Muzeji

Daca · ~Žena Sanjicinog švalera~

Историјат
Етнографски музеј је основан фебруара 1901. године, али његови корени сежу дубље у прошлост. Сакупљање етнографских предмета отпочело је средином XIX столећа. У оквиру Народног музеја Србије (Сербсконародни музеум) налазио се, још 1844. године, један број етнографских предмета.

Прво значајно систематско сакупљање обављено је ради учешћа на Свесловенској изложби, одржаној у Москви 1867. године. Упркос томе што су сви тада прикупљени предмети остали у Москви, та изложба је важна због тога што је у Србији, и на Балкану уопште, отпочело систематско сакупљање етнографских предмета и етнолошко проучавање тог простора.

Прва зграда Етнографског музеја,
завештање Стевче Михаиловића

У оквиру Српског ученог друштва 1872. године дат је конкретан предлог за оснивање музеја који би чувао етнографске предмете. Те године је Стојан Новаковић изложио Предлог и нацрт за оснивање Српског историјско-етнографског музеја и од тада се радило на формирању посебног етнографског музеја. Идеја о таквом музеју коначно је реализована фебруара 1901. године. Тада је из Народног музеја у посебну зграду, поклон Стевче Михаиловића (трговца из Јагодине), пресељена етнографска збирка и та година се сматра датумом оснивања Етнографског музеја.

Првих дана након оснивања Етнографски музеј је поседовао 909 етнографских предмета, 32 књиге, мањи број фотографија и веома вредан Албум акварела и цртежа народних ношњи Николе Арсеновића. За првог управника постављен је Сима Тројановић. Он је одмах започео обимно сакупљање предмета и већ 1904. године у фонду музеја је било око 8.500 експоната. Сакупљени предмети били су са подручја читавог Балканског полуострва и нису припадали само традиционалној култури Срба, већ и другим етничким групама са тог простора. Етнолошко истраживање и сакупљање предмета на терену отпочело је већ 1902. године.

Прва стална поставка Етнографског музеја отворена је 20. септембра 1904. године и од тада кустоси музеја непрестано сакупљају етнографске предмете, тако да се фонд музеја непрекидно увећава. Током Првог и Другог светског рата Етнографски музеј је остао без великог броја предмета који су уништени у ратном вихору.
Захваљујући очуваности традиционалног начина живота на Балкану, после Првог светског рата наставља се са попуном фонда музеја, а 1926. године одштампана је прва свеска Гласника Етнографског музеја, који до данас редовно излази. После Другог светског рата отпочело је систематско етнолошко проучавање етнографских области, обављен је велики број појединачних истраживања, а започиње и рад на систематизованој и научно заснованој конзервацији предмета.

Први управник
Етнографског музеја,
др Сима Тројановић

У Етнографском музеју је до данас отворено осам сталних поставки и приређено око 300 повремених изложби. Стална поставка заузима три нивоа зграде. Данас Етнографски музеј чува велики број етнографских предмета, распоређених у засебне збирке (покућство, накит, обичаји, народне ношње, народна архитектура, привреда, сточарство, саобраћај, култни предмети итд), има једну од најбогатијих стручних библиотека на Балкану и сам издаје стручне публикације, има конзерваторску службу која обрађује готово све врсте материјала, располаже великим изложбеним простором, организује обимна етнографска истраживања и има много воље и знања да етнолошки и антрополошки проучи XIX столеће.

ДЕЛАТНОСТ МУЗЕЈА

Етнографски музеј је установа која се пре свега бави класичном музеолошком делатношћу, односно заштитом етнографских покретних културних добара, али не само тиме. Стручна музеолошка обрада предмета у Етнографском музеју је потпуна, а Музеј често стручно помаже мањим музејима да обраде и конзервирају своје фондове.

Због набавке предмета Музеј често организује систематска тимска етнолошка истраживања појединих области, али кустоси сами често самостално спроводе појединачна теренска истраживања. Резултат је увек исти - на терену је прикупљен велики број предмета и фонд Етнографског музеја је још богатији. У самом Музеју се обавља етнолошка обрада предмета, затим њихова документаристичка обрада иконзервација или рестаурација. Конзерватори Музеја већ неколико година раде на заштити предмета у манастиру Хиландару.

