Seksualne disfunkcije tabu u Srbiji?

anchi22 · **•• 20:01 ••**

Da li su, i u kom broju, seksualne disfunkcije zastupljene u Srbiji, koliko smo spremni da o tome govorimo... pitali smo stručnjake.

"Seksualne disfunkcije su najrasprostranjeniji oblici psihičkih poremećaja. Obuhvataju veliki deo populacije oba pola, starosti između 17 i 70 godina. Poslednjih godina su sprovedena brojna istraživanja o ovom problemu i konstatovano je da između 10 i 52 odsto muškaraca, i 25 i 63 odsto žena, imaju tokom svog života neki od seksualnih problema.

Podatke za Srbiju nemamo, ali možemo da kažemo na osnovu individualne prakse i kolegijalnih razmena informacija, da je i kod nas primećen porast osoba sa seksualnim disfunkcijama. Seksualnost nije goruća tema u našoj zemlji, barem ne sa medicinskog aspekta, i zato nema ni interesa da se istražuje", kaže za MONDO psihoterapeut Ivana Radovanović Novaković iz Psihološkog savetovališta "Reč po reč".

Koji poremećaji tog tipa su najčešći u našem društvu i kako se manifestuju?

"Seksualne disfunkcije karakterišu smetnje u seksualnom funkcionisanju i teškoće u obavljanju seksualnog odnosa. Mogu da postoje od samog početka seksualne aktivnosti - kada se nazivaju primarnim, da se pojave u jednom trenutku u životu posle perioda uspešnog seksualnog funkcionisanja - kada se nazivaju stečenim ili sekundarnim, da se jave u specifičnim okolnostima. I najzad, da budu opšte i da ne zavise od okolnosti u kojima se odvija seksualna aktivnost, niti pak, od određenog partnera i njegovih karakteristika.
Seksualno disfunkcionalno ponašanje doživljava se veoma bolno i značajno utiče na kvalitet života. Osiromašenja su velika: gubitak samopoštovanja, strah, depresivno raspoloženje, stid, osećaj krivice, suicidalna razmišljanja i suicidalni pokušaji. Život postaje neprijatan posebno mladima koji svoj identitet poistovećuju sa identitetom seksualno uspešne osobe."

Rekli ste da su seksualne disfunkcije u Srbiji, ali i u celom svetu, u porastu. Zašto?

"Ono o čemu se spekuliše, s obzirom na to da se seksualne disfunkcije vide kao problem koji se usložnjava više u muškoj nego u ženskoj populaciji, je da li to ima veze sa promenom položaja žena u društvu. Žene sve više uzimaju animus kao primat, taj muški deo sebe, postaju prodornije, proaktivnije, napuštaju pasivnost koja je u patrijarhalnom svetu bila primarna, a muškarac u odnosu na takvu ženu tek treba da se pozicionira. Uspostavljanjem ženske emancipacije muškarac gubi primat u muškom principu. Prenošenjem muškog principa na seksualnu funkciju je često kastrirajuće u ovoj konstelaciji. Porast seksualnih disfunkcija kod muškaraca može biti i usled toga što se od njih sve više traži. Konkurencija u poslovnom svetu je sve veća, borba oštrija. I ekonomska kriza je, takođe, mogući faktor. Muškarci se pitaju: 'Ako arhetipski treba da obezbedim porodicu, a to ne uspevam, da li sam ja uopšte muškarac?'"

Da li neke bolesti mogu da prouzrokuju "probleme u krevetu"?

Seksualne disfunkcije nastaju iz psihičkih, somatskih i kombinovanih - psihičkih i somatskih razloga.
Somatski činioci su u vezi sa poremećajima i oboljenjima endokrinološkog, neurološkog, urološkog, ginekološkog i kliničko-psihijatrijskog tipa. Somatski činioci, na žalost, ukazuju na slabije prognoze u vezi sa mogućnošću izlečenja jer su toliko šaržirani da se malo može 'popraviti'. Psihički činioci su veoma raznovrsni i grubo se dele na: smetnje u psihoseksualnom razvoju, smetnje u partnersko-bračnom odnosu, situacione okolnosti u kojima se obavlja seksualna aktivnost. Seksualne disfunkcije mogu da nastanu i kao posledica združenog dejstva psihičkih i organskih činilaca"

Koliko je uspešno i od čega zavisi lečenje?

