U Srbiji iskopan praistorijski evro

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Praistorijski predmeti nalik na simbol evra koje srpski arheolozi pronalaze u drevnim skrivnicama u Pomoravlju su metalna moneta centralnog Balkana starija od 2.500 godina.

Najzad su dešifrovani misteriozni praistorijski predmeti nalik na simbol evra koje srpski arheolozi pronalaze u drevnim skrivnicama u Pomoravlju. Reč je o metalnoj moneti centralnog Balkana starijoj od 2.500 godina, otkriva prof. dr Mile Stojić iz Arheološkog instituta SANU.

"Predmeti u obliku slova e, sa strelastim ispupčenjem, neodoljivo podsećaju na simbol valute EU, pa smo ih u šali nazvali preistorijski evro", kaže profesor Stojić.

"Ovo je dokaz da je čovečanstvo monetarni sistem otkrilo mnogo ranije nego što se do sada smatralo. Prostor Srbije je bio i tada raskrsnica puteva i mesto na kome je, izgleda, osim prve svetske metalurgije stvoren i prvi novac".

Arheolozi su u ostavama, kako nazivaju jame u zemlji iskopane na skrovitim mestima, često nalazili skrivene gomile gotovo istovetnih predmeta, naizgled bez ikakve praktične namene.

Najmisterioznije su bile ostave iz sredine 4. milenijuma pre nove ere, u kojima su bile složene stotine veoma sličnih predmeta nalik bakarnim sekirama bez ijednog traga upotrebe.

Oni su skriveni u vreme vinčanske kulture, kad je teritorija Srbije postaje kolevka metalurgije.

"Ovdašnji bakarni predmeti bili su glavni izvozni artikl širom Evrope, ali ne kao alat ili oružje, već isključivo kao dragocenost i sredstvo plaćanja", kaže profesor Stojić.

Bilo je neobjašnjivo, zašto bi neko zakopao najveće dragocenosti tog vremena i zaboravio ih. Ista priča se ponovila s ostavama iz bronzanog doba u kojima je bio skriven ogroman broj sličnih predmeta čija je masa varirala od nekoliko desetina do nekoliko stotina kilograma, a ponekad je prevazilazila tonu.

Tajanstvena skladišta po pravilu su pronalažena kraj saobraćajnica u rečnim dolinama, a najčešće duž moravsko-vardarskog komunikacionog pravca u Srbiji.

"Shvatili smo da je reč o svojevrsnim trezorima preistorijskih sredstava plaćanja", kaže profesor Stojić." To se kosilo s uvreženim teorijama da je novac nastao tek u 8. veku pre nove ere u Grčkoj. Međutim, na centralnom Blakanu još mnogo ranije je postojala moneta".

To dokazuju i takozvane "skitske strelice" iz Pomoravlja i istočne Srbije. Arheolozi su uočili da čudni vrhovi strelica nisu mogli da imaju praktičnu upotrebu, jer su napravljeni tupi i obeleženi rupicama.

Shvatili smo da je reč o "banknotama" čiju je vrednost obeležavao broj rupica, kaže profesor Stojić.

Za područje Srbije posebno su karakteristični predmeti od srebra i bronze, ujednačene veličine i težine, koji neodoljivo podsećaju na znak evra. Ove stare monete zadržale su se veoma dugo u upotrebi.

Njih su koristili i Kelti koji došli u Srbiju u 3. veku pre nove ere i njihovi potomci Skordisci, iako su tada već odavno bili u opticaju i grčki i rimski novčići.

Najveće preistorijske riznice zakopane su i zaboravljene u bronzanom dobu, od 13. do 11. veka pre naše ere.

"Nauku je dugo mučilo pitanje zašto je blago napušteno", kaže profesor Stojić.

Analizom rasporeda "trezora" uvideli smo da su posejani duž puta od Grčke ka centralnoj Evropi, a napušteni su kad je propala velika mikenska kultura, najveći uvoznik metalnih proizvoda iz naših krajeva.

U jednoj vrsti preistorijskih skrivnica nalaze se alke ukrašene perlama i njihovi pravilno odlomljeni delovi, kao i metalne šipke sa žlebovima, nalik štanglama čokolade. "Nije reč o nakitu, već o preistorijskom novcu. Sitniji apoeni su dobijani lomljenjem osnovnih 'banknota', alki i šipki", objašnjava profesor Stojić za "Novosti".

(MONDO, foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images/Thinkstock)