www.domaci.de Forum Indeks Home
Portal • Forum • Novi upisi • Pretraga • Link do nas • Domaći filmovi • Lista korisnika • Tim sajta • Proverite privatne poruke • Prijava • Registracija
Pravilnik • FAQ • Profil • Favorites • Galerija slika • Top lista • Download MP3 • MP3 razno • Spotovi • Noviteti 2013 • Muzički noviteti 2014

Vocarstvo....
Strana 1, 2, 3  sledeća
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Flora i fauna ~ -> ~ Biljni svet ~
::  
Autor Poruka
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Jul 17, 2005 2:50 pm    Naslov poruke: Vocarstvo.... Na vrh strane Na dno strane

Karakteristike proizvodnje i sortimenta oraha

Novi zasadi se uglavno podiži sortama Šampion, Rasna, Kasni rodni, Srem, Tisa, Šejnovo, Jupiter. Ako se svi agrotehnički i pomotehnički uslovi ispune, u punoj rodnosti se može računati sa prinosom od 4 t/ha. U cilju što boljeg iskorištenja zemljišta orah možemo da gajimo zajedno sa kajsijom ili ređe sa breskvom koje se krče 12-15 godina posle sadnje.

Poslednjih godina je značajno porasla tražnja za sadnicama oraha u cilju podizanja novih plantažnih zasada. Na osnovu svih raspoloživih informacija rekli bismo - potpuno opravdano. Proizodnja oraha je deficitarna, više od deset puta više uvozimo nego što ga proizvodimo, cena na tržištu je dobra, proizvodnja je akumulativna, imamo povoljne rejone za proizvodnju itd. Plodovi se lako i dobro čuvaju i transportuju. Orah ne zahteva intenzivnu hemijsku zaštitu, posebno novi sortiment, pa ovde možemo govoriti o zdravstveno bezbednim proizvodima. Plodovi se koriste u svežem stanju i za preradu, prvenstveno za konditorsku industriju. Da odemo korak dalje, upotrebnu vrednost imaju i ljuska, list a pogotovu drvo. Drvo se koristi u industriji nameštaja, ali i pri izradi kundaka kod lovnog oružja.

Pri podizanju plantažnih zasada pažnju treba obratiti na nekoliko stvari. Pri proceni rejona treba obratiti pažnju da se zasadi ne podižu na mestima gde se zadržava hladan vazduh (kotline) i gde je javljaju pozni prolećni mrazevi. Nove zasade bi trebalo podizati na plodnim zemljištima, a meliorativna đubrenja bi trebalo izvršiti na osnovu zemljišne analize, pošto je projektovani vek zasada 50 i više godina. Posebnu pažnju treba obratiti pri izboru osnovne sorte i sortama oprašivačima. U cilju što boljeg iskorištenja zemljišta orah možemo da gajimo zajedno sa kajsijom ili ređe sa breskvom koje se krče 12-15 godina posle sadnje. Naravno, nabavka sadnog materijala treba da bude u rasadnicima naučnih ustanova koje imaju tradiciju u ovoj proizvodnji. Ako se svi agrotehnički i pomotehnički uslovi ispune, u punoj rodnosti se može računati sa prinosom od 4 t/ha.

Novi zasadi se uglavno podiži sledećim sortama: Šampion, Rasna, Kasni rodni, Srem, Tisa, Šejnovo, Jupiter i još neki.

Sorta Šampion se odlikuje kraćom vegetacijom, koja obično počinje 2-3 dana posle Šejnova, a završava se 10 dana pre Šejnova. Relativno je otporna prema Gnomonia Junglandis i mrazu. Protandrična je sorta. Vrlo je rodna sorta i redovno rađa. Plod je krupan 13-14g, lepog ovalnog oblika. Ljuska je tanka i dobro zatvara svetložutu jezgru. Randman jezgre je vrlo visok (>58%). Dobri oprašivači ove sorte su: Jupiter, Gazenhajm i Rasna.

Rasna se odlikuje kraćom vegetacijom. Vegetaciju počinje 2-3 dana posle šampiona, a završava oko 7 dana kasnije. Na Gnomoniju leptostyliu je vrlo otporna. Vrlo rodna selekcija manje bujnosti. Počinje rađati još u rasadniku. Cveta skoro homogamno. Ima krupne plodove (oko 14g), malo kupaste. Randman jezgre je 52%. Preporučuje se za masovno gajenje u kontinentalnim klimatskim uslovima kao prateća sorta šampionu. Za obe sorte odličan oprašivač je Jupiter.

Kasni rodni se odlikuje kratkom vegetacijom koja počinje oko 15 dana posle šampiona, a 10 dana kasnije je završava. Redovno izbegava pozne prolećne mrazeve. Cveta skoro homogamno. Na Gnomoniju leptostyliu je vrlo otporna. Vrlo je rodna selekcija manje bujnosti. Rodni su joj i lateralni pupoljci koji donose veliki deo roda. Plodovi su srednje krupni (oko 12g), malo kupasti. Jezgra je lepe svetle boje. Randman jezgre je nešto niži (oko 46%), što je jedina mana ove selekcije.

Srem ima vegetaciju skoro identičnu sa sortom Šejnovo, srednje rano započinje vegetaciju, a nešto kasnije je završava. Praktično je otporna prema Gnomonia Junglandis. Protoandrična je sorta. Drvo je srednje bujno i vrlo rodno. Plod je vrlo krupan (oko 15g), lepog izgleda, svetložut i kvalitetan. Ljuska je tanka i vrlo glatka (randman jezgre je oko 57%). Vrlo je rodna i kvalitetna sorta oraha.

Tisa vegetaciju počinje srednje rano, a završava nešto kasnije. Ovo je racemozna sorta (u cvasti ima i do 20 ženskih cvetova, ali maksimalno zameće 7-8 plodova), sa velikim genetskim poticijalom rodnosti, s velikim genetskim potencijalom rodnosti. Praktično je otporna prema Gnomonia Junglandis. Rađa dobro i redovno. Ima krupne plodove (15 g), okruglastog oblika. Ljuska je tanka, a randman jezgre visok i pored toga što ne ispunjava ljusku najbolje. Jezgra nije dovoljno svetla što joj se može uzeti kao nedostatak. Cveta skoro homogamno.

Češka sorta Jupiter se odlikuje kraćom vegetacijom. Drvo je srednje rodno i bujno. Vegetacioni period je relativno kratak. Protandrična je. Rano prorodi i dobro rađa. Plod je lepog oblika, srednje krupan (oko 12g). Jezgra je manje svetla što joj se uzima kao nedostatak.

Šejnovo je najbolja i najrasprostranjenija bugarska sorta. Vegetaciju počinje nekoliko dana pre šampiona, a završava desetak dana kasnije. Drvo je srednje bujno i rodno, ako se obezbede dobri oprašivači jer je ovo izrazito protandrična sorta. Na Gnomoniju leptostyliu je otporna. Ima srednje krupan plod (oko 12g), lepog oblika. Ljuska je tanka i dobro ispunjena jezgrom, koje nije dovoljno svetlo što je jedna od mana ove sorte.

Navedenim sortama se poslednjih godina podižu najveće površine pod orahom. Takođe, one se najčešće nalaze na sortnim listama većine rasadnika. Za proizvođače je najvažnije da su se pokazale u praksi, a za stručnjake da su opravdale trud koji uložen u njihovu selekciju.



_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Jul 17, 2005 2:51 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Izbor sorti jabuke i kruške

Očigledno da je u poslednje vreme sve veći naglasak na atraktivnosti i kvalitetu plodova. Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi da otkupi licencno pravo, barem onih sorti koje su interesantne za proizvodnju u našim agro-ekološkim uslovima i da se pojednostavi procedura za uvođenje tih sorti i klonova u proizvodnju.

Vodeće sorte u savremenim zasadima jabuke u Vojvodini danas su "ajdared", "zlatni delišes", "jonagold", "melroz", "greni smit", a u manjoj meri "gloster", "mucu" i dr. Vodeća sorta sa više od 50% u plantažnim zasadima u našoj zemlji je sorta "ajdared" sa tendencijom smanjenja. U Evropi vodeće sorte su "zlatni delišes", "crveni delišes", "jonagold", "greni smit", dok se "ajdared" nalazi na jedanaestom mestu sa 1.77%. "Ajdared" je jedino sa većim učešćem zastupljen u Nemačkoj sa 6,32%. Podaci pokazuju da su u najnovijim zasadima najveću stopu porasta u proizvodnji u poslednje dve godine imale sorte "fudži', "breburn" i "gala". Sorte "zlatni i crveni delišes" i dalje imaju visoku stopu rasta proizvodnje, dok za njima manje zaostaju sorte "jonagold" i "greni smit". Od vodećih sorti u Evropskoj uniji najveću stopu rasta imala je sorta "crveni delišes". Najveći pad proizvodnje imale su sorte "gloster" i "morgenduft", a od vodećih "greni smit". Sortiment južne hemisfere sve više je orijentisan na obojene sorte.