"Tok seksualnih disfunkcija najčešće je hroničan, jer pacijent ili seksualni par obično zapadaju u začarani krug uzroka i posledica iz kojeg ne mogu spontano da izađu. Što se tiče prognoze, ona zavisi od oblika seksualne disfunkcije, dužine trajanja simptoma, strukture ličnosti osobe i najzad, kvaliteta partnerskog odnosa. Najbolju prognozu imaju seksualne disfunkcije koje se ne povezuju sa postojanjem drugih oblika telesne i psihijatrijske patologije i komorbiditetom. Nekada je razlog sakriven jer ima veze sa kardiovaskularnim ili nekim drugim oboljenjem, a da ljudi ne znaju da je to povezano.

Psihoterapijska praksa je pokazala da dobru prognozu imaju poremećaji prevremene ejakulacije, sekundarne psihogene erektilne disfunkcije, poremećaj orgazma kod žena i vaginizam. Dok se to ne može reći za primarnu psihogenu erektilnu disfunkciju, poremećaj orgazma kod muškarca, poremećaj seksualne želje, frigidnost i seksualnu adikciju.

Prognoza zavisi i od kvaliteta partnerskog/bračnog odnosa, stepena obrazovanja, okolnosti u kojima osoba živi, izloženosti stresovima… Ono što se na terapijma najbolje koriguje su partnersko bračni odnosi."

Koliko smo spremni da pričamo o tim problemima?

"Ako govorimo iz psihološke dinamike, seksualna disfunkcija može biti tabu zato što je seksualnost mesto susretanja života i smrti. Seksualni čin je potuno spajanje dve osobe, tada se gube sve granice između partnera, to je maksimalni kontakt, vrhunsko ostvarenje životnosti. S druge strane, fiziološki, seksualni čin je najbliži smrti. Kada se mere fiziološke funkcije pri seksualnom činu, uzbuđenost organizma je na takvom nivou da kada bi se dešavao u nekoj drugoj situaciji, doveo bi do kome.

Zato je seksualni čin na samoj granici između maksimalne životnosti i uvođenja u smrt, i kao takav fenomen psihološki jeste tabu - mi ne možemo da mislimo i govorimo o seksualnim disfunkcijama zato što nas one po prirodi stvari najviše plaše. O seksu kao maloj smrti je govorio i Vilhem Rajh. U svojoj knjizi "Funkcije orgazma" piše o ljudskom telu prilikom seksualnog odnosa koje podseća na samrtni ropac: telo se izvija unazad, trese se...

Tabu je i zbog socioloških faktora zato što se radi o našoj intimnosti, i to izuzetnoj intimnosti, onoj koju ne želimo da iznosimo u javnost. Razgovor o tome je ogoljavanje."

Kako vi, kao psihoterapeut, u praksi "otvarate" klijente da razgovaraju o tome?

"Malo ljudi na terapiju dođe sa temom seksualne disfunkcije kao osnovnim problemom, već se to kasnije kroz rad pokaže. Ako seksualne disfunkcije ne ugrožavaju previše funkcionalnost u svakodnevnom životu, onda često ostaju zataškane, sklonjene i od nas samih. Terapijski pristupi i intervencije usmeravaju se uglavnom na tri teme: razumevanje i rešavanje konkretne seksualne problematike; upoznavanje i produbljivanje seksualne intimnosti; istraživanje seksualnosti u okviru rasta i razvoja osobe.

Najčešće tražene terapijske intervencije se odnose na tretman, odnosno razumevanje i rešavanje konkretnih seksualnih problema, kao što su prerane ejakulacije, odsustvo orgazma, vaginizam i slično. Za ove klijente terapija je uspešna kada se simptom izgubi. Druga dva aspekta predstavljaju ciljeve koji su bliži humanističkim granama psihoterapije, time i geštalta. Naime, sve češći cilj i tema rada psihoterapeuta kada je seksualnost u pitanju, je produbljivanje i razumevanje intimnosti i potencijala osobe i partnera. Veoma često, u ovom smislu je naglasak terapije na 'diferencijaciji selfa', sposobnosti da se funkcioniše nazavisno, a pri tom emocionalno uključeno, bez fuzije koja onemogućava kontakt i odnosi strast, naročito u dugim vezama.