Изложбена делатност Етнографског музеја је непрекидна и веома обимна. Године 2001. отворена је осма стална поставка, најкомплекснија до сада, а сваке године кустоси Музеја припреме неколико повремених изложби. Те изложбе су ретроспективне, тематске или студијске, и повремено гостују у иностранству или другим музејима у Србији и Црној Гори. Сваку повремену изложбу прати одговарајући каталог. Осим тога у Музеју се годишње одржи неколико гостујућих изложби различитог карактера и тема, велики број концерата и промоција књига.
Етнографски музеј је отворена установа, пре свега за етнологе, антропологе и музеологе. У њему се повремено организују стручни и научни скупови, састанци стручних и научних друштава, разна предавања.

Веома богата Библиотека Етнографског музеја доступна је не само стручњацима већ и свим људима који су на било који начин заинтересовани за етнологију. Библиотека непрекидно сакупља нове књиге и стручне часописе, а и сам Музеј објављује Гласник Етнографског музеја, каталоге изложби и књиге из области етнологије и антропологије. Није занемарена ни едукација, пре свега студената и ученика основних и средњих школа. Стога Музеј има развијену просветно-педагошку службу, превасходно задужену за организовање групних посета.

У оквиру Музеја налазе се продавница етнографских предмета и сувенира, књижара и клуб који је отворен за све оне који радо долазе у Етнографски музеј.

ИЗДАВАШТВО

Етнографски музеј је започео самосталну издавачку делатност још 1926. године, када је публикован први број Гласника Етнографског музеја, који без прекида излази и представља једну од најзначајнијих етнолошко-антрополошких публикација у Србији.

Данас Етнографски музеј редовно издаје, осим Гласника, каталоге изложби које приређују кустоси музеја и који садрже важне стручне текстове, водиче кроз збирке музеја, научне студије и популарну литературу са темама из домена етнологије

Manhattan · Psycho Killer

Muzej savremene umetnosti u Beogradu

Osnovan je kao moderna galerija 17. juna 1958. godine. Na konkursu raspisanom 1960. prihvaćen je projekat Ivana Antića i Ivanke Raspopović. Zgrada Muzeja je namenski gradjena u periodu od 1963-65. godine.

Zgrada Muzeja savremene umetnosti locirana je na Novom Beogradu, na ušću Save u Dunav, naspram Kalemegdana i Beogradske tvrdjave. Muzej se arhitektonski izdvaja svojom originalnom prostornom kompozicijom kristalastih volumena i dobrom povezanošću sa okolinom. Muzej predstavlja jedno od najznačajnijih dela jugoslovenske posleratne arhitekture. Otvoren je 20. oktobra 1965. godine, a arhitekte su iste godine za ovaj objekat nagradjene Oktobarskom nagradom grada Beograda. Unutrašnjost Muzeja je koncipirana kao kontinualni prostor sa otvorenim centralnim stepeništem, bez pregradnih zidova i hodnika. Enterijer čine različiti tipovi izložbenih prostora, od velikih celina do intimnijih ambijenata. Osobenom koncepcijom unutrašnjeg prostora i originalnom arhitekturom, ovaj objekat se svrstava u zanimljive primere muzejske arhitekture u svetu.

Stalna postavka Muzeja iz kolekcije koja broji 7500 umetničkih dela obuhvata geografski, kulturni i vremenski kompleks koji je moguće nazvati "jugoslovenski umetnički prostor". Ovaj kompleks obuhvata period od početka XX veka - kada se u umetničkim krugovima začinje ideja i vrše konkretni poduhvati utemeljivanja umetničkog zajedništva južnoslovenski naroda - preko višedecenijskog trajanja zajedničke države tih naroda u "prvoj" i "drugoj" Jugoslaviji, do njene dezintegracije 1991. godine.