Ellinger (1997) navodi da u novim plantažama u Čileu dvobojne sorte "gala", "fudži", "breburn", "jonagold", "elstar" i "pink leidi" su sve više zastupljene na račun "greni smita" i "crvenog delišesa". Takođe, navodi da su u novim zasadima u Argentini sve više zastupljene nove sorte "gala", "fudži" i "brebun". "Crveni delises", "greni smit" i "jonatan" obezbeđuju 80% proizvodnje jabuke u Australiji, ali u poslednjih 5 godina "pink lejdi" je zastupljena sa 19, a "gala" sa 15% u novim zasadima. Corrigan (1997) na osnovu organoleptičke ocene, hemijske i fizičke analize i upoređivanja sorte "pink lejdi" sa četiri standardne sorte "breburn", "fudži", "greni smit" i "crveni delises" navodi da su plodovi sorte "pink lejdi" slično ocenjeni kao "fudži" i "breburn" kada je u pitanju tekstura, odnos šećera i kiseline, sočnost, ali je slabije ocenjena kada je reč o čvrstoći ploda. Međutim, sve tri sorte bolje su ocenjene u odnosu na sorte "greni smit" i "crveni delises". Takođe, prema Staineru (1997) na konvenciji u Gorici u Italiji, na osnovu ocene izgleda i ukusa plodova jabuka sorti "fudži", "zlatni delises", "klon B", "red čif", "gala", "florina" i "greni smit", ispitanici su ocenili sorte "gala" i "breburn", kao najatraktivnije, a "fudži" i "breburn" da imaju najbolji ukus i hrskavost plodova. Očigledno da je u poslednje vreme sve veći naglasak na atraktivnosti i kvalitetu plodova. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, odnosno Institut za voćarstvo i vinogradarstvo u svojim pomološkim kolekcijama ispituje nove sorte jabuka i klonova, ali najveći problem tih novih sorti je taj sto su one zaštićene i što je komplikovana procedura za uvođenje tih sorti u proizvodnju. Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi da otkupi licencno pravo, barem onih sorti koje su interesantne za proizvodnju u našim agro-ekološkim uslovima i da se pojednostavi procedura za uvođenje tih sorti i klonova u proizvodnju, ne na osnovu zakonske procedure, kao kod priznavanja novih sorti, nego da to bude preporuka posebne komisije koja bi bila sastavljena od najkompetentnijih Ijudi iz te oblasti.

Uprkos tome što se preporučuje veliki broj sorti kruške u proizvodnji se preporučuju one koje su najbolje u pojedinim epohama sazrevanja. U zemljama koje su vodeće po proizvodnji kruške u Evropi dominiraju sledeće sorte "abate fetel", "konferans" i "viljamovka". Marinelli (2002) navodi da od ukupne proizvodnje kruške u Italiji otpada dve trećine na "viljamovku", "fetelovu" i "konferans", a osim ovih gaje se i "crvena viljamovka", "santa marija", "drustvenka", "boskova bocica", "krasanka" i dr.

Musacchi i sar. (2003) navode da je u Severnoj Italiji u listi A prema vremenu zrenja svrstano 5 sorti i to "viljamovka" (0), "konferans" (19), "abate fetel" (24), "društvenka" (26) i "boskova bočica" (31). U grupu B "toska" (23), "santa marija" (-15), "senzacija" (9), "rosada" (11), "crvena viljamovka" (3), "kaskade" (18), "pakhams triumf' (32) i "krasanka" (51).

Na bazi proizvodnih iskustava i stanja proizvodnje i našeg tržišta za gajenje u narednom periodu možemo da preporučimo sledeće sorte krušaka po vremenu sazrevanja: "junska lepotica", "moretinijeva rana", "santa marija", "viljamovka", "abate fetel", "boskova boclca", "kaluđerka", "krasanka" i "konferans.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Jul 17, 2005 2:53 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Činioci nerodnosti voćaka

Ovi činioci su pre svega nedostatci cvetnih pupoljaka u voćaka, potom odsustvo zametanja plodova, i na kraju, neodržavanje već zametnutih plodova. . Pažljivo planiranje lokacije, doba projekat voćnjaka, ispitivanje zemljišta i preduzimanje pravilnih agrotehničkih i pomotehničkih mera dovodi do uspešne voćarske proizvodnje.

Prilikom podizanja voćnjaka jedna od prvih stvari koja će Vam pasti na pamet je ispativost investicije. Greške koje se naprave prilikom podizanja voćnjaka, kasnije se teško ispravljaju. Između ostalog, kao prevenciju, treba proučiti i eliminisati sve faktore koji dovode do nerodnosti voćaka.

Postoji veliki broj uzroka koji dovode do nerodnosti voćaka koje možemo svrstati u dve velike kategorije: biološki i ekološki. Dobro poznavanje uzroka nerodnosti voćaka u svakom konkretnom slučaju predstavlja prvi preduslov da se preduzimaju mere za otklanjanje ili bar znatnije ublažavanje ove nepovoljne pojave. Ovom prilikom ćemo se osvrnuti na najčešće uzročnike. Pre svega se susrećemo sa nedostatkom cvetnih pupoljaka u voćaka, potom odsustvom zametanja plodova u voćaka koje cvetaju, i na kraju, neodržavanje već zametnutih plodova.

Neformiranje cvetnih začetaka u pupoljcima

Do neformiranja začetka cveta u pupoljcima pre svega možemo govoriti o početnoj nerodnosti mladih voćaka u voćnjacima. Do ove pojave dovodi i preterana bujnost, kao rezultat sortne osobenosti voćaka ili preterane ishrane azotnim đubrivima. U slučaju maksimalne rodnosti u jednoj kalendarskoj godini, vrlo je verovatno da, u sledećoj neće doći do formiranja cvetnih začetaka pošto su hraniva za njihovo formiranje potrošena u predhodnoj vegetaciji maksimalnim prinosom. Do pojave neformiranje cvetnih začetaka u pupoljcima mogu dovesti neodgovarajuće agro i pomotehničke mere koje za rezultat imaju preteranu zasenjenost krošnje i lišća u kruni voćaka.

Nezametanje plodova

Prilikom podizanja i rasporeda sorti određenih voćnih vrsta naročitu pažnju treba posvetiti oprašivačima. Oprašivače treba obezbediti vrstama voćaka koje kao autosterilne mogu obezbediti obilniju rodnost samo pri ukrštenom oprašivanju s kompatibilnim kombinacijama oprašivača: trešnjama, jabukama, kruškama, leski, orahu, znatnom broju višanja, šljiva, nekim sortama malina, ribizli itd. Voćne vrste i sorte koje su autofertilne ipak bolje prinose daju kada se u monosortnim zasadima dodaja još nekoliko različitih sorti date voćne vrste.

Do nezametanja plodova posle cvetanja može doći u slučajevima mraza -2 do -3C (ili -1,5C ako su cvetovi navlaženi), kada je izuzetno suv vazduh, topao i suv vetar koje dovode do isušivanja polena, pored toga štete nanose i jak hladan vazduh, jaka magla i dugotrajne kiše.

Neodržavanje zametnutih plodova

Česte su situacije kada se plodovi zametnu, ali u različitim fazama vegetacije počinju da otpadaju. Ovo se dešava kod preterano bujnih voćaka jer se najveće količine organskih materija troše na intenzivni porast letorasta, takođe uzrok je i nepotpuno i neefikasno oplođenje.

Od ekoloških faktora do opadanja već zametnutnih plodova dovode loše osobine zemljišta, pre svega vodne i vazdušne, potom nedostatak makro i mikroelemenata, preterana zasenjenost krošnje, jaka iznurenost voćaka izazvana sušom i preteranom rodnošću.

To su ukratko bili najvažniji činioci koji dovode do nerodnosti voćaka. Pažljivo planiranje lokacije, doba projekat voćnjaka, ispitivanje zemljišta i preduzimanje pravilnih agrotehničkih i pomotehničkih mera dovodi do uspešne voćarske proizvodnje.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Jul 17, 2005 2:55 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Sortiment breskve i nektarine

Sve sorte breskve koje se danas gaje u intenzivnim zasadima su rezultat oplemenjivačkog rada. U poslednjih 10 godina, iz oplemenjivačkih programa Italije i SAD priznato je veći broj sorti izuzetnih bioloških i privrednih osobina koje svoje prednosti danas već potvrđuju i u proizvodnim zasadima na značajnim površinama. Dinamične promene sortimenta breskve u zemljama sa najvećom proizvodnjom nije pratio i sortiment u Srbiji.

Danas se u našim plantažnim zasadima nalaze mahom sorte srednjeg i srednje kasnog vremena sazrevanja Redhaven (O), Glohaven (+10), Suncrest (+19), Cresthaven (+27) i Fayette (+32). Zastupljenost sorti koje sazrevaju polovinom jula, Springcrest, Collins, Early Redhaven i Dixired, i vrlo kasnog vremena sazrevanja, sorta Summerset (+60), ne odgovara potrebama.

