evropu iz SAD-a Tesla je odlazio u dva navrata, a u jedinoj poseti Beogradu bio je od 1. do 3. juna 1892. godine. Tokom posete u svečanu audijenciju primio ga je tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović, i tom prilikom dobio je Orden Svetog Save drugog stepena.

Teslinim imenom nazvana je merna jedinica za magnetnu indukciju. U hotelu "Njujorker" ovog vikenda se održava Tesla - memorijalna konferencija kojom će biti obeleženo 70 godina od smrti Tesle u u hotelu gde je naučnik proveo poslednjih 10 godina života i preminuo na Božić, 7. januara 1943.

Među učesnicima konferencije biće i Metju Inmen, bloger i strip autor koji je pomogao da se u rekordnom roku prikupi 1,3 miliona dolara za otkup Tesline laboratorije Vardenklif na Long Ajlendu koja bi trebalo da bude pretvorena u naučni centar.

Sam Tesla bio je izvor inspiracije brojnim književnicima, filmskim i drugim umetnicima. O njemu su napisane brojne knjige a na velikom platnu igrali su ga mnogi od Dejvida Bovija do Džona Si Rajlija. Trenutno je u pripremi film "Tesla vladar sveta" gde bi čuvenog naučnika trebalo da igra Kristijan Bejl.

(Tanjug/Foto: Wikipedia)