Pojam "jugoslovenski umetnički prostor" nije nikakva politička pojmovna konstrukcija sa centralističkim, unitarističkim i jugonostalgičarskim konotacijama, već realna istorijska činjenica koja ne negira objektivno postojanje kulturno-istorijskih i umetničkih specifičnosti unutar tog prostora. Miodrag Protić, osnivač i prvi direktor MSU zasnovao je programsku i otkupnu politiku Muzeja na ideji "jugoslovenskog umetničkog prostora" koji je pozicionirao kao deo šireg, evropskog i svetskog umetničkog prostora. Ono što je nekada bila kolekcija jugoslovenske umetnosti XX veka, danas je regionalna kolekcija koja pruža mogućnost da se jugoslovenski umetnički prostor verodostojno predstavi.

Stalna postavka MSU ima za cilj da na osnovama savremenih muzeoloških politika izlaganja i interpretativnih metoda istorije i teorije umetnosti istovremeno ponudi novo kritičko tumačenje "jugoslovenskog umetničkog prostora" i reafirmaciju same kolekcije. Kao što se istorija umetnosti XX veka više ne može interpretirati uz pomoć obrazaca "velikih narativa", tako se i savremena muzejska praksa bavi fleksibilnijom artikulacijom i problematizacijom umetničkih fenomena u praksi. To znači da se umetničko delo čita i reprezentuje kao kompleksan tekst koji podjednako referiše na individualne diskurzivne prakse i egzistencijalna iskustva, kulturni kontekst i oblike umetničke komunikacije, sociopolitičke okolnosti i ideološke afinitete. Iz tog je razloga stalna postavka MSU organizovana kao sklop paralelnih problemskih celina od kojih svaka ponaosob konstituiše vlastitu logiku artikulacije, odnosno kontekst čitanja svakog pojedinačnog dela. U tom smislu, neki segmenti slede logik ikonološke, jezičke ili konceptualne problematizacije, neki su okrenuti istraživanju odnosa izmedju umetničkog subjektiviteta i sociopolitičkog konteksta, dok drugi istražuju istorijski definisane pokrete i grupe.

Postavka afirmiše brojne autore i dela koji do sada nisu bili izlagani i proširuje polje razumevanja vizuelnih umetnosti kroz ravnopravan tretman umetničkih disciplina, tehnika, medija i koncepata.

Miloš Golubović, Ležeći akt 1922. godina

Bluesbrother · Početnik Domaćeg.de

Ljudi posecujte pozorista, galerije i muzeje!!!
Pokusajte da se sto vise duhovno uzdignete iznad svega prostog i bezlicnog sto nosi danasnje vreme!!!
Poglegajte u barem jednu umetnicku sliku, otkricete vise novih zivotnih puteva!!!

Blues Brother

Charmed · Malo ~ mače ~

Muzej Nikole Tesle

Svet će još dugo morati da čeka na um
ravan Teslinom po stvaralačkoj
sposobnosti i bogatstvu mašte.
E.H. Armstrong

U muzeju Nikole Tesle čuva se celokupna lična ostav�tina Nikole Tesle, koja je, po njegovoj ličnoj �elji i zahvaljujući izuzetnom zalaganju njegovog nećaka Save Kosanovića, posle njegove smrti (1943.) u Njujorku, sakupljena i prenesena u Beograd. Po bogatstvu arhivskog fonda, u kome ima vi�e od 150.000 najraznovrsnijih svedočanstava o �ivotu i stvarala�tvu Nikole Tesle, kao i po značaju njegovih izuma koji se prikazuju na muzejskoj izlo�bi, ovaj Muzej je jedinstvena ustanova kod nas i u svetu.

U Muzeju se čuva i posmrtni pepeo Nikole Tesle.

Između mnogobrojnih priznanja koja su iskazali Teslinom delu i Muzeju posetioci iz celog sveta posebnu pa�nju zaslu�uju reči velikog fizičara Nilsa Bora:

"Teslin genijalni pronalazak polifaznog sistema i njegova istra�ivanja čudesnih pojava visokofrekventnih električnih oscilacija bili su temelj na kome su se razvili sasvim novi uslovi za industriju i radio komunikacije, i duboko su uticali na čitavu na�u civilizaciju. S najvećim divljenjem mislimo kako je Tesla mogao da ostvari tako ogromna dostignuća i da izv�i takav uticaj u zemljama koje su tada bile najrazvijenije u nauci i industriji, a ne u zemlji gde se rodio i odrastao i iz koje je poneo svoj istra�ivački i nezavisni duh."