Novointrodukovane sorte breskve, koje su se u dosadašnjim sortimentima spominjale kao perspektivne i namenjene proizvodno-oglednim zasadima, danas se u ograničenim razmerama gaje samo u belocrkvanskom i podunavskom rejonu. Njihovo vreme zrenja se proteže u toku 4 meseca počev od početka juna meseca. Najveći broj ima potpuno purpurno obojene plodove koje po atraktivnosti znatno prevazilaze standardne sorte. Najranija sorta sazreva već početkom juna, Early crest (-40), a na nju se nadovezuju Goldcrest (-40), Early Maycrest (-38) i Maycrest (-29). Najranije sorte daju nešto manje prinose ali se to nadoknađuje visokom cenom plodova ovih sorti. Treba ih gajiti samo na južnim ekspozicijama gde vegetacija počinje i do 15 dana ranije. Za njihovo uspešno gajenje vrlo je važno blagovremeno proređivanje plodova i zelena rezidba. Na lokalitetima sa normalnim kretanjem vegetacije za kontinentalne klimatske uslove one su interesantne samo u obimu zadovoljenja lokalnog tržišta ako nema ponude krupnijih plodova sorti kasnijeg vremena zrenja gajenih na ranim ekspozicijama. Sorte Spring Lady (-22) i Spring belle (-24) su prve krupnoplodne visokokvalitetne potpuno obojena sorte breskve. Takve su i sorte koje se nadovezuju na nju, Sentry (-15), Royal gem (-12), Royal Glory (-5), Lisbeth (-2), naša sorta Maja (+7), Pontina (+11), Rome Star (17), Bolero (+30), Early O' Henry (+35). Sorte O' Henry (+42), Automn Glo (+46) i Fairtime (+60) popunjavaju prazninu u ponudi breskve koja se javlja u prvoj polovini septembra a po atraktivnosti nadmašuju Summerset. Sorte belog mesa ne treba zapostaviti jer imaju svoje mesto na tržištu a među njima se ističu Starlite (-30), i Maria Bianca (+2).

Nektarine se vrlo malo gaje, a sortiment je sveden skoro isključivo na pet sorti Early Sungrand (0), Independence (+3), Flavortop (+12), Stark redgold (+20) i Fantazija (+25) koje sazrevaju u intervalu od tri nedelje počev od početka augusta. Istu sliku odražava i sortimentska struktura koja se kalemi u rasadnivima a namenjena je podizanju novih plantaža.

Najnoviji podaci o sortnoj strukturi u novim zasadima Italije govore da nektarina polako potiskuje breskvu. Predviđanja Italijanskih selekcionera idu čak toliko daleko da predviđaju potpunu zamenu breskve nektarinom kada su plodovi za stonu upotrebu upitanju. Takvoj konstataciji idu u prilog i cene nektarina koje su i do dva puta više nego za breskvu, pre svega od polovine jula do polovine augusta. Među novointrodukovanim sortama ranog vremena zrenja već su se dokazale kao izuzetne Mayfire (-32) žutog mezokarpa i Silver King (-25) belog mesa. Sorte Rita Star (-17), Supercrimson (-10), Springred (0), Antaress (+12), Maria Aurelia (+25), Orion (+32), Morsiani 51 (+37), Fid. 249 (+47). Sirio (+55), Caldesi 85 (+60) i California (+70) predstavljaju najviše domete svetskog oplemenjivanja. Krupnoplodne nektarine belog mesa izuzetnih pomoloških karakteristika su Superqueen (-6) i White Glory (+45).

Puno veću pažnju treba posvetiti sortama breskve i nektarine koje se mogu čuvati u hladnjačama. Do sada imamo primere pokušaja produžavanja sezone prodaje breskve čuvanjem plodova sorte Summerset. S obzirom da se njoj meso odvaja od mezokarpa kao rezultat čuvanja dužeg od dve nedelje javlja se degradacija mezokarpa oko koštice. Najduže se čuvaju plodovi sorti vrlo kasnog vremena zrenja kojima se meso ne odvala od koštice. Stara sorta nektarine Flamekist (+ 65) u tom svetlu ima izuzeno mesto. Njenom masovnijem širenju trebalo bi da prethodi eliminacija od virusa kako bi se proizvodio bezvirusam i virus testiran sadni materijal.

U našoj zemlji industrijska prerada je uvek bila samo rezerva ukoliko tržište bude prezasićeno velikom ponudom plodova breskve za svežu potrošnju.To je bio put realizacije i dela prinosa koji ne zadovoljava kvalitetom kao plodovi za svežu potpošnju. To je pogrešan put jer je kvalitet tih prerađevina ispod svakog komercijalnog standarda. Na svetskom tržištu postoji stalan deficit prerađevina od breskve: voćne salate, sokovi, dečija hrana, džem, marmelada, rakija, likeri itd, a realizuju se po izuzetno visokim cenama. Sortiment vodećih svetskih proizvođača, Grčka i Italija, koji se i kod nas pokazao kao izuzetan, počinje sa sortom Maria Serena (-15), Adriatica (-2), Villa Ada (+7), Vivian (+13), Baby Gold 6 (+16), Jungerman (+30), Andross (+33), Baby Gold 8 (+38) i Baby Gold 9 (+44).

Predložene sorte breskve, nektarine i industrijske breskve imaju izuzetne biološke osobine koje bi trebalo da unaprede ukupnu proizvodnju i kvalitet breskve kao i dužinu i ravnomernost ponude plodova u svežem stanju i za preradu. Posebnu pažnju treba obratiti izboru sorte za date uslove sredine, namenu i tržišne zahteve. Mogućnosti izvoza plodova breskve u zemlje zapadne i istočne Evrope je veliki. Deficit plodova breskve i nektarina na evropskim prostorima, u uvoj godini, iznosi 1 000 000 t.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Jul 17, 2005 2:57 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Biološko-pomološke karakteristike hibrida jabuka stubastog tipa rasta

Selekcioni ciljevi stvaranja novih sorti jabuka stubastog tipa rasta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu su stvaranje sorti potpuno crveno obojenog, žutog ili zelenog ploda, različitog vremena sazrevanja, tolerantnih na prouzrokovače ekonomski najvažnijih bolesti i štetočina. Nova generacija hibrida kao što su hibridi NS 21/11 i NS 12/128 odlikuju se poznim vremenom zrenja, vrhunskom atraktivnošću i kvalitetom ploda, sposobnošču čuvanja i do 6 meseci i tolerantnošću na bolesti i štetočine. Najkrupnije plodove ima hibrid NS 11/34 koji sazreva 05. septembra. Svake godine rađa obilno ali nikada ne prerodi jer sama reguliše optimalno opterećenje junskim opadanjem plodova. Hibridi zelenog ploda su vrlo retki i u oplemenjivačkom radu na ovoj voćnoj vrsti u svetu. Najuspešniji hibridi u ovoj grupi su NS 3/193 i NS 4/168 a oba sazrevaju početkom oktobra. Izdvojeno je i više hibrida sa atraktivnim žuto bojenim plodovima ali većina alternativno rađa. Vreme sazrevanja najčešće je oko 01. septembra.

Stubast tip rasta privlači pažnju oplemenjivača i proizvođača već duži niz godina. Kao rezultat serije ukrštanja sa sortom Wijcik, prirodnim mutantom sorte McIntosh nađenom u Britanskoj Kolumbiji, u Engleskoj su stvorene prve sorte stubastog tipa rasta Tuscan(=Bolera), Trajan (=Polka), Telamon (=Waltz) i Maypole (Tobut, 1985). Oplemenjivački rad u ovom pravcu odvija se i u Švedskoj, Kanadi, SAD i Nemačkoj (Kelsey i Brown, 1992., Jacob, 2004). Pored hibridizacije i metode mutacionog oplemenjivanja se koriste.

Stubast tip rasta kod jabuke determinisan je Co major genom i predstavlja biološku novinu koja omogućava gajenje velikog broja biljaka po jedinici površine (10 000 biljaka/ha), unošenje oprašivača u jednosortne zasade i zasnivanje porodičnih voćnjaka na malim površinama i okućnicama. Voćke se odlikuju obrazovanjem uspravne kordunice koja prirodno ne grana. Rađaju na rodnim kolačima raspoređenim duž cele kordunice.

Selekcioni ciljevi stvaranja novih sorti jabuka stubastog tipa rasta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu su stvaranje sorti potpuno crveno obojenog, žutog ili zelenog ploda, različitog vremena sazrevanja, tolerantnih na prouzrokovače ekonomski najvažnijih bolesti i štetočina.

Materijal i metod rada

Metodom planske hibridizacije dobijeno je 24 hibridne populacije sa ukupno 4500 sejanaca. Kao majčinski roditelj korišćene su vodeće sorte jabuka različitog vremena zrenja a kao očinski roditelj sorta Wijcik. U selekcionom radu korištene su standardne konvencionalne metode za sakupljanje polena, ukrštanje i naklijavanje semena. Odabrani hibridni sejanci stubastog tipa rasta kalemljeni su na vegetativnoj podlozi EM 26 i posađeni na selekciono polje sa razmakom sadnje 4 x 0.5m. Kao kontrolna korištene su sorte Wijcik, Telemon i Tuscan. Za pomološku karakterizaciju plodova korišten je internacionalni deskriptor za jabuku (Watkins, i Smith, 1982).