Treći aspekt rada, lični rast i razvoj kroz seksualna iskustva postaje značajnija figura nego spoljni kriterijumi zasnovani na učestalosti seksualnih odnosa ili orgazma. Partneri razvijaju svoje potencijale da poštuju svoju želju i strast kroz intenzivnu, neposrednu, razmenjujuću prisutnost u punom kontaktu koji obnavlja, iznenađuje i duboko povezuje.

Ono što se konkretno radi na terapiji je sagledavanje opisa, a ne objašnjenja iskustva. Klijent se poziva da artikuliše opservacije umesto da iznosi svoje viđenje razloga zašto se nešto događa. Razvijajući fenomenološku svesnost, klijent razvija jasnu svesnost o emocijama koje formiraju njegovu seksualnost. Istražujući prošla i sadašnja seksualna iskustva i telesne senzacije povezane sa njima, često se javlja spontani proces imaginacije. Sećanja ranih, moguće traumatskih incidenata i njihove interne interpretacije postaju vidljivije i mogu se u terapijskoj situaciji ponovo doživeti na novi i više podržavajući način za organizam. To može da se radi i individualno, sa jednim od partnera, ali uvek bolje raditi sa parom.

Istražuje se telo kao izvor prijatnosti, uticaj roditeljskih stavova na ograničavanje tih iskustava, kapacitet uživanja u kreiranju jednostavnih doživljaja u toku dana koji život čine lepšim i značajnijim. Klijentu treba dati dozvolu za kvalitetan život, suprotno nekim ranijim zabranama, na primer roditelja koji nisu hteli da pričaju o seksualnosti."

Zašto se stidimo da pričamo o seksu, čak i kada je sve "kako treba"?

"U mitu o Erosu i Psihi, Eros zahteva od Psihe da dođe u krevet sa njim u potpunom mraku. Kada Psiha, u nemogućnosti da odoli iskušenju, upali lampu da vidi svog dragog on nestaje. U geštalt terapiji, to 'nestajanje', radikalno sužavanje prostora duše do doživljaja nestajanja, nazivamo stidom. Upravo je stid, kao i krivica, fenomen koji u stopu prati seksualnost i koji je u osnovi mnogih seksualnih disfunkcija", kaže psihoterapeut Ivana Radovanović Novaković i dodaje da je seksualna energija nasušna energija za funkcionisanje svakog živog bića i zato probleme s tim u vezi nikako ne smemo da zanemarujemo.

I Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže: "Bazični preduslovi ljudske egzistencije su hrana, voda, san i seks".

(Dragana Todorović, MONDO)

jellenadabogdakrepala · ***Bitanga bez Princeze***

seksualna disfunkcija... Rolling Eyes

to ti je ba mala cuna o kojoj niko ne vodi racuna... Rolling Eyes

seksualna disfunkcija Rolling Eyes

nema ja nikakvih disfunkcija kod mene sve funkcionise sasvim i vazda paranormalano.. Rolling Eyes

da bi cuna bila funkcionalna..i ono oko cune mora da bude funkcionalno... Rolling Eyes

ne mzes biti mali momcic....i samo sjedit pored kompjutora i igrati iogrice...
zederat picu i nalokavat se kokakolom...i pojest danas kilu secera... Rolling Eyes

i kad porastes hoces da ti cuna bude funkcionalna kao moja recimo Rolling Eyes

ne moze to tako..ja od 5-6 godine...se igram s njom Rolling Eyes

nije sto nisam imao igracke..nego sto me ujak naucio da je pokazujem svima ko me za*ebava Rolling Eyes

a i od tih godina sam marljivo radio na svom tijelu... Rolling Eyes

nisam preto trcat i skakat do 28 godine Rolling Eyes

i savim je normalno sto je moja cuna funkcionalna Rolling Eyes

a kod nekog kompjuterasa disfunkcionalna... Rolling Eyes

oni voze kola na igricama do 28 ..ja sam kola i motol vozio sa tlines Rolling Eyes

po supa me ganjalio svaki dan... Rolling Eyes

i ufatili me tak kad sam imo 18 godina. Rolling Eyes

kadsam malo stao dfa odmorim...... Rolling Eyes

sta ti je bolan..
nisu mi smjeli gram secara dati... Rolling Eyes

sve razvalim i srusim..smore se
...trcec za mnom... Rolling Eyes