Muzej Nikole Tesle u celini potvrđuje ove reči velikog priznanja.

Muzej Nikole Tesle nalazi se u Beogradu, u ulici Proleterskih brigada 51 (ugao ulica Proleterskih brigada i Prote Mateje). Osnovan je 1952. godine, a otvoren za javnost 20.oktobra 1955. godine.

Stalna muzejska izlo�ba o Nikoli Tesli i njegovom delu nalazi se u prizemnim prostorijama.

Započnimo razgledanje...
-Tesla, čovek i stvaralac

U prvoj prostoriji, desno od ulaza, najpre pada u oči bista Nikole Tesle, rad vajara Ivana Mestrovića. Iznad biste si ispisane Tesline reči o izuzetnom pozivu pronalazača koje verno izra�avaju njegovo �ivotno opredeljenje od rane mladosti od kraja zivota.

U uglu, s desne strane, prikazuje se mladi Tesla na uvećanoj fotografiji iz vremena njegovih studija u Gracu (Austrija), a ispod fotografije su tri njegove lične isprave: kr�tenica, svedočanstvo o polo�enoj maturi u gimnaziji u Karlovcu i paso� s kojim je 1894. godine putovao u Njujork. Slika njegove rodne kuće i crkve u selu Smiljanu u Lici, gde je njegov otac bio pravoslavni seoski sve�tenik, dočarava početak njegovog �ivotnog puta, koji on do kraja �ivota nije zaboravio. Niz odabranih pisama, s jedne i s druge strane slike njegove rodne kuće, svedoči o najvi�im priznanjima koja su Tesli lično iskazali najveći naučnici (Ajn�tajn, Kruks, Kelvin, Rentgen, Miliken, Popov, Pupin, Li de Forest, Kompton, Keneli, Armstrong i drugi).

Charmed · Malo ~ mače ~

Lični predmeti, prepiska, instrumenti

U sledećoj, drugoj prostoriji, koja je od prve odvojena staklenom vitrinom, izlozene su odabrane stvari iz Tesline lične ostav�tine, koju najkarakterističnije osvetljavaju njegovu izuzetnu ličnost, način �ivota i odnose s drugima. U vitrini su: njegov �e�ir, �tap, putna torba, razne sitnice iz svakodnevnog �ivota, a posebno vezena seljačka torba, kakve se nose u njegovom rodnom kraju, Lici, ručni rad njegove majke Đuke, koju je čuvao kao najdra�u uspomenu celog svoga �ivota.

U nizu odabranih i izlo�enih svedočanstava s desne strane je fotokopija rukopisa njegovog pisma iz 1934. godine konzulu Jankoviću. U pismu Tesla zahvaljuje na inicijativi Mihajla Pupina da se prilozima nekoliko velikih američkih kompanija osnuje posebni fond za Teslino izdr�avanja i energično odbija svaku pomoć te vrste, čvrsto opredeljen da �ivi od skromnih sredstva koje je dobijao iz Jugoslavije. Ovde su najkarakterističnije sledeće Tesline reči:
"Meni ne treba pomoći nego te�koća.
Čim te�e, tim bolje.
Ja najbolje radim u borbi!"

Tesli je tada bilo skoro 80 godina!

Najprisniji Teslini prijatelji bili su knji�evnici i umetnici. Izlo�ena je slika američkog knji�evnika Marka Tvena u Teslinoj laboratoriji i R. A. D�onsona, koji je prepevao nekoliko Teslinih prevoda pesama Jovana Jovanovića Zmaja.

Teslinu privr�enost rodnoj zemlji najvi�e ilusruje njegovo pismo Amerikancima jugoslovenskog porekla, u kome ih podseća na streljanje nevinih đaka u Kragujevcu i opominje na obavezu prema rodnoj zemlji. Poseta Beogradu, 1892. godine ostala je zabele�ena u tada�njim beogradskim novinama, koje su izlo�ene, kao i pisma koja je Tesla dobio od knji�evnika Laze Kostića. U posebnoj vitrini izlo�ene su sačuvane fotografije Teslinih najbli�ih rođaka: oca Milutina, sestara (Marice, Angeline i Milke), ujaka Nikole i pradede Tome.