Rezultati rada i diskusija

U prvom krugu selekcije izdvojeno je 17 perspektivnih hibrida koji su izučavani u uporednim ogledima na tri vegetativne podloge M27, M26 i MM!06 (Ognjanov i sar. 1996). Kao najuži izbor izdvojeno je sedam hibrida a rezultati pomoloških izučavanja prikazani su u tab. 1..

Najkrupnije plodove ima hibrid NS 11/34 koji sazreva 05. septembra. Svake godine rađa obilno ali nikada ne prerodi jer sam reguliše optimalno opterećenje junskim opadanjem plodova. Formira izuzetno lepu, široku kordunicu, srednje bujnosti. Nova generacija hibrida, kao što je NS 3/84, odlikuju se poznim vremenom zrenja, vrhunskom atraktivnošću i kvalitetom ploda i sposobnošću čuvanja i do 6 meseci. Vrlo mali procenat hibrida iz ukrštanja Grenny Smith x Wijcik je imao potpuno zeleno obojene plodove bez rumenila. U ovoj hibridnoj kombinaciji uočene su najveće razlike u bujnosti i tipu rasta hibrida. Zato su hibridi u tipu Granny Smith-a, kao NS 3/193 i NS 4/168, vrlo retki u oplemenjivačkom radu na ovoj voćnoj vrsti u svetu. Najveći broj perspektivnih selekcija sa potpuno žuto obojenim plodovima dobijen je iz ukrštanja Wijcik x James grieve Neumann ali većina alternativno rađa. Vreme sazrevanja najčešće je oko 01. septembra.

Sve selekcije se mogu gajiti bez naslona na rastojanju u redu od 50 cm. U amaterskim voćnjacima i manjim plantažnim zasadima najbolje ih je saditi kao jednored, dvored ili trored na rastojanju red od reda 50 cm. Ako sukcesivno sadimo više takvih blokova između njih treba ostaviti rastojanje od najmanje 1,2 m da bi se mogla obavljati normalna rezidba, okopavanje, zalivanje, đubrenje i hemijska zaštita. Vrlo važan je i uticaj podloge na bujnost i rodnost stubastih jabuka. Biološko-pomološke karakteristike hibrida izučavane su na tri podloge M27, M26 i MM106. Dobijeni rezultati ukazuju da se ne može govoriti o uniformnoj podlozi za jabuke stubastog tipa rasta već o iznalaženju optimalne kombinacije za svaki hibrid pojedinačno.

Zaključak

Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti da se putem planske hibridizacije mogu dobiti sorte stubastog tipa rasta visokog kvaliteta ploda, srednje bujnosti tolerantne na prouzrokovače ekonomski najvažnijih bolesti. Procentualno učešće hibrida stubastog tipa rasta odstupao je od teorijki očekivanog a uočene su i velike razlike u bujnosti i učestalosti formiranja letorasta dužih od 20cm.To ukazuje da se kod ovog svojstva ne radi o jednostavnom monohibridno-dominantnom načinu nasleđivanja.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Jul 17, 2005 3:11 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Kosa sadnja voća

Kod zasnivanja voćnjaka treba uzeti u obzir veliki broj činilaca stručne i ekonomske prirode. Interesantna je kosa sadnja mladica. U tekstu je predstavljen modifikovan uzgojni oblik Buše-Toma - sistem barka.

Voćnjak je delikatan, finansijski zahtevan, dugogodišnji biološki sistem. Izborom sistema gajenja i oblika krune voćaka postiže se, istovremeno, i krajnji cilj ove proizvodnje: brz i harmoničan razvoj zdravih voćaka u skladu sa prirodnim zahtevima vrste i sorte; maksimalno iskorišćenje genetskog potencijala; što veća rodna površina sa dobrim rasporedom grana; da voćka rano prorodi, redovno rađa i daje plodove dobrog kvaliteta; da su stabla nižeg rasta radi lakše rezidbe, berbe i izvođenja agrotehničkih mera i da stabla deluju dekorativno.

Kalkulacija troškova zasnivanja i održavanja voćnjaka je složena i podložna rizicima (npr. trošak berbe iznosi oko 47% troškova godišnjeg održavanja... a osiguranje roda je na nivou do 10% zarade...).

U prirodi su zapažena polegla stabla divljih vrsta koja u mnogome ispunjavaju prethodne zahteve. Francuski naučnici su ovu pojavu svestrano istražili i formirali dva uzgojna oblika: Buše-Toma i Maršan (Bouche-Thomas i Marchand). Zajedničko im je da se sadnice sade pod izvesnim uglom u odnosu na tlo i grane razvode na poseban način. Ovo su poznati sistemi u intenzivnoj proizvodnji voća.

Decenijama se baveći proučavanjem biološkog uzgoja bilja dr Pavao Krišković je modifikovao sistem Buše-Toma u poseban oblik nazvan: sistem barka (tlocrt je sličan čamcu, barki).

Zadržaćemo se na podrobnijem opisu ovog oblika. (Na linku www.alternativnolecenjednk.com/BoucheThomas,barka.zip (163 KB) možete snimiti crteže i dodatne podatke o ovom sistemu.)

Osobine i prednosti sistema barka

1- Ovo je niski uzgoj prilagođen kako plantažama tako i porodičnim voćnjacima. Uspešno se koristi kod vrsta: jabuka, kruška, trešnja, višnja (maraska), orah, breskva i kajsija u kontinentalnom i primorskom klimatu.

2- Voćke se gaje na sopstvenom korenu čime se rešava veliki deo problema koji proizilaze iz odnosa plemka:podloga (epibiot:hipobiot).

3- Rezidba nije potrebna. Za održavanje niskog uzgojnog oblika nije potrebno uzimati podloge slabog rasta već se on postiže načinom kose sadnje.

4- Biljka se, zbog dobre osvetljenosti unutrašnjosti krošnje, lakše sama štiti od bolesti.

5- Ukoliko se pravilno primene sve etape rada, osiguraće se sigurniji profit uz značajno snižene troškove proizvodnje (do 50%).

Priprema sadnica

Za sadnju se koriste dobro razvijene jednogodišnje mladice. Pošto se sade pod uglom treba skratiti/prorediti deo korena koji će biti bliže površini tla. Na teren iznosite samo onaj broj sadnica koliko se može posaditi tokom radnog dana. Ostatak zaštite od direktnog uticaja sunčeve svetlosti i isušivanja u pogodnom skladištu (izbegavajte trapljenje na licu mesta radi smanjenja štete koju nanose glodari).

Nakon proređivanja korena, sadnice namočite u kašastu masu sledećeg sastava:

jedan deo dobro zgorelog stajnjaka od goveda pomešajte sa dva dela ilovače i natopite vodom da se dobije kašasta konzistencija; u dobijenu smešu dodajte, po predviđenoj sadnici, 10 do 20 grama fino istucanog stakla i ujednačite mešanjem (staklo štiti koren od glodara, naročito tokom mulčiranja).

Usmeravanje redova, razmak sadnje i sadnja

Gde god nagib terena dopušta redove voćki treba usmeriti u pravcu sever-jug čime se ostvaruje ujednačena i potpuna osunčanost krošnje. Odstupanje od ovoga može, donekle, opravdati nagib tla u istom smeru pa je tada pravac istok-zapad. Od smera se odstupa i u slucaju postojanja dominantnog vazdušnog strujanja. U svakom slučaju bolje je formirati vetrozaštitni pojas nego odstupiti od predloženog usmerenja.

Razmak sadnje se prilagođava konkretnom tlu, njegovoj plodnosti, propusnosti i dr. Što je tlo boljih fizičkih svojstava, to će i bujnost biti veća a time i razmaci sadnje. Uvek je bolje da razmak u redu i između redova bude nešto veći jer se tada nasadom lakše vlada bez orezivanja što je i osobenost ovog metoda.

Sadna mesta je potrebno označiti malim kolcima koji ostaju na mestu zbog održavanja predviđenih razmaka. Rupa se obično kopa u obliku trougla sa severne strane kolčića (za dobro pripremljeno tlo je dovoljno 30cm dubine i širine). Radnik prihvata sadnicu rukom na mestu dokle će kalemljeno mesto biti stavljeno u tlo i polaže je koso pod uglom od 30 u smeru juga. Zatim je poravnava u odnosu na red i između redova. Drugom rukom raspoređuje korenje i zasipa ih fino usitnjenom zemljom. Dodaje izvesnu količinu goveđeg stajnjaka ili komposta. Rupu ispunjava, do kraja, zemljom i blago pritiska šakom a ne stopalom. Tokom prolećne sadnje potrebno je obilno zalivanje vodom dok za jesenju ovo nije nužno. Posle 8-14 dana lagano se utaba zemlja i koriguje sadnica, kako u redu, tako i između redova.

Zbog kose sadnje, rast tokom prve godine nije bujan. Voćka zauzima kosi položaj i ojačava pupoljke po dužini sadnice. U ovom periodu dobro se razvija vršni, terminalni pupoljak. Ukoliko su okolni pupoljci dobro razvijeni treba ih ukloniti ("oslepiti") da ne konkurišu razvitku terminalnog. Tokom vegetacije jače se razvija mladica pri dnu sadnice (gourmand) koja raste vertikalno. Nju, terminalni pupoljak i mladice sa leve i desne strane ostavljamo a tzv. jahače (mladice vertikalnog rasta) skraćujemo ("pinsiramo") čime se omogućuje rast i jačanje prethodnih izdanaka. Ukoliko je tokom transporta terminalni pupoljak bio oštećen, dopuštamo prvom sledećem da se razvija a okolne uklanjamo.

