Bez prestanka napada u Libanu

Mala_Zvezdica · Interceptorov Kikiriki

Izrael je, uprkos četrdesetosmočasovnom primirju, nastavio napade na uporišta Hezbolaha i najavio novu ofanzivu. Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da neće biti prekida vatre u ratu sa Hezbolahom u Libanu, sve dok ne bude otklonjena pretnja koju predstavlja taj ekstremistički pokret i dok ne budu oslobođeni oteti izraelski vojnici. Olmert je izrazio žaljenje zbog patnji kojima su izloženi građani Libana, činjenice da su morali da napuste svoje domove, i zbog stradanja civila. „Borbe se nastavljaju. Nema prekida vatre, neće ga ni biti narednih dana”, rekao je Olmert u obraćanju lokalnim zvaničnicima mesta na severu Izraela, koja su svakodnevno na meti raketnih napada šiitske milicije Hezbolah. Izrael se, po njegovim rečima, bori protiv terorista i borbe neće prestati dok oni ne budu uklonjeni iz pograničnog područja. „Okončaćemo rat kada pretnja raketiranja bude otklonjena i naši oteti vojnici se vrate kući u miru, i dok vi ne budete mogli da živite bezbedno”, rekao je Olmert, čije je obraćanje pozdravljeno aplauzima.
Koordinator UN za hitne slučajeve Jan Egeland pozvao je Izrael da počne dvodnevni prekid bombardovanja juga Libana danas u ponoć, navodeći da je delokrug i vreme najavljenog primirja nejasno. „Nisu nam, kao humanitarnim radnicima, rekli nikakve detalje ovog takozvanog humanitarnog primirja, koje je objavljeno kasno u nedelju”, rekao je Egeland Rojtersu. Egeland je kazao i da su iz UN bezuspešno ceo dan pokušavali da dobiju odgovor od izraelskih ministarstava spoljnih poslova i odbrane, kao i da su tražili pojašnjenja od američkih zvaničnika u Vašingtonu. „Tada bismo imali 48 sati da dopremimo što je moguće više pomoći civilima i da evakuišemo ranjive grupe, koje žele da se evakuišu, ali ne mogu to da urade”, rekao je Egeland telefonom iz Osla.

Američki predsednik Džordž Buš rekao je da bi prekid vatre na Bliskom istoku trebalo da prati širi sporazum, dok je državni sekretar Kondoliza Rajs nagovestila da bi ove nedelje moglo biti dogovoreno primirje i prekid sukoba. Rajsova je danas u Jerusalimu precizirala da će ove nedelje tražiti donošenje rezolucije UN o prekidu vatre i formiranje međunarodnih mirovnih snaga za Liban.

Najmanje 60 osoba, među njima 30 dece, poginulo je u nedelju u izraelskom napadu na selo Kana na jugu Libana. Mnoge zemlje, uključujući Evropsku uniju i UN, osudile su taj napad, dok su ga Izrael i SAD opravdale navodima da su civili bili na njega upozoreni i da je on bio usmeren isključivo protiv Hezbolaha. Izraelska avijacija je uoči odluke o prekidu vatre, u noći između nedelje i ponedeljka, bombardovala okolinu libanskog graničnog prelaza sa Sirijom, u Masni, saopštila je libanska policija. Izvršen je i niz napada na Balbek, gde je sedište Hezbolaha za istok Libana, saopštili su izraelski bezbednosni izvori. Izvor izraelske armije je rekao da je u nedelju Hezbolah na sever Izraela ispalio 156 raketa i da su u tim napadima ranjene četiri osobe.

LJAJIĆ OSUDIO UBIJANJE U LIBANU

Lider Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić danas je osudio ubijanje civila u Libanu. „To nije borba protiv terorizma, to je borba protiv civila koji žive u Libanu, borba protiv muslimana. Pogibija dece je najbolja potvrda činjenice da se ne vodi borba protiv Hezbolaha, već protiv civila. Ne biraju se sredstva da se pokori čitav narod”, rekao je Ljajić.

On je izjavio kako mu je žao što niko u Srbiji još nije reagovao na ubijanje civila u Libanu. „Srbija, koja je bila žrtva bombardovanja, ćuti, stranke i nevladine organizacije ćute nad činjenicom da se vrši zločin protiv nedužnih civila u Libanu. Mi dižemo glas, iako to može politički da nas košta”, izjavio je Ljajić i dodao da će SDP pokrenuti akciju prikupljanja humanitarne pomoći za narod Libana. „Nisu isključeni ni mirni protesti jer želimo da se solidarišemo s ljudima koji stradaju u Libanu. Mi smo protiv svake vrste ekstremizma i ubijanja”, zaključio je Ljajić.

RATNI ZLOČIN?

Dok se broj civilnih žrtava u Libanu bliži 1.000, dosad niko od međunarodnih zvaničnika ne pominje ratni zločin. Dešava se upravo suprotno, pa tako pomoćnik državnog sekretara SAD Nikolas Berns kaže da Izrael ima pravo da se brani i da SAD smatraju da ono što se događalo u protekle dve i po nedelje ne predstavlja ratne zločine.

S druge strane, u Libanu grupe fanatika dodatno otežavaju situaciju. Radikalni libanski pokret Hezbolah najavio je da će osvetiti smrt civila iz Kane, dok radikalniji muslimani sve glasnije upozoravaju na to da će proširiti frontove.

Zanimljivo je i da su ovog puta u zapadnim zemljama izostale masovne antiratne demonstracije, nalik onima povodom rata u Iraku. Ipak, na naslovnim stranama londonskih listova Indipendent i Gardijan osvanula je fotografija muškarca koji očajnički poziva u pomoć, dok u naručju nosi devojčicu ubijenu u Kani. Indipendent u uredničkom komentaru konstatuje da je zločin u tom selu simbol svega najpokvarenijeg i najbesmislenijeg u ratu protiv Hezbolaha koji podržavaju SAD i Velika Britanija. Gardijan zaključuje da posledica može biti jačanje podrške Hezbolahu širom Bliskog istoka, čak i u područjima u kojima se dosad na tu organizaciju gledalo sa izvesnom dozom sumnje. (B92, FoNet, Beta, Rojters)