U poslednjoj vitrini izlo�ena su svedočanstva o njegovoj smrti i sahrani u Njujorku (1943.).

Charmed · Malo ~ mače ~

Urna s posmrtnim pepelom

U sledećoj, trećoj prostoriji, postavljena je urna s Teslinim posmrtnim pepelom, u pozlaćenoj kugli na kamenom postolju. Teslini posmrtni ostaci kremirani su u Njujorku i privremeno sme�teni na jednom tamno�njem groblju, a 1957. godine preneseni u Beograd.

Charmed · Malo ~ mače ~

Bajka o elektricitetu

Izlo�ba o Teslinom stvarala�tvu počinje njegovom čudesnom "Bajkom o elektricitetu", u kojoj on s poetskim nadahnućem prikazuje kako je ljudski um u toku istorije postepeno prodirao u tajne elektriciteta. "Bajka" počinje od starog grčkog filosofa
Talesa iz Mileta i njegovih razmi�ljanja o zagonetnim iskrama, koje se javljaju trenjem ćilibara (elektron), do modernih istra�ivača: D�ilberta, Franklina, Galvanija, Volte, Ersteda, Faradeja i Tesle.

Grupa Teslinih patenata iz oblasti proizvodnja, preno�enja i kori�ćenja polifaznih naizmeničnih struja iz perioda 1887.-1890. godine, predstavlja kamen temeljac epohe elektroenergetske dana�njice. U ovim patentima za�tićena su otkrića indukcionog i sinhronog motora, generatora i transformatora vi�efaznih struja, načini vezivanja strujnih kola i niz drugih pronalazaka u ovoj oblasti. Fotografija i radni model ilustruju Teslin prvi indukcioni motor za dvofazne naizmenične struje.

Charmed · Malo ~ mače ~

Polifazni sistem i njegova primena

U ovoj prostoriji prikazuje se u nizu radnih modela kako je nastala ideja pokretanja obrtne bakarne ploče putem indukovanih struja (Aragoov eksperiment iz 1825. godine), zatim model motora sa komutiranim jednosmernim strujama i nepokretnim elektromagnetima (američkog fizičara Bejlija iz 1887.) i Teslin dvofazni generator sa modelom sinhronog i asinhronog motora, koje pokreću dvofazne naizmenične struje. Za potpunije upoznavanje sa fizikalnim principom formiranja obrtnog magnetnog polja i vizuelno prikazivanje vektorskog sabiranja dveju linerano orijentisanih polja slu�i maketa hidraulične analogije, izradjena po Teslinoj zamisli. Godine 1893., na Svetskoj izlo�bi u Čikagu, Tesla je izlo�io i svoj duhovni model indukcionog motora u kome je rotor slobodno rotirajuće metalno jaje. Ovakav model zajedno sa radnim modelom prvog "pravog" indukcionog motora sa rotorom u kratkom spoju, ilustruje najva�niji deo Teslinog polifaznog sistema.

U konstrukciji prvih velikih generatora za vi�efazne struje Tesla je učestvovao svojim patentima, o svemu svedoči i ploča sa jednog od generatora hidrocentrale na Nijagari (1899.), postavljena uz model hidroenergetskjog sistema. Datum pu�tanja u rad prvih ma�ina u ovoj hidrocentrali stvarni je početak elektrifikacije sveta. Mali model hidroenergetskog sistema sa trofaznim naizmeničnim strujama u ovoj prostoriji prikazuje sve bitne elemente Teslinog izuma.
Ovde je izlo�en i Teslin izum turbine bez lopatica (1913.), pumpe i obrtomera konstruisanih na istom principu, koji privlače pa�nju svojom origilalno�ću. Na ovim pronalascima Tesla je radio vi�e od 20 godina, poku�avajući da ih usavr�i i primeni u praksi, a tek danas nailaze na pravo interesovanje i razumevanje u naučnom svetu.