Druga godina nakon sadnje

Rast ostavljenih izdanaka se nastavlja. Voćka je bolje ukorenjena. Jedino se jahači odstranjuju. U ovom razdoblju se posvećuje pažnja zaštiti lišća na vrhu od vaši. Ako zbog povećane bujnosti ili oštećenja vrha dođe do pojave račvanja vrha, ostavljamo samo vrh da se razvija a sve ostale mladice uklanjamo.

Ove dve mladice su skelet voćke te su od posebne važnosti.

Kada bujno rastuća mladica sa dna, po visini i debljini, dostigne koso položenu voćku, pre završetka vegetacije sasvim malo je zakosimo u suprotnom smeru (sever). Ovim nagibom mladice zaustavljamo cirkulaciju sokova prema gore i time se postiže njena elastičnost. Nagibanje grane posebno treba paziti kod koštunjavog voća (šljiva, kajsija, breskva). Ukoliko se ne učini blagovremeno može doći do preloma zbog otvrdnuća tkiva.

Mladice sa bokova puštamo da se nesmetano razvijaju. Ukoliko ih je previše, pristupamo proređivanju (na 20-30 cm dužine, naizmenično, ostavljamo po jednu da se razvije). Ukoliko se vrh račva, "oslepimo" mladicu koja raste unutra a ostavljamo bočnu (lateralnu).

U ovo vreme se biljka počinje oslobađati korenovog sistema podloge (slabije bujne podloge, a kod bujnih podloga krajem treće i tokom četvrte godine od sadnje).

Treća, četvrta i ostale godine nakon sadnje

Početkom treće godine rasta dovršava se zakošavanje mladice sa dna voćke. Sa ovim postupkom ne treba žuriti jer suviše brzo naginjanje grane izaziva pojavu mnoštva mladica pri dnu sadnice. Mladice koje rastu bočno savijamo u smeru suprotnom od osnovne grane. Na ovaj način se dobija unutrašnja šupljina krošnje koja je izložena insolaciji i usmerena uzduž reda voćaka. U ovoj godini se može očekivati i prvi rod.

Najveća bujnost novih mladica počinje sa potpunim oslobađanjem od korena podloge. Kada je voćka postigla određenu bujnost i razvila poželjan skelet, nove mladice se savijaju svake godine do kraja juna. Na njima se još u toku godine formiraju cvetni pupoljci za naredni rod.

Ovaj sistem se odlično pokazao u višegodišnjoj praksi biološkog voćarstva i može se preporučiti naprednim poljoprivrednicima. Stručna (savetodavna) pomoć je od presudne važnosti jer uz njega idu i savremeni oblici biološke zaštite i agrotehnike što je imperativ u razvijenom svetu.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Jul 17, 2005 3:12 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Nove sorte jabuka otporne na parazite

Višegodišnja ispitivanja većeg broja sorti jabuka otpornih na parazite ukazao je na nekoliko vrlo perspektivnih sorti koje svojim osobinama zaslužuju uvođenje u plantažno gajenje. Iako svojim kvalitetom ne nadmašuju vodeće sorte one polako nalaze svoje mesto u intenzivnim zasadima u Zapadnoj Evropi, pogotovo orijentisanim na integralnu i organsku proizvodnju.

Glavni selekcioni cilj u oplemenjivanju jabuke danas je objedinjavanje visokog kvaliteta ploda i otpornosti na parazite i štetoćine. Bolesti i štetočine se u najvećem broju slučajeva razvijaju na lisnoj površini i plodovima, što ima za posledicu smanjenje fotosintetske aktivnosti, prinosa i kvaliteta ploda. Štetni organizmi, gljive, bakterije. virusi, insekti, redovno žive na biljkama i ne mogu se sasvim eliminisati, ali ih treba držati na nivou na kome su štete koje čine ekonomski prihvatljive.

Ekološki najprihvatljiviji put ostvarenja ciljeva integralne proizvodnje voća je stvaranje i uvođenje u proizvodnju novih sorti koje imaju genetsku otpornost prema patogenima. To znači da biljka produktima svoga metabolizma sprečava patogena da izvrši infekciju i da se uspešno razvija. Takav pristup zaštitu biljaka hemijskim putem svodi na vrlo malu meru, proizvodnja postaje jeftinija, hranidbena vrednost plodova visoka a životna sredina čistiji.

Neke otporne sorte su se približile, a po nekim svojstvima i nadmašuju, vodeće sorte i danas dobijaju sve veću zastupljenost u novim zasadima Zapadne Evrope. To se naročito odnosi na voćnjake koji su u sistemu organske ili integralne proizvodnje.

Co-op selekcije

Oplemenjivački program na stvaranju sorti otpornih na parazite u SAD započet je početkom 20 veka od strane Univerziteta u Ilinoisu gde je po prvi put urađeno ukrštanje između Malus floribumda 821 i Rome Beauty. Godine 1945, oplemenjivači Univerziteta u Ilinoisu i Purdue Univerziteta kao roditelje koriste dva hibrida iz ukrštanja Malus floribumda 821 i Rome Beauty čime je započet Co-op program. Kasnije se u istraživanja uključuje i Rutgers Univerzitet čiji oplenjenjivački doprinos ovom programu traje do 1987. godine. Rezultat ovih napora je uspešan progress u oplemenjivanju na otpornost na parazite i hiljade otpornih sejanaca koji su ocenjeni na kvalitet ploda, vreme zrenja, atraktivnost, rodnost i mnoge druge pomološke osobine. Do 1995. godine 44 selekcije je odabrano za testiranje u proizvodno-oglednim zasadima. Prima je prva sorta koja je imenovana iz ovog programa, 1970 god. ali je danas prevaziđena od strane većeg broja sorti pre svega po atraktivnosti. Potpuno je otporna na prouzrokovača čađave krastavosti i visoko tolerantna na pepelnicu i plamenjaču. Williams pride je sorta vrlo rane epohe sazrevanja a svojim atraktivnim, potpuno purpurno crveno obojenim plodovima privukla je pažnju i nekih proizvođača u našoj zemlji. Plodovi su pre svega namenjeni za plasman u toku turističke sezone. Enterprise je sorta sa potpuno crveno obojenim plodovima koničnog oblika. Njena ozbiljna zamerka je uspravan ugao grananja koja bez povijanja grana vrlo brzo rezultira ogoljavanjem i slabom rodnošću. Vrlo uspešani su hybridi Co-op 36 i Co-op 37 koji se odlikuju vrlo atraktivnim žutim plodovima ali se u hladnjači duže mogu čuvati jedino plodovi prve. Posebnu pažnju treba obratiti na Gold Rush koji po atraktivnosti vrlo malo zaostaje za zlatnim delišesom ali se bere 40 dana kasnije i odlično se čuva i u hladnjačana bez kontrolisane atmosfere. Posebno treba istaći njenu vrlo visoku i stabilnu rodnosti i tip grananja koji omogućava vrlo lako formiranje savremenih uzgojnih oblika.

Re-selekcije

Ovaj oplemenjivački program na stvaranju novih sorti otpornih na parazite ima tradiciju više od 70 godina a najvećim delom je razvijan oplemenjivsčkim radom bračnog para Manfred i Crista Fisher, Dresden-Pillnitz, Nemačka. Oplemenjivački cilj je stvaranje sorti sa visokim kvalitetom ploda, stabilne i visoke rodnosti a kombinovan sa otpornošću prema ekonomski najznačajnijim parazitima i abiotičkim faktorima - niskim zimskim temperaturama i proletnim mrazevima. Gajenjem Re-selekcija u Nemačkoj definisan je novi koncept proizvodnje jabuke gde je primena fungicide redukovana 80% ili više. Nove sorte predstavljaju kombinaciju visokog kvaliteta ploda, dobre rodnosti i višestruke otpornosti na ekonomski najznačajnije parazite. Sve sorte imaju otpornost na čađavu krastavost determinisanu Vf genom osim sorte Reka gde je kao izvor otpornosti iskorišćen Vr gen iz Malus x pumila. Sorte Remo, Rewena, Regine i Rebella su otporne i na pepelnicu. Re-selekcije koje imaju visoku otpornost na plamenjaču su Remo, Reanda, Rewena i Realka. Dosadašnja pomološka istraživanja na ovim sortama u našim uslovima ukazala su na vrlo visok kvalitet ploda kod sorte Rewena i Regine koje u isto vreme imaju višestruku otpornost na prouzrokovače tri najvažnije bolesti - čađavu krastavost, pepelnicu i bakterioznu plamenjaču, kasno cveta a vrlo je otporna i na niske zimske temperature. Ova sorta ima tamno crveno obojene plodove, vrlo lep koničan oblik ploda, bere se krajem septembra i dobro se čuva do 6 meseci.

