Šetnja i zdravlje

cezar1071944 · **Glas mog anđela**

Šetnja - siguran put do zdravlja

Hodanje je najlakši i najbezbedniji put do dobrog zdravlja tela i duha. Prednosti hodanja su u tome što ceo organizam bolje funkcioniše, vrši se bolja razmena materija, telo se relaksira i pored blagog umora vraća se izgubljena snaga, kvalitetnije se i zdravije spava, telo je opušteno. Stručnjaci tvrde da ovaj vid rekreacije za 27 odsto poboljšava kvalitet života čoveka.

Nekada je čovek mnogo više vremena provodio na nogama i bio prinuđen da se više kreće, ako ništa drugo onda zbog potrage za hranom. Odmor je bio samo tokom noći kada je čvrsto spavao. Sada je život drugačiji, ne postoji potreba za kretanjem jer je sve dostupnije i sve više poslova obavlja se u sedećem položaju.
Rešenje za lenje
Ukoliko sebe ne možete da naterate na svakodnevno hodanje, nabavite psa. Kuče će vas naterati na šetnje. Ako ste zaposleni siđite stanicu ranije iz prevoza, parkirajte se dalje i hodajte do kancelarije. Osmislite način da se posvetite zdravlju tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti.

- Posle napornog dana, u organizmu se oslobađa hormon stresa, a on se najbolje razgrađuje ako pre spavanja malo prošetate. Ako uz to kombinujete i duboko disanje dok se čelo ne orosi, učinićete pravu stvar za svoje zdravlje. Na VMA su radili istraživanje koje je pokazalo da se posle šetnje u narednih 10 sati smanjuje mogućnost stvaranja krvnog ugruška. Sve to ukazuje da je hodanje izuzetno značajna preventiva od srčanog i moždanog udara, raka, obara nivo šećera, sagoreva masnoće - kaže dr Petar Borović, lekar opšte prakse, savetujući da šetate kad god možete.
Šetnja će pozitivno uticati i na kosti, a kod muškaraca podiže nivo testosterona, otklanja stres, ublažava depresiju, pomaže nervnom sistemu.

Nogama do zdravlja

Hodanje je posebno preporučljivo gojaznim osobama jer sagoreva masti, umanjuje nivo holesterola u krvi.
- Šetnja se preporučuje u svako doba dana, a posle kaloričnog ručka je gotovo obavezna. Pokretima trbušnih mišića masiramo želudac što je značajno za proces varenja - kaže dr Borović.

Jača telo, jači duh

Još je bolji efekat ako se šeta u prirodi i pored vode jer zelenilo, čist vazdih i nežni zvuci prirode imaju dodatno umirujuće dejstvo na nervni sistem. Prirodno okruženje je čovekovo prvobitno stanište i tu vezu ne treba prekidati.

- Najkorisnija je šetnja u ranim jutarnjim satima. U tom ambijentu u prirodi isparava velika količina korisnih negativnih jona koji daju visok stepen energije i vitalnosti ljudima. Pokreće se niz reakcija u organizmu tako da se čovek lakše i brže oporavlja od teških oboljenja, trauma ili operacija.

3 jaka razoga da tabanate

Smanjuje rizik od nekih tumora
Hodanje snižava rizik od raka. Žene koje vežbaju posle menopauze imaju 30 odsto manje šanse da obole od raka dojke.

Jača imunitet

Ako uopšte ne vežbate, povećava se rizik od bakterijskih i virusnih infekcija, ali preterana aktivnost šteti imunitetu. Savršen kompromis je hodanje.

Bolja od tablete za smirenje

Hodanje je odlično za ublažavanje stresa - bolje utiče na zdravlje nego jedna tableta za smirenje. Rešenje za lenje
Ukoliko sebe ne možete da naterate na svakodnevno hodanje, nabavite psa. Kuče će vas naterati na šetnje. Ako ste zaposleni siđite stanicu ranije iz prevoza, parkirajte se dalje i hodajte do kancelarije. Osmislite način da se posvetite zdravlju tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti[/B].

Šetnja čuva srce Istraživanje sa Univerziteta u Luizijani nedvosmisleno pokazuje da ljudi mogu živeti dve godine duže ukoliko se odreknu loše navike višečasovnog sedenja. Maksimalno je dozvoljeno tri sata dnevno sedenja kako bi se izbegli negativni efekti na zdravlje srca.