Charmed · Malo ~ mače ~

Teslin transformator i radioveze

U sledećoj prostoriji prikazani su Teslini izumi u oblasti struje visoke učestanosti i visokih napona. Svojim oscilatorima on je prvi uspeo da proizvede struje visoke učestanosi i napona od vi�e miliona volti. To je omogućilo razvoj novih oblasti tehnike.

Danas izgleda gotovo neverovatno da je Tesla pre vi�e od osam decenija uspeo da proizvodi struje visoke učestanosti od vi�e desetina hiljada perioda pri naponu od vi�e miliona volti. Sa ovakvim naponom Tesla je eksperimentisao u svojoj laboratoriji u Njujorku, kao i u laboratoriji u udaljenom Kolorado Springsu. Rezultati tih eksperimenata daju i danas veoma raznovrsne i sna�ne podsticaje istra�ivačima �irom sveta, naročito od kako je Muzej Nikole Tesle objavio Teslin "Dnevnik istra�ivanja u Kolorado Springsu", u kome je zapisano sve �to je Tesla svojim eksperimentima postizao, dan za danom. Danas se ovakvi oscilatori i struje visoke učestanosti primenjuju u radio tehnici, industriji i u procesu oslobađanja nuklearne energije, a sam Tesla je dalekovido predvideo njihovu primenu u medicini i u industriji. Visokofrekventni oscilator sa velikim transformatorom, postavljen u sredini prostorije, napona od oko 500.000 volti, svedoči o Teslinoj genijalnosti i slu�i za ilustraciju dobijanja svetlosti bez �ica. Tu je jedan manji oscilator - transformator, s kakvima je Tesla eksperimentisao sa cevima s razredjenim gasom. Ti eksperimenti su doneli rezultate s kojima stvarno počinje savremena tehnika liminiscentnog svetla. O tim Teslinim eksperimentima malo se zna čak i među stručnjacima, kao �to se malo zna da se svojevremeno Rentgen čudio i divio kada je od Tesle primio snimke delova ljudskog organizma, dobijene primenom Teslinih visokofrekventnih struja koje su slu�ile za napajanje cevi za proizvodnju rentgenskih znaka. Najznačajnije eksperimente sa strujama visokog napona i visoke učestanosti vr�io je Tesla u oblasti be�ičnih prenosa. S rezultatima koje je postigao postavio je temelje tehnike be�ičnih prenosa, o čemu svedoči izlo�eni tekst presude Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Dr�ava, kojim je Teslinim izumima u toj oblasti dato prvenstvo pred Markonijevim izumima.

Charmed · Malo ~ mače ~

Teledirigovanje, priznanja

U poslednjoj prostoriji izlo�be prikazana su Teslina istra�ivanja i dostignuća u oblasti teleupravljanja. Izlo�en je rekonstruisani model brodića, s kakvim je on postavio temelje teleupravljanja kada je u Njujorku, godine 1898. prikazao mogućnost upravljanja brodićem i mehaničkim napravama uop�te, be�ičnim putem.

Danas, međutim, razvitak teleupravljanja pokazuje koliko je Tesla i�ao svojim izumima i eksperimentima ispred svoga vremena, predviđajući razvitak teleautomatike. Veliki snimak antene Tesline "Svetske radio stanice", koju je on podigao na Long Ajlendu, pored Njujorka, potvrđuje takođe njegovu dalekovidost i genijalnost. Po njegovoj zamisli, ta stanica, sagrađena 1900. godine, trebalo je da be�ičnim putem prenosi celom svetu, ne samo vesti, već i muziku i fotografske snimke. Međutim, ta velika zamisao nije se ostvarila, jer Tesla nije imao sredstava za njeno ostvarenje. I upravo to je bio neposredni povod �to se on počeo sve vi�e odvajati od sveta oko sebe i povlačiti u usamljenost. Ostala su njegova dela da svedoče o njegovom �ivotu i stvaranju, kao i mnoge izuzetne diplome o priznanjima najvećih svetskih univerziteta i naučnih ustanova.

Od svih priznanja svakako je najveće ono koje mu je posmrtno dodelila, 1960. godine, Međunarodna komisija za elektrotehniku, na zasedanju u Filadelfiji. Ta komisija odlučila je da u celom svetu merna jedinica magnetne indukcije dobije naziv "tesla"

Tako je Tesla uvr�ćen među velikane, kakvi su Volta, Amper, Faradej, Kelvin i drugi.