Otporne sorte jabuka stvorene u Francuskoj, Italiji i Češkoj

Na stvaranju otpornih sorti jabuka na parazite intenzivno se radi i u drugim evropskim zemljama. Najviši stepen otpornosti na ekonomski najvažnije parazite ima sorta Topaz, stvorena u Češkoj. To je sorta srednje krupnih, lepo obojenih plodova, slatko-kiselog ukusa, karakteristične arome. Na višim nadmorskim visinama u Italiji daje dobre i stabilne prinose što se ne može reći i na nižim terenima. I u našim uslovima daje osrednje prinose pa je za sada ne preporučujemo za masovnije gajenje. Kao žuto obojena jabuka Golden Orange zaslužuje mesto u proizvodnim zasadima. Potpuno je otporna na prouzrokovača čađave krastavosti dok se hemijska zaštita prema pepelnici mora redovno primenjivati. Sorta Delbard jubile je visoko tolerantna na parazite determinisana poligeno, vrlo visoke atraktivnosti i kvaliteta ploda. Posebno je preporučujemo za brtsko planinske lokalitete gde je koloracija ploda intenzivnija. Ima vrlo oštar ugao grana i veliku bujnost pa je treba gajiti samo na slabo bujnim podlogama uz primenu savijanja grana i zelenu rezidbu. Sorta Baujade je potpuna zamena za sortu Grenny Smith po izgledu ploda, genetski otporna na prouzrokovača čađave krastavosti i tolerantna na pepelnicu. Njeno ponašanje u plantažnim uslovima do sada nije proveravano već samo u kolekcionom zasadu na malom broju stabala.

Otporne selekcije jabuke stvorene na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu odgajen je veliki broj hibridnih populacija gde je kao selekcioni cilj bio stvaranje novih sorti visokog kvaliteta ploda otporne na parazite. Kao početan materijal korišćeme su vodeće standardne sorte kao donori kvaliteta i introdukovane i autohtone sorte kao donori otpornosti. Veća pažnja je posvećena iskorištavanju horizontalne otpornosti koja ne osigurava imunost prema specifičnim rasama determinisana major genima kao vertikalna otpornost ali je trajnija i ne menja brzo prevalentnost rasa parazita. Horizontalna otpornost, uočena kod nekih naših autohonih sorti je uslovljena većim brojen gena, poligeni, što pojedinačno imaju mali efekat ali u celini kumulativan. Takva otpornost se ne zasniva na sistemu gen-za-gen i stoga je ona rasno nespecifična.

Najveći broj hibridnih kombinacija kao donore otpornosti su imale Krstovaču, Bihorku i Šumatovku ili sorte i selekcije introdukovane iz Engleske i SAD gde je otpornost na prouzrokovača čađave krastavosti determinisana Vf (Malus floribunda 821), Vr (M. pumila) i VA (Steinantonovka) genom a na pepelnicu Pl1 (M. robusta ) i Pl2 genom (M.zumi).

Roditelj sa najboljom opštim kombinacionim svojstvima je sorta Bihorka koja je dala najveći broj izuzetno perspektivnih hibrida. Najatraktivniji hibridi je NS25/119 zeleno obojenih plodova i NS25/183 i NS25/140crveno obojenih plodova. I ostali navedeni hibridi zaslužuju pažnju a napomenom da većina sazreva u prvoj polovini septembra i da se ne mogu čuvati duže od tri meseca.

Višegodišnja ispitivanja većeg broja sorti jabuka otpornih na parazite ukazao je na nekoliko vrlo perspektivnih sorti koje svojim osobinama zaslužuju uvođenje u plantažno gajenje. Iako svojim kvalitetom ne nadmašuju vodeće sorte one polako nalaze svoje mesto u intenzivnim zasadima u Zapadnoj Evropi, pogotovo orijentisanim na integralnu i organsku proizvodnju. Među crveno obojenim sortama jabuka pažnju privlače Williams pride (Co-op 23), Enterprise (Co-op 30) i Rewena. Golden Orange i Gold Rush, kao sorte žute boje ploda, imaju izuzetnu atraktivnost i kvalitet.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
Charmed
Malo ~ mače ~
Malo ~ mače ~





Datum registracije: 03 Avg 2004
Poruke: 14625
Mesto: Nije bitno ko je odakle bitno je ko je kakav covek

serbia.gif
PorukaPostavljena: Ned Jul 17, 2005 3:13 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

Kalemljenje na spavajući pupoljak

Kalemljenje na spavajući pupoljak se obavlja od sredine jula do sredine pa i kraja septembra, što zavisi od voćne vrste. Ovo je najbolji i najpogodniji način kalemljenja u rasadnicima.

Redosled kalemljenja bi trebao da bude sledeći: kruška na krušku, kajsija i šljiva na domaće sorte šljiva, jabuka na vegetativne podloge, jabuka na jabuku, kruška, dunja i mušmula na dunju, kajsija na kajsiju, breskva na breskvu, višnja i trešnja na trešnju, šljiva na dženariku i na kraju trešnja i višnja na magrivi. Kod nas se načešće obavlja očenje u obliku slova "T", a jedino se u Bugarskoj, u topliim rejonima, kod oraha primenjuje kalemljenje na prozor.

Za kalemljenje na spavajući pupoljak kalem-grančice treba skidati neposredno pred kalemljenje. Sa njih odmah treba skinuti lišće i ostaviti jednu trećinu lisne drške. Pravilo je da se kalem-grančice uzimaju sa zdravih umatičenih voćnih stabala. Ako se uzimaju iz proizvodnih zasada, a po pravilu ne bi trebalo, onda se skidaju sa stabala koja su zdravija i rodnija. Prilikom biranja kalem-grančica, treba birati normalno zrele, a to su obično one koje se nalaze na periferiji krune. Vršni i osnovni deo kalem grančice ne treba koristiti za kalemljenje jer je vršni nedovoljno odrveneo, a bazalni nema dobre pupoljke pa će i prijem biti slab. Kod koštičavih voćnih vrsta treba uzimatišto duže kalem grančice jer one sadrže više vegetativnih pupoljaka. Takođe, kod nekih jabuka i krušaka koje obrazujurodne postrane pupoljke, treba birati duže mladare.

Sama tehnika kalemljenja se izvodi na sledeći način. Prvo treba pripremiti podloge za kalemljenje. One se očiste od bočnih grančica i lišća do visine 15-25 cm. Kod koštičavih se to radi ranije, a kod jabučastih neposredno pred kalemljenje. Ukoliko nije bilo padavina, na 10 do 15 dana pred kalemljenje treba izvršiti jedno zalivanje da bi se kora bolje odvajala od drveta. Na očišćenom delu podloge, 10-15 cm od zemlje, napravi se uzdužni presek oko 3 cm i poprečni oko 1 cm u vidu slova "T". Drugom stranom noža se odvoji kora od drveta. U levu ruku se uzme kalem grančica, vrhom okrenuta ka telu, oštrim nožem se na 1,5 cm ispod osnove pupoljka zaseče i polako skida pupoljak sa korom i jednim tanjim slojem drveta do 1 cm iznad pupoljka. Skinuti pupoljak se drži za peteljku i brzo uvlači pod koru. Ukoliko je dužina kore veća i ne ulazi u napravljeni presek na podlozi, onda se višak kore odseče da bi pupoljak dobro nalegao na drvo. Stavljeni pupoljak se uveže 1 cm iznad i oko 2 cm ispod pupoljka, najčešće specijalnim gumicama za tu namenu, a može i rafijom ili najlonskim peteljkama.

Nakon 10-15 dana može se ustanoviti da li je kaleljenje uspelo ili nije. Ako deo lisne drške pri dodiru prstom lako otpada, onda je to znak da je pupoljak primljen, a ako je sasušena, žilava i teško se odvaja od pupoljka, znači da se pupoljak nije primio.

Ako pupoljak nije primljen treba ponoviti kalemljenje. Naredne godine na proleće se okalemljene podloge skraćuju iznad okalemljenog pupoljka.

_________________
Pre nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego sto se pocne misliti lose, Gledaj sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!
 
sergioT
Početnik Domaćeg.de
Početnik Domaćeg.de





Datum registracije: 03 Mar 2005
Poruke: 88

uruguay.gif
PorukaPostavljena: Sre Apr 12, 2006 7:51 pm    Naslov poruke: Na vrh strane Na dno strane

E stvarno ti svaka cast kad te ne mrzi da sve ovo copy-paste-ujes sa poljoprivreda.info. A ako kucas, onda ti jos vise svaka cast Smile
Treba imati zivaca Smile
 
foryou10
Iskusni član
Iskusni član



Godine: 63

Datum registracije: 13 Jan 2006
Poruke: 903

bosnia_herzegovina.gif
PorukaPostavljena: Pon Apr 17, 2006 10:31 pm    Naslov poruke: Voće o kojem nije još ništa rečeno Na vrh strane Na dno strane

O Jagodi

Različiti atraktivni oblici plodova crvene boje na kojima se ističe zelena čaška u kombinaciji sa specifičnom aromom i okusom, pridonose tome da se jagoda svrstava u najomiljenije voće kako kod male djece, tako i kod onih najstarijih.
Priča o životu svakog grma, kao i ploda na njemu ubranog, vrlo je zanimljiva i sadrži puno poglavlja. Neka od njih nisu još niti napisana.
Jagode nisu samo delikatesna namirnica pristupačna svakom džepu, nego biljka ljubimica mnogobrojnih vrtova, inspiracija kuharima, raznim umjetnicima, te na kraju i izvor prihoda brojnim

Uzgoj jagoda

Među brojnim vrstama voćaka, jagode se izdvajaju po svojoj popularnosti zbog relativno malog prostora neophodnog za rast i razvoj, te brzog ulaska u rodnost. Stoga se uzgaja od teglice na balkonu, sve do intenzivnih nasada koji zauzimaju više hektara.
Kod uzgoja jagode od velike važnosti je odabrati odgovarajuću sortu i tip sadnice. Ovisno o sistemu uzgoja odabire se najprikladnija tehnologija uzgoja.