Gledanje televizije podjednako je pogubno. Ljudi koji u toku dana gledaju televiziju najviše tri sata, za razliku od neumornih TV gledalaca, imaju šanse da godinu i po dana žive duže. Ispitivanje je obuhvatilo 167.000
ljudi starosti od 18 do 90 godina i pokazalo da 27 odsto njih suviše vremena provodi sedeći, nešto manji broj njih, 19 procenata, ne uspeva da se odrekne omiljenih televizijskih kanala. Naučnici kritikuju savremeni
način života i manjak fizičke aktivnosti koji su povezani sa srčanim oboljenjima, dijabetesom i raznim vrstama kancera. Posebnu pažnju moraju da obrate kancelarijski radnici koji su primorani na dugo sedenje, njima se savetuje da umesto liftova koriste stepenice, kao i da umesto telefonskih razgovora, prošetaju do stolova svojih kolega. Čak i tako naizgled nevažne stvari koristiće njihovom zdravlju.
Dejvid Špegerlharer, profesor Odeljenja za proučavanje javnih rizika na Univerzitetu u Kembridžu, veruje da će buduće generacije biti fizički aktivnije.
Redovno šetajte doživećete stotu. O važnosti pravilne ishrane i redovne fizičke aktivnosti se manje-više dosta zna, ali većini ljudi to ipak nije dovoljno da se oluče za promenu načina života. Zato nije loše da se podsetimo da ćemo se odricanjem od loših navika rešiti suvišnih kilograma i značajno smanjiti rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Dr sci. med. Gordana Petrović Oggiano, lekar specijalista higijene, doktor medicinskih nauka, naučni saradnik Centra izuzetnih vrednosti za ispitivanje ishrane i metabolizma Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, kaže da je pored uravnotežene i pravilne ishrane fizička aktivnost ključ dugovečnosti.

– Trebalo bi početi sa sesijama od po 20 minuta koje ćete postepeno produžiti na 45–60 minuta. Vežbanje nije lek koji se prepisuje na recept, već aktivnost kojom se preveniraju bolesti, unapređuje zdravlje, povećavaju vitalnost i kvalitet života. Ne prestajemo da se bavimo sportom zato što starimo, nego starimo zato što prestajemo da se bavimo sportom – kaže dr sci. med. Petrović Oggiano.

Put do dugovečnosti
Aerobne vežbe, poput trčanja, plivanja i vožnje bicikla, mogu da snize nivo masnoća u krvi, pa zato vežbajte što češće.
Osim toga, postoji još mnogo stvari koje možete da uradite dok ste kod kuće.
• Indeks telesne mase održavajte u preporučenim granicama (od 18,5 do 25), dakle vodite računa o ishrani
• Penjite se stepenicama, a ne idite liftom
• Sakrijte daljinski, kako biste što manje vremena provodili ispred televizora
• Prošetajte oko kuće ili zgrade
• Šetajte kad god možete
• Trudite se da nikada ne sedite duže od 30 minuta bez prekida

Hodanje prija srcu

Za razliku od hroničnih bolesnika, koji ne bi trebalo da izlaze iz kuće kada temperatura vazduha padne ispod nule, zdravi ljudi po hladnom vremenu ne bi smeli da traže izgovor za neizlaženje napolje. Naprotiv, svaki dan bi trebalo da šetaju bar po pola sata jer su šetnje blagotvorne za organizam, naročito za srce i krvne sudove.
Hodanje ubrzava cirkulaciju i jača imunitet. U šetnju je najbolje izlaziti kada je najtoplije, kada nema padavina i vetra. Pri tom treba voditi računa o fizičkim mogućnostima organizma. To znači – napravite predah kada osetite umor.
Ukoliko se odlučite i da nešto vežbate, vodite računa da ne preterate. Organizmu više prija svakodnevna kraća fizička aktivnost umerenog intenziteta nego iscrpljujuće vežbe s vremena na vreme.

Hodanje pospešuje fizičko i psihičko zdravlje

Veoma davno čovek je gotovo sve svoje vreme provodio na nogama, odmarajući se samo dok spava. Što je postajao razumniji i pametniji njegova mobilnost se smanjila jer je uvideo da ne mora da radi po ceo dan kako bi preživeo.

Hodanje je najlakši i najbezbedniji put do dobrog zdravlja tela i duha. Prednosti hodanja su u tome što ceo organizam bolje funkcioniše, efektivnije obavlja svoje funkcije, relaksira se i pored fizičkog opterećenja nogu, a omogućuje i da se fizička snaga brže povrati kada je telo u kondiciji.

Hodanje i redovna šetnja dobro utiču na srce i smanjuje rizik od dobijanja gotovo sih bolesti. Kosti jačaju, a krv bolje cirkuliše kroz telo.

Gojaznim ljudima hodanje se posebno preporučuje jer sagoreva masti, ublažava toksine i smanjuje nivo holesterola.

Hodanje ne deluje pozitivno samo na fizičko, već i na psihičko stanje organizma. Otklanja stres, ublažava depresiju, pomaže nervnom sistemu da se smiri...

Lekari konstantno preporučuju što više hodanja i šetanja, bez obzira u kom dobu se osoba nalazi. Preporuka je da se dnevno ne hoda manje od jedan sat.
Šetnja pre spavanja je izuzetno korisna jer omogućuje da se lakše zaspi u prijatnom osećanju tela.