Na zavr�etku izlo�be postavljena je Teslina posmrtna maska, pored koje su ispisane reči američkog pronalazača Armstronga:

"Svet će jos dugo morati da čeka na um ravan Teslinom,
po stvaralačkim mogućnostima i po bogatstvu maste."

Charmed · Malo ~ mače ~

O muzeju

Narodni muzej osnovao je dr. Borislav Jankulov 1923. godine. Muzej je nastao iz zbirki kao što su nastali mnogi drugi muzeji u svetu. Spada među starije ustanove ove vrste u zemlji, a nalazi se u zgradi bivšeg magistrata. To je muzej kompleksnog tipa razvrstan po odeljenjima: istorija, istorija umetnosti, etnologij, arheologija, centrom za dokumentaciju, bibliotekom, foto i preparatorskom laboratorijom. Svojom naucno-istrazivackom delatnošću pokriva opštine Pančevo, Opovo, Kovačica i Kovin. Nabavka muzejskih predmeta se vrši na više načina: od poklona, sakupljanjem na terenu i otkupom. Većina sakupljenih predmeta je stručno obrađena i trajno zaštićena od propadanja.

Stručnjaci Muzeja se bave naučno-istraživačkim radom i rezultate svojih istraživanja objavljuju u stručnim časpopisima. Takođe, štampaju se uz tematske izložbe i stručni katalozi koji predstavljaju značajno štivo za izučavanje prošlosti grada i ne samo grada; Pored naučno - istraživačkog rada, stručnjaci Pančevačkog muzeja su veoma angažovani u prosvetno - pedagoškom radu. Posebna pažnja je posvećena školskoj deci koja na izložbama upotpunjuju svoja znanja iz zavičajne nastave o značajnim događajima iz istorije svoga grada, a koje neće naći u svojim udžbenicima istorije. Danas je ovo moderna institucija sa velikom i vrednom stalnom postavkom, galerijama, izdavačkom delatnošću, depoima u kojima se čuva na hiljade prikupljenih i stručno obrađenih muzealija, a sada obogaćena ovom elektronskom prezentacijom.

Charmed · Malo ~ mače ~

Odeljenja

Arheologija

Privatne arheološke zbirke su bile osnov za osnivanje Gradskog muzeja u Pančevu 1923. godine. U periodu od polovine prošlog veka do osnivanja Muzeja u južnom Banatu je delovalo više arheologa amatera (sakpljača arheoloških predmeta) i kolekcionara.

Među sakupljačima ostali su zabeleženi: Gustav Šverer, nadzornik iz Pančeva, Kosta Milutinović, David Zonenfeld, Antal Litahorski, Imre Marjanović, Imre Gedeon, Jožef Trager i dr.

U poratnom periodu od 1946. dolazi do razvijanja i širenja muzeja. Stvoreni su uslovi za naučna terenska istraživanja i za naučnu obradu muzejskih predmeta.

Već 1947. godine, 25. maja postavljena je prva arheološka izložba iz muzejskog arheološkog fonda. Iste godine organizovana su i arheološka istraživanja većeg obima na lokalitetu Najeva ciglana u Pančevu. Istraživanja su obavljena uz saradnju Narodnog muzeja iz Pančeva i Umetničkog muzeja iz Beograda.

Danas arheološko odeljenje muzeja poseduje fondove iz gotovo svih perioda praistorije (od neolita do srednjeg veka). Predstavićemo materijal po fondovima u kratkim crtama koji je hronološki ili kulturno svrstan u određene celine, ili je ipak vezan za određeno arheološko istraživanje.

Fond arheološkog materijala koji pripada starčevačkoj kulturi, u prvom redu potiče sa lokaliteta Grad u Starčevu (arheološka istraživanja 1931 - 1932, 1969 - 1970), lokaliteta sedlar (1988), takođe iz Starčeva, banatske Dubice (1956), istraživanja Humke u Vojlovici (1965 - 1969), i dr. Pronađeni predmeti sa ovih nalazišta oslikavaju prirodne uslove i način života, način izgradnje staništa i sl. sredinom šestog milenijuma pre n.e.