Sadnice

Sadnica jagode je biljka koja se obično uzgaja u rasadniku, a koju ćemo posaditi na željeno mjesto. Kvalitetni sadni materijal je osnovni preduvjet za ostvarivanje uspjeha u uzgoju. Izuzetno je važno poznavati tehnologiju dobivanja sadnica i realni potencijal rodnosti istih u pojedinim uvjetima.
U današnje vrijeme kao najvažnije tipove sadnica jagoda izdvajamo slijedeće: svježe zelene sadnice, ohlađene sadnice dobivene iz vriježa (frigo), čekajuće sadnice (WB) i kontejnerske sadnice (TP). U novije vrijeme spominju se i sadnice dobivene iz sjemena, te one uzgojene pod posebnom kontrolom («ekološke»).

Tehnologija uzgoja

Kada govorimo o tehnologijama uzgoja jagoda, onda u prvom redu mislimo na sve agrotehničke i pomotehničke zahvate koje provodimo u nasadu. Zahvati obuhvaćaju postupke od pripreme za sadnju, same sadnje, gnojidbe, uklanjanja starog lišća i sl., a provode se do krčenja nasada. Za koju tehnologiju uzgoja ćemo se odlučiti ovisi o čitavom nizu činitelja. No korištenjem novih tehnologija postižu se u proizvodnji jagoda brojne prednosti, kao što su povećanje rodnosti i kvalitete plodova. Samo stalnim unapređenjem postojećih spoznaja u tehnologiji koju imamo, moguće je opstati na sve zahtjevnijem tržištu.

Sistemi uzgoja

Ako uzmemo u obzir mjesto gdje se biljke nalaze, jagoda se u svijetu trenutačno uzgaja na različite načine. Tako razlikujemo uzgoj jagode na otvorenom i u zaštićenom prostoru, a kod kojih postoje brojne modifikacije. Ako gledamo gdje je smješten korijen biljke tada postoji klasičan uzgoj u tlu i onaj u kojem se umjesto tla koriste različiti supstrati ili otopine (hidroponika). Grmovi jagode u uzgoju bez tla mogu se nalaziti u horizontalnom ili okomitom rasporedu.

Sortiment

Svake godine uvodi se po nekoliko novih sorti, što je posljedica intenzivnog rada selekcionera. Na tržištu je tako sve veći izbor sorti različitog vremena dozrijevanja, kvalitete ploda, otpornosti na bolesti i sl. Izbor pogodne sorte vrlo je važan, ali i prilično težak korak u samom uzgoju. U nas postoji puno različitih tipova tala, a i klimatske prilike se razlikuju ovisno o području. Stoga treba dobro poznavati svojstva pojedine sorte kako bi izabrali onu najprikladniju i postigli zadovoljavajuće rezultate.
Osnovna podjela sorata je na one koje su jednorodne (kratkog dana) i one višerodne tj. koje donose rod u više navrata.

Oplemenjivanje jagoda

Od samog početka kultiviranja jagode, čovjek je izdvajao i razmnožavao biljke koje su imale njemu poželjne karakteristike. Upravo je intervencijom čovjeka provedeno križanje između čileanske (Fragaria chiloensis) i virđinijske (Fragaria virginiana) jagode u 18. stoljeću. To je rezultiralo dobivanjem hibrida jagode od kojih potječe većina sorata koje danas uzgajamo.
Kako bi se poboljšala pojedina svojstva postojećih sorata jagoda, provode se brojna oplemenjivanja širom svijeta.

Biologija jagoda

Biologija jagode obuhvaća proučavanje života jagode od njenog nastanka do kraja životnog ciklusa, a nadopunjuje se s drugim prirodnim znanostima. Rast jagode počinje u proljeće pri temperaturi iznad 5° C, a 14 do 20 dana nakon listanja u travnju počinje cvatnja i traje 10 do 25 dana, ovisno o vremenu. Svaka sorta jagode u uzgoju ima specifične zahtjeve za fotoperiodom i temperaturama u periodu diferencijacije generativnih organa, a o tome će ovisiti potencijal rasta i rodnosti biljke. Sorte jagoda koje su danas u proizvodnji uglavnom su samooplodne, stoga ne trebaju druge sorte oprašivače u nasadu. Bolji prirodi se postižu ukoliko osiguramo insekte za oprašivanje (najčešće pčele ili bumbari).

Morfologija jagoda

Vrtna jagoda ( Fragaria x ananassa Duch.) je grmolika zeljasta, višegodišnja biljka. Korijen jagode je vlasast, glavna mu je masa u tlu do 25 centimetara dubine i širine. List je trodijelan i nazubljen. Za jagodu je karakteristično da se razmnožava vriježama.
Cvijet je dvospolan ima 10 do 16 čašičnih listića i u pravilu 5 do 8 latica. Cvat se sastoji od cvjetova koji su smješteni na malim dršcima koje nosi glavni držak. Plod je sastavljen, a naziva se jagoda

Sistematika jagoda

Unutar roda Fragaria Linn. nalazi se 47 opisanih vrsta jagoda, a najsličnije su vrstama iz rodova Duchesnea Smith. i Potentilla L.
Neki autori upozoravaju da se najvjerojatnije radi o manjem broju vrsta, jer se jedan broj trenutačno vodi pod sinonimima. Kao samonikle u prirodi javljaju se na svim kontinentima, izuzev Australije.
Većina vrsta iz ovog roda ima diploidni broj kromosoma (14), dok su trenutačno najznačajnije oktoploidne vrste s 56 kromosoma.

Povijest jagoda

Jagoda je u svijetu prisutna već stoljećima. Njeni plodovi pružaju užitak milijunima ljudi koji ih konzumiraju. Prvi zapisi sežu u vrijeme Rimskog carstva, kada su konzumirani plodovi F. vesca. U srednjem vijeku na dvoru Luja XIV organiziran je uzgoj iste vrste. Ozbiljnije širenje uzgoja jagode započinje tek nakon stvaranja hibrida Fragaria x ananassa u 18. stoljeću. Intenzivna proizvodnja organizira se polovicom 20. stoljeća nakon razvoja novih sorata unutar F. x ananassa i različitih tehnologija.

_________________
Da sam ja neko,kako bi se zivjelo i kako bi se voljelo i kako bi sve dobro bilo.
 
foryou10
Iskusni član
Iskusni član



Godine: 63

Datum registracije: 13 Jan 2006
Poruke: 903

bosnia_herzegovina.gif
PorukaPostavljena: Pon Apr 17, 2006 10:42 pm    Naslov poruke: Maline,kupine i borovnice Na vrh strane Na dno strane

O sadnji i uzgoju malina

Malina je trajna biljka grmolikog oblika. U prvoj godini izbiju do 2 metra visoke mladice, koje do zime odrvene. U drugoj godini mladice se razgranaju cvatu i donose plod. Uzgajaju se kao višegodišnji nasadi. Nemaju skeletnog drva te se za svaki rod potpuno obnavljaju rodni izdanci.
Rezidba je jedna od najvažnijih agrotehničkih mjera u uzgoju malina. Njome se regulira vegetativni rast i rodnost te održava sustav uzgoja. Najčešći sustav uzgoja malina jest uspravni niz uz žicu jer malina intenzivno tjera izdanke iz korijena.
Berba ranih sorata počinje u srpnju, srednje se rane sorte beru sredinom ili krajem istog mjeseca, dok se kasne sorte beru na početku kolovoza. Za sadnju treba izabrati mjesto na kojem se u jesen ne zadržavaju oborinske vode. Nužno je zaklonjeno mjesto, jer jak vjetar može slomiti izboje. Maline najbolje rastu na suncu premda je prihvatljiva djelomična sjena. Najpovoljnije se smatra blago kiselo tlo, ne preteško i bogato organskom tvari. Vrlo je nepovoljno zadržavanje vode u tlu, jer će maline uginuti bude li im korijen dulje u zemlji punoj vode, a siromašnoj zrakom. Razmak među biljkama 40 cm a razmak između redova 1,8 m.