8.000 koraka dnevno do zdravlja Od obične šetnje ne postoji jednostavnija a blagotvornija fizička aktivnost. Preporučuje se svaka, i ona lagana, nogu pred nogu, i ona žustra, od pet minuta, a najbolje efekte ipak daje polučasovna šetnja brzim korakom, ukazuje dr Saša Plećević, poznatiji kao dr Filgud. – Hodajte toliko brzo da osetite malo oštriji dah i nešto ubrzan puls. Šetnja treba da nas malo podigne, a ne da protekne tako da je i ne osetimo. Ukoliko, recimo, prilikom pešačenja možete najnormalnije da razgovarate, onda je ta šetnja preslaba – kaže naš sagovornik i dodaje da ne treba ići ni u drugu krajnost, odnosno hodati prebrzo ili predugo.

Dr Plećević savetuje da prve nedelje treba šetati 30 minuta, druge povećati na 45 minuta, a treće nedelje dva puta po 30 minuta. I to u kontinuitetu, a ne po pet ili deset minuta u jednom navratu.
Njegov je savet da, ako prilikom šetnje osetite da ne možete da dišete, kao da će srce da vam iskoči, odmah stanete. Ukoliko pri tom osećate i glavobolju ili bol u grudima, trebalo bi da se javite lekaru.

Svaki mišić radi

Navodeći šta je to što šetnju stavlja na prvo mesto među fizičkim aktivnostima, dr Plećević kaže da ona aktivira naš lokomotorni sistem i deluje blagotvorno na zglobove, tetive, ligamente, kosti, a posebno na mišiće. Dok šetamo, svaki naš mišić radi. Šetnja prija i kardiovaskularnom sistemu, odnosno srcu i krvnim sudovima, plućima i celom respiratornom sistemu.

Šetnja se preporučuje i zbog toga što je mogućnost povrede pri pešačenju minimalna, što ne traži neke posebne vremenske uslove, niti opremu.

Dobra je i za zdrave i za bolesne. Naš sagovornik ističe da je nezahvalno preporučivati ljudima koji imaju određene zdravstvene tegobe koliko treba da šetaju, ali da je dokazano da im šetnja čini dobro.
– Koliko smeju i koliko treba da pešače vrlo je individualno, kao i svako drugo fizičko naprezanje. Oni o tome treba da se dogovore sa svojim lekarom. Međutim, sasvim je sigurno da redovna šetnja pozitivno utiče na mnoge hronične bolesti, kao što su dijabetes i hipertenzija. Osim toga, šetnja ublažava i napade astme, prevenira šlog, infarkt, pa čak i karcinoma – kaže dr Plećević.
Šetnja pozitivno utiče i na našu psihu jer smanjuje nivo stresa, anksioznost, ublažava simptome depresije i poboljšava raspoloženje vraćajući nam pozitivnu energiju.

Kilogrami se tope

Gojaznost je velika pretnja zdravlju i faktor rizika za brojna oboljenja. U skidanju kilograma šetnja je, ističe naš sagovornik, nezamenljiv saveznik jer sat vremena hoda može da istopi od 300 do 350 kalorija. Da bi se to i desilo, neophodno je posle šetnje izbegavati slatkiše, peciva, čak i voće. Ako to prekršimo, započeti proces razgradnje masti se prekida i od topljenja kilograma nema ništa.
– Ako šetamo ujutro, a baš to se preporučuje za mršavljenje, posle šetnje treba uzeti samo lagan doručak, poput palente ili 50 g ovsenih pahuljica sa 250 ml jogurta. Pre šetnje dobro je popiti čašu vode, zatim na svakih desetak minuta po gutljaj, a dva i po sata posle šetnje još jednu čašu vode – zaključuje dr Plećević.

Idealno bi bilo i uveče prošetati još pola sata, ali da to ne bude posle 22 časa jer je naš metabolizam tada već usporen.

Hodajte i trošite kalorije

Evo jednostavnih savete kako pravilno hodati i pritom uspešno trošiti kalorije i učvrstiti telo.

Pravilno disanje

Kako bi svi mišići mogli pravilno da rade i kako ne bi ostali bez "goriva", potreban je kiseonik. Pluća koja su potpuno ispunjena vazduhom omogućiće vam da efikasnije sagorite masno tkivo i poboljšate izdržljivost. Usredsredite se na duboki udisaj, koji je aktivan, a izdisaj će biti pasivan i automatski.

Uključite trbušne mišiće

Lagano se nagnite prema napred iz kukova, a ne iz struka, i prilikom hodanja aktivirajte mišiće trupa. Tako ćete jačati trbušne mišiće, ali i sprečiti bolove u leđima i kukovima.

Savijte ruke u laktovima

Ruke ćete brže pomerati ako su u ovom položaju, dok će noge ubrzati tempo kako bi držale korak s ritmičkim pomeranjem ruku. Ako želite dodatno da pojačate dejstvo treninga, tokom hodanja ruke njišite prema nazada dok ne dođu paralelno s vašim rebrima.

(Telegraf.rs )