Iz doba najmlađe faze neolita, poznato pod nazivom, Vinčanska kultura, u Muzeju su pohranjeni nalazi sa arheoloških istraživanja u Barandi (1961 - 1964), Opovu, Ugar (1979 - 1980, 1983 - 1989), Vojlovici, Vodicama i dr. Višegodišnjim sistematskim arheološkimistraživanjem neolistkog naselja u Opovu, (američko - srpski projekat), dobijen je arheološki materijal i arheološki podaci o specifičnosti kasnovinčanskih naselja u ovom delu Banata. Posebno su interesantna i veoma važna saznanja o načinu gradnje staništa i organizaciji naselja i organizaciji života u njemu, u tada zabranjenom Banatu. Pored obilja keramičkih nalaza, kremenih, kamenih alatki, alatki od kosti i rožine, predmeta kultne namene, kao posebnu retkost trebalo bi napomenuti nalaz komada platna iz IV milenijuma p.n.e.

Deo nekropole 15-16. veka ukopane kroz poluzemunicu 11-12. veka

Eneolitski period je zastupljen nalazima vezanim za Tisapolgar (Omoljica), badensku (Pančevo - Najeva ciglana, Pančevo - Karaula, Jabuka - obala Tamiša, Jabuka - Tri humke, Opovo - Beli breg), Kostolačku kulturu (Jabuka - Tri humke) i kulturu salkuca IV (Baranda, Ciglana i Trnovačka greda). Na lokalitetu Tri humke u Jabuci (1981.) sistematskim istraživanjem su otkrivena naselja badenske i kostolačke kulture, stratigrafski povezana. Posebnog je značaja naselje kostolačke kulture sa nalazima kostolačkih posuda i bakarnih alatki (šilo, sekira). U badenskom sloju, pored ostatka naselja otkrivena je i skeletna nekropola.

Periodu indo-evropske seobe pripadaju nalazi sa sistematskih istraživanja humki u Vojlovici (Rafinerija) i Jabuci (Tri humke). U oba slučaja nađeni su grobovi sa okerom tzv. jamne kulture sa prelaza iz eneolita u bronzano doba. U Vojlovici je otkrivena drvena konstrukcija vezana za pogrebni materijal, a na lokalitetu Tri humke istraživanjima je utvrđena stratigrafska veza sa kostolačkim naseljem.

Materijal dobijen arheološkim sistematskim istraživanjem rano bronzanog sloja na lokalitetu Donja varoš u Pančevu predstavlja, za sada, najstariji sloj Bronzanog doba u Podunavlju.

Latinska kultura predstavljena je nalazima iz Pančeva - Najeva ciglana, Omoljice - Zlatice(1959- 1960) i Ivanova - Fabrika dugmadi (1962). Keramički nalazi sa ovih lokaliteta uticali su na izdvajanje Pančevačko Omoljičke faze razvoja vatinske kulture.

U poslednje dve decenije došlo se do veoma zanimljivih podataka i materijala dobijenih arheološkim istraživanjem lokaliteta iz prelaznog perioda - iz bronzanzanog doba ka gvozdenom dobu. U prvom redu to su nekropole sa spaljenim pokojnicima: Kovačica - Vinogradi (1977), Vojlovica - Rafinerija (1980), Opovo - Beli Breg (1980): pozno bronzanodobnog naselja u Ivanovu, Uld. Đerđa (1983) i Opovu Beli Breg (1981).

Materijal i rezultati istraživanja nekropola u Vojlovici su od izuzetnog značaja jer su u celosti istražene i pružaju nove podatke u osvetljavanju zbivanja na prelazu iz pozno bronzanog doba u starije gvozdeno doba ovog dela Podunavlja i Panonije. Ove nalaze upotpunjuju predmeti tri ostave bronzanih predmeta: Gaj - izlaz, pančevo - Gornjovaroška ciglana i pančevo - Donjovaroška ciglana. Ostave po hronološkoj opredeljenosti mogu se vezati za kulturne pojave prelaznog perioda, XIII / XII vek p.n.e.