O sadnji i uzgoju kupina

Kupina je trnoviti grm koji naraste 1-2 m visoko. Grane su joj dvogodišnjeg vijeka, duge su, tanke, savinute i bodljikave. Cvjetaju između svibnja i srpnja a sazrijevaju od kolovoza do listopada. Na jednoj grani mogu se naći plodovi u različitim stadijima razvoja. Kupine i hibridi trebaju jake potpornje jer su im izboji snažni i dugački. Nisu izbirljive glede lokacije, podnosit će djelomičnu sjenu, a uspjevat će i na tlima nešto manje propusnosti. Izboji su drvenasti no vrhovi im ipak mogu stradati od jakih mrazeva ako su posađene na izloženom mjestu. Razmak između biljaka ovisi o sorti: 1,8 do 4,5 m a razmak između redova 1,8 m.

O sadnji i uzgoju borovnica

Borovnica je bobičasto voće, veoma bogata vitaminima, poglavito A, B1, B2, C i PP, mineralima (cinkom, manganom, kalijem i kalcijem) te željezom. Obuhvaća više od 200 različitih sorata, visokog i niskog rasta.
Iako je borovnica samooplodna, produktivnost je nasada veća ako postoji nekoliko različitih sorta. Plod je bobica, smještena u grozdove različite veličine, 40-70 bobica.
Borovnici gode rahla, prozračna tla koja ne oskudijevaju vodom kisele pH reakcije, od 4,2 do 5,2. Na većim pH reakcijama tla, borovnica trpi od poremetnje prijenosa mikro i makroelemenata, poglavito željeza, što uzrokuje žućenje listova. Da bi dobro rasla i rodila, zahtijeva dosta bogato tlo s najmanje 3 posto humusa. Takva su uglavnom podzolasta tla.
Kao i ostalo bobičasto voće, i borovonica kreće vrlo rano u proljeće, na samo 5 Celzijevih stupnjeva. Otporna je na niske zimske temperature, pa u dubokom mirovanju izdrži bez većih oštećenja - 20 Celzijevih stupnjeva odnosno -27 Celzijevih stupnjeva ako je međuredni prostor zatravljen. Sadi se na razmak 1,2- 1,5 m između grmova, te 2,3-3,0 m međuredno. Najveći svjetski proizvođači borovnica su Kanađani.

_________________
Da sam ja neko,kako bi se zivjelo i kako bi se voljelo i kako bi sve dobro bilo.
 
foryou10
Iskusni član
Iskusni član



Godine: 63

Datum registracije: 13 Jan 2006
Poruke: 903

bosnia_herzegovina.gif
PorukaPostavljena: Pon Apr 17, 2006 11:05 pm    Naslov poruke: E da nam nije šljive Na vrh strane Na dno strane

Sorte šljive


Čačanska lepotica. Nastala 1961 u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Prorodi u drugoj ili trećoj godini. Tolerantna je prema šarki šljive. Sazreva srednje rano (krajem jula ili početkom avgusta). Ovo je jedna od najboljih stonih sorata šljive u svojoj dobi sazrevanja. Dobro podnosi transport. Postiže visoku cenu na tržištu.

Stenli (Stenley). Stvorena je u Americi. U Srbiji se gaji od 1956. godine. U savremenim zasadima šljive u Srbiji je vodeća sorta. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Rano prorodi, redovno i obilno rađa i tolerantna je prema virusu šarke. Plod se koristi za potrošnju u svežem stanju, sušenje, rakiju i druge oblike prerade. Sveži plodovi ove sorte se izvoze.

Čačanska rodna. Stvorena u Čačku, priznata 1975, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta. Koristi se kao stona sorta, za razne oblike prerade, a posebno za sušenje. Veoma je rodna. Jedna je od ekonomski najznačajnijih sorata u novim zadadima u Srbiji.

Valjevka. Stvorena u Čačku, priznata 1985, a zaštićena 1991. godine. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Koristi se za sušenje i druge vidove prerade, stonu upotrebu i sl.

Požegaća (Mađarka). Sazreva krajem avgusta i početkom septembra, a na većim nadmorskim visinama zri do kraja septembra. Koristi se za potrošnju u svežem stanju, sušenje, konzervnu industriju i rakiju.

Valerija. Stvorena u Čačku, a priznata 1987. godine. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Stona je sorta lokalnog značaja.

Čačanska najbolja. Stvorena je u Čačku, priznata 1975. godine, a zaštićena 1991. Sazreva sredinom avgusta. Može se koristiti za zamrzavanje i preradu.

Čačanska rana. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. godine. sazreva početkom jula. To je rana i rodna stona šljiva, krupnih i kvalitetnih plodova koji trpe transport. Na tržištu postiže visoku cenu.

Kalifornijska plava (California blue). Stvorena je u Americi. Sazreva sredinom jula. Koristi se kao stona šljiva i za preradu.

Čačanski šećer. Stvorena u Čačku, a priznata 1975. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Vrlo je pogodna za sušenje i daje suvu šljivu odličnog kvaliteta.


Podizanje šljivika



Krčenje prethodnih višegodišnjih zasada ukoliko ih je bilo.

-Uništavanje korova.

-Ravnanje terena.

-Popravka siromašnijih zemljišta unošenjem 50 tona organskih đubriva (stajnjak) i 700-800 kg/ha NPK 0:15:30 ili 8:4:24 pre duboke obrade zemljišta.

-Duboka obrada zemljišta.

-Fina priprema zemljišta za sadnju.

-Izbor i nabavka sadnica za podizanje šljivika. S obzirom da je šljiva višegodišnja biljka i da su za podizanje šljivika potrebna velika. finansijska sredstva, greška u nabavci sadnog materijala se ne može ispraviti i može dodatno skupo koštati proizvođača. Zato se preporučuje nabavka sadnica od registrovanih, proverenih i renomiranih proizvođača. Posebno je značajno da sadnice budu bezvirusne, naravno uz ostale kvalitativne osobine sadnog materijala šljive.

-Šljiva se sadi od opadanja lišća u jesen do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je kada se šljiva sadi u jesen. Sve je lošija varijanta što se sadnja približava proljeću.

-Kopanje jamića.

-Po mogućnosti, koren sadnice pre sađenja umočiti u smešu jednog dela sveže goveđe balege, dva dela zemlje i jednog dela vode.

-Sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rastilu.

-Pre stavljanja zadnjeg sloja zemlje kod sadnje, dodati 150 grama kombinovanog mineralnog đubriva (NPK).

-Posle toga se doda još jedan tanki rastresiti sloj zemlje.

-Da bi se uspostavio bolji kontakt žila sadnice sa zemljom, to se postiže gaženjem zemljišta oko sadnice i zalivanjem.

-Posađene sadnice se ranije u proleće skrate na 90 cm iznad zemlje.

-Šljiva se sadi na rastojanju 5 metara između redova i 4, 3 ili 2 metra rastojanja između sadnica u redu. U poslednje vreme se zasadi šljive podižu na rastojanju 5x2 metra. Ova gustina sadnje zahteva intenzivno rezanje i primenu intenzivne agrotehnike.

Vrlo bitno u uzgoju šljive je pravilno vršiti:

-Rezidbu

-Đubrenje

-Zaštitu od bolesti i štetočina i

-Navodnjavanje

Na kraju dolazi berba

Šljive treba brati po suhom i toplom vremenu kad su potpuno zrele, jer tada imaju najviše šećera i samo takve i daju najviše rakije (s bogatom karakterističnom aromom) i najkvalitetnije slatke prerađevine.
Potpuno zreli plod šljive ima lagano smežuranu kožicu oko peteljke, meso mu je tamnožute boje i malo posmeđeno oko koščice. Plod se lako odvaja od peteljke i trešnjom (drmanjem) grana ili cijelog stabla lako otpada s drveta. Travu ispod stabla treba prije trešnje pokositi i pod njega podmetnuti neko platno ili najlon da se lakše, čistije i brže skupe plodovi. Pokupljene ranije otpale plodove šljiva (vrijede tek oni koliko toliko zreli, otpali petnaestak dana prije berbe) treba posebno ukomljavati i odvojeno peći jer daju (malo) rakije slabe kvalitete.
Treba što manje upotrebljavati motku za trešenje šljiva jer se mlaćenjem grana nanosi šteta stablu i smanjuje mu se odbijanjem cvjetnih pupova rodnost za iduću godinu.

_________________
Da sam ja neko,kako bi se zivjelo i kako bi se voljelo i kako bi sve dobro bilo.
 
Prikaz poruka:   
Upišite novu temu   Odgovorite na temu    www.domaci.de Forum Indeks -> ~ Flora i fauna ~ -> ~ Biljni svet ~ -> Vocarstvo.... Vreme je podešeno za GMT + 1 sat
Strana 1, 2, 3  sledeća
Strana 1 od 3

 
Pređite u:  
Vi ne možete otvarati nove teme u ovom forumu
Vi ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Vi ne možete menjati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete brisati Vaše poruke u ovom forumu
Vi ne možete glasati u anketama u ovom forumu
Vi ne možete postavljati fajlove u ovom forumu
Vi ne možete preuzeti fajlove sa ovog foruma





- Burek Forum - Doček Nove 2018. godine - Venčanja, svadbe - Proslave - TipoTravel - Kuda večeras - Anwalt - legal -

Bookmark to: Twitter Bookmark to: Facebook Bookmark to: Digg Bookmark to: Del.icio.us Bookmark to: StumbleUpon